Mnogi građani Srbije, kada dođe leto i vreme odmora, planiraju odlazak na more, zaboravljajući ponekad da i Srbija ima nestvarno lepa mesta, bogata istorijom i duhom, na kojima se može uživati za male pare!
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
Ovo prelepo jezero je višenamensko
Istočna Srbija je poznata po ukusnoj i pikantnoj hrani, a njena kuhinja nudi raznovrsne specijalitete koji će vas oduševiti.
Istočna Srbija nosi u sebi dozu mistike i veo tajni koji je teško rastumačiti. Ovaj deo Srbije obiluje raznim verovanjima, filozofijama, obrednim radnjama i magijom, isprepletanim sa tradicionalnim srpskim običajima.
Da li ste čuli za Vratnjanske kapije? Ova retkost privlači mnoge turiste i zaljubljenike u istočni deo Srbije. Vratna je reka u blizini Negotina, koja je ukrašena prerastima- kamenim lukovima koji su se formirali urušavanjem pećina koje su nekada postojale.
Naša zemlja ima mnogo toga da ponudi.
Srbi su nekada imali mnogo običaja koje su praktikovali. Većina njih se praktikuju i danas, a o onima koji su izumrli i dan danas se priča i služe kao inspiracija za mnoge legende.
Pogled na ovaj most oduzima dah
Srpska verzija obreda koji je vezan za poznati konjski praznik
Čigaja je u ovim krajevima tradicionalan specijalitet koji se pravi na jedinstven način
Najstarije organizovano ljudsko naselje u Evropi nalazilo se na Đerdapu i predstavlja lokalitet koji je značajan ne samo za Srbiju već i za čitavu Evropu
Ova slika je pokrenula lavinu komentara na društvenim mrežama. Šta mislite Vi o ovim običajima?
Po lepoti i bogatstvu pećinskih ukrasa i atrakciji grandioznih dvorana, svrstana je u red najlepših i najdužih pećina u Srbiji.
Izgrađena u 14. veku, a za njenog zadužbinara se smatra Mihajlo Anđelković, vlastelin u službi porodice Branković.
Červiš ili ajmokac je staro jelo sa piletinom u sosu od belog luka. Kolevka ovog jela je Istočna Srbija, u Aleksincu i Kruševcu je poznato kao červiš, a u Pirotu kao ajmokac. Razlika kod pripreme je što je kod ajmokca sos ređi, a kod červiša gušći.
Prema nekim tumačenjima, belmuž je dobio ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.