SRPSKA NARODNA KUHINJA Krajem 19. i početkom 20. veka pojavljuju se i prve knjige sa pravim srpskim jelima
Na tipičnoj srpskoj srednjevekovnoj trpezi služili su se i repa, zelje, grašak i, najčešće, bob jer su posle njega dugo osećali sitost.
Utvrditi poreklo jela koje danas čine srpsku kuhinju veoma je kompleksno. Vekovima su se na ovim prostorima preplitale različite kulture što se odrazilo i na pripremanje hrane. Međutim, postoji nekoliko jela koja se vezuju isključivo za srpsku kuhinju. Jedno od njih je popara! Popara se priprema od starog bajatog hleba, koji se natapa vodom uz dodatak sira ili kajmaka.
To, da se jelo od hleba spominje ako autentično, ne čudi, jer je hleb do danas ostao osnovna namirnica bez koje većina porodica ne može da zamisli obrok. Hleb se u pisanim izvorima prvi put spominje u Prizrenskoj hrisovulji, velikoj povelji cara Stefana Dušana koja, između ostalog, pruža uvid u društveno-ekonomske prilike Srpskog carstva.Na Srbiju je u srednjem veku, u svim sferama života – pa i na kuhinju, veliki uticaj imala Vizantija, što se najviše oslikavalo u dvorskom životu.
Možda vas zanima:
RECEPT ZA PRAVI BELMUŽ Pastirski specijalitet iz istočne Srbije
Specijalitet koji priča više jezika.
DA LI STE ČULI ZA BELMUŽ Tradicionalno pastirsko jelo sa istoka Srbije
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Možda vas zanima:
RECEPT ZA PRAVI BELMUŽ Pastirski specijalitet iz istočne Srbije
Specijalitet koji priča više jezika.
DA LI STE ČULI ZA BELMUŽ Tradicionalno pastirsko jelo sa istoka Srbije
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
„O kvalitetu hleba je brinuo veliki hlebar, na svakom dvoru je postojao veliki podrumar, a hrana se spremala na masti, loju ili maslinovom ulju. Korišćeni su i začini koji su u Srbiju stizali preko Jadrana, ali i sa Istoka, poput bibera, šafrana, cimeta, mirođije…“, piše u svojoj knjizi „Dijalozi za trpezom“, dugogodišnja direktorka Etnografskog instituta SANU, prof. dr Dragane Radojičić.
Za razliku od plemstva, narod se nije hranio toliko raznovrsno i „začinjeno“. Vizantijski istoričari zabeležili su da su seljaci na Balkanu jeli ječmeni hleb (pomešan sa plevom). Hleb se uglavnom jeo sa lukom i vodom, a ponekad i sa jogurtom koji se pravio poput današnjeg kiselog mleka. Meso se jelo samo u posebnim prilikama.
View this post on Instagram
Na tipičnoj srpskoj srednjevekovnoj trpezi služili su se i repa, zelje, grašak i, najčešće, bob jer su posle njega dugo osećali sitost. Od voća su bile zastupljene: jabuke, trešnje, kruške, grožđe, orasi, lešnici… A umesto šećera se koristio med.
Sa dolaskom Turaka, dolaze i nove namirnice. Na tursku kuhinju uticale su arapska i persijska, a onda su oni, zajedno sa svojim tradicionalnim jelima, sve to doneli na srpsku trpezu na kojoj su se onda našli musaka, ćufte i pilav. Na Vojvodinu je bio posebno jak uticaj Autrougarske i odatle stižu paprikaš, gulaš, rinflajš, ćušpajz i štrudla.
„Prava gastronomska revolucija nastaje dolaskom krompira, pasulja i paprike iz prekookeanskih zemalja, kojima se kasnije pridružio i paradajz“, kaže dr Dragane Radojičić.
Krajem 19. i početkom 20. veka pojavljuju se i prve knjige sa pravim srpskim jelima. Sima Trojanović je 1896. objavio „Starinska srpska jela i pića“, a 1908. godine su se pojavile dve knjige: „Srpska narodna jela u Levču i Temniću“ Stanoja Mijatovića i „Srpska narodna jela u Hercegovini i u Bosni“ Luke Grđića Bjelokosića. U te tri knjige zabeležen je način pripreme jela u srpskim selima: posni i mrsni pasulj, posna i mrsna sarma od kiselog kupusa, punjene paprike, krompir i meso „na tepsiju“, udrobica, kavurma, piktije, piktije od boba, kačamak, gruvanica, kovrljan, gibanica, popara, cicvara, tikvenjak, česnica, prevrtača, varica…
View this post on Instagram
U tim kuvarima su se našli i samarluk – staro srpsko jelo od kiselog kupusa i pirinča. U mrsnoj verziji u samarluk se dodaju čvarci. Ćulama – jelo od pilećeg belog mesa – nešto kao ajmokac.
Starinski recept s kojim nema promašaja: Jedan sastojak uštipcima daće poseban šmek, nećete znati kad vam je dosta
Uštipci su uvek odličan izbor za doručak ili večeru.
Starinsko jelo sa krompirom koje su zaboravili mnogi: Jeftin obrok koji se lako sprema, a obožavaće ga baš svi
Za sve ljubitelje krompira ovo će biti pravi užitak.
I za vreme posta najveći gurmani mogu da uživaju: Sarma prste da poližete, ona s mesom vam više neće pasti na pamet
Posna trpeza može biti podjednako ukusna kao i mrsna.
OVAKO NASTAJU "BOMBONE OD SVINJE" Srpski čvarci po ukusu i kvalitetu jedinstveni u celom svetu!
Sa prvim hladnim danima srpski domaćini već razmišljaju kako da zagreju stomak.
KRALJICA SRPSKE TRPEZE Najbolji recept za lisnatu pogaču
Lisnata pogača je kraljica domaćih trpeza – mekana, slojevita i prepuna ukusa, topi se u ustima i mami mirisom iz rerne.
Komentari(0)