SRPSKA NARODNA KUHINJA Krajem 19. i početkom 20. veka pojavljuju se i prve knjige sa pravim srpskim jelima
Na tipičnoj srpskoj srednjevekovnoj trpezi služili su se i repa, zelje, grašak i, najčešće, bob jer su posle njega dugo osećali sitost.
Utvrditi poreklo jela koje danas čine srpsku kuhinju veoma je kompleksno. Vekovima su se na ovim prostorima preplitale različite kulture što se odrazilo i na pripremanje hrane. Međutim, postoji nekoliko jela koja se vezuju isključivo za srpsku kuhinju. Jedno od njih je popara! Popara se priprema od starog bajatog hleba, koji se natapa vodom uz dodatak sira ili kajmaka.
To, da se jelo od hleba spominje ako autentično, ne čudi, jer je hleb do danas ostao osnovna namirnica bez koje većina porodica ne može da zamisli obrok. Hleb se u pisanim izvorima prvi put spominje u Prizrenskoj hrisovulji, velikoj povelji cara Stefana Dušana koja, između ostalog, pruža uvid u društveno-ekonomske prilike Srpskog carstva.Na Srbiju je u srednjem veku, u svim sferama života – pa i na kuhinju, veliki uticaj imala Vizantija, što se najviše oslikavalo u dvorskom životu.
Možda vas zanima:
RECEPT ZA PRAVI BELMUŽ Pastirski specijalitet iz istočne Srbije
Specijalitet koji priča više jezika.
DA LI STE ČULI ZA BELMUŽ Tradicionalno pastirsko jelo sa istoka Srbije
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Možda vas zanima:
RECEPT ZA PRAVI BELMUŽ Pastirski specijalitet iz istočne Srbije
Specijalitet koji priča više jezika.
DA LI STE ČULI ZA BELMUŽ Tradicionalno pastirsko jelo sa istoka Srbije
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
„O kvalitetu hleba je brinuo veliki hlebar, na svakom dvoru je postojao veliki podrumar, a hrana se spremala na masti, loju ili maslinovom ulju. Korišćeni su i začini koji su u Srbiju stizali preko Jadrana, ali i sa Istoka, poput bibera, šafrana, cimeta, mirođije…“, piše u svojoj knjizi „Dijalozi za trpezom“, dugogodišnja direktorka Etnografskog instituta SANU, prof. dr Dragane Radojičić.
Za razliku od plemstva, narod se nije hranio toliko raznovrsno i „začinjeno“. Vizantijski istoričari zabeležili su da su seljaci na Balkanu jeli ječmeni hleb (pomešan sa plevom). Hleb se uglavnom jeo sa lukom i vodom, a ponekad i sa jogurtom koji se pravio poput današnjeg kiselog mleka. Meso se jelo samo u posebnim prilikama.
View this post on Instagram
Na tipičnoj srpskoj srednjevekovnoj trpezi služili su se i repa, zelje, grašak i, najčešće, bob jer su posle njega dugo osećali sitost. Od voća su bile zastupljene: jabuke, trešnje, kruške, grožđe, orasi, lešnici… A umesto šećera se koristio med.
Sa dolaskom Turaka, dolaze i nove namirnice. Na tursku kuhinju uticale su arapska i persijska, a onda su oni, zajedno sa svojim tradicionalnim jelima, sve to doneli na srpsku trpezu na kojoj su se onda našli musaka, ćufte i pilav. Na Vojvodinu je bio posebno jak uticaj Autrougarske i odatle stižu paprikaš, gulaš, rinflajš, ćušpajz i štrudla.
„Prava gastronomska revolucija nastaje dolaskom krompira, pasulja i paprike iz prekookeanskih zemalja, kojima se kasnije pridružio i paradajz“, kaže dr Dragane Radojičić.
Krajem 19. i početkom 20. veka pojavljuju se i prve knjige sa pravim srpskim jelima. Sima Trojanović je 1896. objavio „Starinska srpska jela i pića“, a 1908. godine su se pojavile dve knjige: „Srpska narodna jela u Levču i Temniću“ Stanoja Mijatovića i „Srpska narodna jela u Hercegovini i u Bosni“ Luke Grđića Bjelokosića. U te tri knjige zabeležen je način pripreme jela u srpskim selima: posni i mrsni pasulj, posna i mrsna sarma od kiselog kupusa, punjene paprike, krompir i meso „na tepsiju“, udrobica, kavurma, piktije, piktije od boba, kačamak, gruvanica, kovrljan, gibanica, popara, cicvara, tikvenjak, česnica, prevrtača, varica…
View this post on Instagram
U tim kuvarima su se našli i samarluk – staro srpsko jelo od kiselog kupusa i pirinča. U mrsnoj verziji u samarluk se dodaju čvarci. Ćulama – jelo od pilećeg belog mesa – nešto kao ajmokac.
Tradicionalni recept: Srpska popara – ukus detinjstva i jednostavnosti
Popara je tradicionalno srpsko jelo koje osvaja svojom jednostavnošću, ukusom i toplinom, a posebno je draga zbog nostalgije koju budi.
Domaće krofne po starinskom receptu Mire Banjac: Recept generacijama kruži u njenoj porodici, vredi probati
Možete ih napraviti ne samo u posebnim prilikama već i u onim danima kada želite da se podsetite detinjstva.
Slavonski majstori otkrili tajnu pravog fiš paprikaša! Jedna stvar je ključna - ne smete da propustite
Ako želite da pripremite fiš paprikaš kakav se jede u najboljim slavonskim čardama, pratite ovaj proveren recept.
Punjene paprike sa slaninom, ovaj specijalitet treba probati: Bakin recept nema konkurenciju, prste da poližete
Lako za pripremu, a neodoljivo ukusno.
Sočna baklava sa orasima puna nadeva: Bakin recept kojem apsolutno niko ne može odoleti, odmah zapišite recept
Baklava je odličan izbor kada nam se prijede nešto slatko.
Komentari(0)