Naša zemlja bogata je raznovrsnim i jedinstvenim jelima. Od čvaraka, preko roštilja, pihtija, sarme, do užičke komplet lepinje. Neki specijaliteti mogu se naći samo u našoj zemlji.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Ipak, ima mnogo srpskih jela za koje većina ljudi ne zna, a spremaju se po tradicionalnoj recepturi i prenose sa kolena na koleno kroz vekove.
Jedno od njih je i specijalitet koji dolazi iz južnih i istočnih krajeva Srbije – belmuž.
Belmuž je godinama unazad bio svakodnevni obrok balkanskih pastira koji se pravashodno spremao u okolini Knjaževca, Svrljiga, Kalne, Sokobanje, Zaječara i Niša. Danas se ovaj specijalitet konzumira u mnogobrojnim srpskim domaćinstvima, a svojim specifičnim ukusom neretko osvaja i turiste koji posete neke od restorana domaće kuhinje u okolini Stare planine, gde se ovo jelo najčešće služi.
Priprema se tako što se sir rastopi na vatri, uz malo vode i ulja, a onda se u to uz neprestano mešanje dodaje kukuruzno brašno, sve dok smesa ne postane gusta. Nakon toga se dodaje so i meša još nekoliko minuta, a tradicionalno se služi uz ovčje kiselo mleko.
Jednostavno pastirsko jelo karakterističnog ukusa i načina pripreme, do današnjih dana je zadržalo ritualna i običajna svojstva. Za Molitvu pod Midžorom, Đurđevdan i druge svečane događaje neizostavni specijalitet na trpezi je belmuž, koji se odskora našao i na Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Ako se nađete u istočnom delu Srbije obavezno posetite neki od lokalnih restorana kako bi osetili ukus pravog belmuža.
Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
Komentari(0)