Jelena Karađorđević je bila neobično interesantna ličnost — obrazovana, hrabra, vrlo požrtvovana kako prema Srbiji i interesima Srbije, tako i prema svojoj novoj domovini — Rusiji.
Jedna monahinja je zbog svoje velike pobožnosti i ljubavi prema Bogorodici imala jedini zadatak u manastiru, a to je bilo da svako jutro svežim cvećem ukrasi ikonu presvete Bogorodice. To je bila najuzvišenija počast za jednog monaha.
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena.
Tokom nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, na tlu nekadašnje Kraljevine Jugoslavije, okupatori su u saradnji sa domaćim izdajnicima oformili nekoliko logora duž čitave teritorije. Od toga, na prostorima države Srbije, najveći je bio Banjički, koji je služio kao sabirni centar za prihvatanje zatovrenika iz čitave Srbije.
Istoričari umetnosti ukazuju na to da misterije nema i da su u pitanju personifikacije sunca i meseca.
"Čuvajte se raje sirotinje, kad ustane kuka i motika, biće Turkom po Mediji muka"
Na ulici su ga uočili uvek budni, revnosni skojevci, i verovatno provocirani njegovim izgledom, brutalno pretukli.
Budući da se razgovori sa svešenim licima i monasima u velikom broju porodica svode na „poslovne odnose“, često se događa da se mnogi religijski običaji i crkvena pravila tumače i praktikuju znanjem koje se u porodici prenosilo sa kolena na koleno.
Narodna verovanja postala su deo tradicije, koja se prenosi sa kolena na koleno. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Mnoge kulture na svetu ističu da postoje uroci koji putem različitih postupaka mogu da naškode drugoj osobi. Zato postoji verovanje da je potrebno da na ruku stavimo crveni konac kako bismo se odbranili od zavidnih pogleda koji mogu da nam kako se veruje donesu bolest, povredu pa čak i smrt.
Kako je Crvenokosa završila u Narodnom muzeju i šta je tako posebno kod ove figure?
Kompozicija u centru fontane predstavlja ribara u borbi sa zmijom. Iako mnogima ne zapadne za oko, skulptura je svojevremeno bila veoma cenjena.
Današnju formu slava konačno je uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, seoske zavetine, gradske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave
Tuda ste prošli sigurno bezbroj puta. Ime “Zeleni venac” nosila je jedna kafana, a danas se tako zove ne samo pijaca koja se tu nalazi već i čitav deo centra Beograda. Ipak, malo ljudi zna ko je “kumovao” svima njima i gde je bio taj - zeleni venac.
Strava mene pogledati te što si moj, a kako li je to tek Turcima kad te vide namrgođena za boj.
Na sednici Nacionalnog saveta za kulturu koja je održana u Beogradu predstvaljena je ideja da se Muzej ćirilice u Rači osnuje kao državna institucija.
"Veliko finale će pokrenuti pitanja dominantnih vrednosti u evropskoj kulturi i umetnosti i dovesti do otkrivanja drugačijih, alternativnih, marginalizovanih, manjinskih i buntovnih izraza".