Evo kako su zaista izgledali poslednji sati Vuka Karadžića: Način na koji je skončao ostavlja bez teksta, do poslednjeg daha molio da mu ovo donesu iz Srbije

Jadranko Žugić

21:00

Kultura 0

Preminuo je u Beču, daleko od rodnog Tršića i Srbije, a njegova smrt označila je kraj jedne epohe.

vuk stefanović karadžić
vikipedija

Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika koji je uveo fonetski zapis "piši kao što govoriš", vrlo je intrigirao tadašnju javnost zbog mnogih postupaka, zanimljivog života i važnih funkcija koje je imao. Sveštenici su mu spočitavali da koristi „jezik govedara", podržavaoci njegove reforme srpskog jezika su bili proganjani, ali Vuk nije odustajao.

„Ono što je Nikola Tesla u nauci, Miloš Obrenović ili Karađorđe u politici, Ivo Andrić u književnosti, to je Vuk Karadžić u domenu globalne duhovne revolucije - stvaranja jezika, književnosti i pravopisa i naročito skupljanja narodnih umotvorina, kojima je jedan Gete bio fasciniran", kaže za BBC Đorđe Kadijević, režiser televizijske serije „Vuk Karadžić".

Kako su zaista izgleda poslednji sati Vuka Karadžića?

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Preminuo je u Beču, daleko od rodnog Tršića i Srbije, a njegova smrt označila je kraj jedne epohe. Umro je pre nego što su njegove ideje o standardizaciji srpkog jezika zvanično prihvaćene u Kneževini Srbiji.

O njegovoj smrti imamo dva verodostojna zapisa. Prvi je zapisao Aleksandar Sandić (1836 - 1908), koji je jedno vreme bio i lični Vukov sekretar, a drugi je zapisala njegova ćerka Mina, koju je od milošti zvao Soko.

Sandić je napisao veliki broj članaka o Vuku. Posebno je često opisivao Vukovu smrt, najopširnije u tekstu koji su objavili Golub Dobrašinović i Borivoje Marinković u knjizi "Susreti s Vukom".

U članku „Smrt Vukova“ Sandić je zapisao:

„Do pred podne onog dana kada će umreti, kazivao je, po svom običaju, nešto u pero svom pisaru i čitaču Tirolu — dok mu u posetu ne dođe slavni lekar, profesor dr Škoda. Raspita se kako mu je, pregleda ga i naredi da se starac mane posla. Neka nešto prezalogaji, pa neka prilegne da se odmori... Starina Vuk posluša lekara. U postelji zaspa – što 'no kažu – kao okupan.

Oko četiri sata predveče trgnu se iz sna, ožedneo. — Mina, sokole (tako je od milošte zvao svoju ćerku Vilhelminu), da mi je sad da se napijem vode sa 'Korita Ivanbegovih', čini mi se da bih odmah ozdravio! — MIna mu donese čašu vode. Ispi je u slast. Pogleda po sobi; zastade pogledom na krasnim javorovim guslama iznad svoje postelje, s pročelom o zidu. Klonu glavom na uzglavlje i, pomisliš, zaspa – a ne, izdahnuo je. Tako se lako starac rastao s dušom...

Mina o očevoj smrti

U zaostavštini austrijskog književnika Ludviga Augusta Frankla (1810–1893), koji je vodio dosta živu prepisku s Minom Karadžić-Vukomanović, čuva se jedna Minina zabeleška o Vukovoj smrti.

Vuk je, prema Mininom kazivanju, umro 7. februara (po novom kalendaru) u 4 sata posle podne. Toga dana bio je silno žedan. Imao je temperaturu. Buncao je i stalno tražio da jede krastavce iz svog brdovitog zavičaja — Tršića. Imao je velike bolove. „Traje li još uvek isto? Neće nikada proći“, bile su Vukove reči.

Mina je neprestano bila uz svog oca. Vuk ju je zvao svojim "sokolom", jer je stalno obletala oko njega, budno motreći na svaki njegov pokret. Na samrti, obratio joj se rečima: „Stalno slušam kako oko mene udaraš svojim krilima.“

U postelji je proveo samo jedan dan. Prema Mininom zapisu, i tada je želeo da nastavi s radom – zatražio je rukopise da ispravlja.

„Sutra me nećete u njemu (krevetu prim.aut.) zadržati“, rekao je.

Uprkos tome što je umirao, govorio je odlučno: „Žuri mi se! Što se zimi ne svrši – nikad se to neće uraditi. U proleće moram ponovo da putujem.“

Čime se sve bavio Vuk Karadžić?

Iako je veći deo svog života proveo u Beču, Vuk Karadžić je u Beogradu ostavio značajan trag. Na mesto gradonačelnika došao je 29. marta 1831. godine kada je knez Miloš “sojedinio” Magistrat beogradski sa Sudom beogradskim i imenovao ga za predsednika te institucije što je, u stvari, bio prvi čovek prestonice s platom od 1.200 forinti srebra.. U Beogradskom magistratu Vuk je morao da rešava različite upravne i sudske sporove, kao što se vidi iz njegovih zapisa u sudskim protokolima.

Osim sporova građansko-pravne prirode, rešavana su i razna krivična dela: krađa, siledžijstvo, ubistva… Ipak, na položaju gradonačelnika Beograda Vuk je ostao oko godinu dana. Posle svog kratkog iskustva na mestu gradonačelnika koje mu se očigledno nije dopalo, u pismu Dimitriju Davidoviću napisao je ovako:

- Za prezidenta Magistrata nahije i varoši Beogradske može se naći gotovo u svakom selu čovek, koji će, u današnje vreme, sve one poslove svršavati, kao i ja, a ja, živeći po svojoj volji, mogao bi što raditi, što svaki ne može  - preneo je National Geographic svojevremeno Vukove reči.

Vuk je pored svog najvećeg doprinosa na književnom planu, dao veoma značajan doprinos i srpskoj antropologiji u kombinaciji sa onovremenom etnografijom. Uz etnografske zapise ostavio je zapise i o fizičkim osobinama tela. U književni jezik je uneo bogatu narodnu terminologiju o delovima tela od temena do stopala. Treba napomenuti da se ovim terminima i danas koristimo, kako u nauci tako i u svakodnevnom govoru.

Dao je, između ostalog, i svoje tumačenje veze između prirodne sredine i stanovništva, a tu su i delovi o ishrani, o načinu stanovanja, higijeni, bolestima, kao i o pogrebnim običajima. U celini posmatrano, ovaj značajni doprinos Vuka Karadžića nije toliko poznat niti izučavan.

Kurir Stil

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Vuk Stefanović Karadžić

Komentari(0)

Loading