Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Od Raške do Prizrena: Srce carstva
Put cara Dušana kroz Srbiju može se pratiti počev od Raške, kolevke srpske srednjovekovne države. Nedaleko odatle nalazila se Žiča, nekadašnja kraljevska stolica, a zatim i Peć, gde se formirala Pećka patrijaršija. Odatle Dušan kreće ka jugozapadu, u pravcu Prizrena, koji će kasnije proglasiti za svoju carsku prestonicu.
Prizren nije bio samo strateški i trgovački centar — tu se nalazio i njegov dvor, a neposredno iznad grada car je podigao manastir Svetih Arhangela, svoju zadužbinu i mesto gde je prvobitno sahranjen.
Možda vas zanima:
Papa je od cara Dušana tražio da pokatoliči Srbe i dobio je ČUVENU SRPSKU PSOVKU kao odgovor
Pretpostavlja se da je papskog legata srpski car primio u Krupištima na obali Bregalnice, mestu u kojem je Stefan Dušan boravio u proleće-leto 1355. godine.
DUŠAN SILNI BIO JE JAK KAO ČELIK I ZDRAV KAO DREN: Imao je poseban jelovnik, a OVA 3 specijaliteta je obožavao
Jelovnik Cara Dušana bio je poseban, a ono što se jelo na srpskom dvoru, služi se i danas.
Možda vas zanima:
Papa je od cara Dušana tražio da pokatoliči Srbe i dobio je ČUVENU SRPSKU PSOVKU kao odgovor
Pretpostavlja se da je papskog legata srpski car primio u Krupištima na obali Bregalnice, mestu u kojem je Stefan Dušan boravio u proleće-leto 1355. godine.
DUŠAN SILNI BIO JE JAK KAO ČELIK I ZDRAV KAO DREN: Imao je poseban jelovnik, a OVA 3 specijaliteta je obožavao
Jelovnik Cara Dušana bio je poseban, a ono što se jelo na srpskom dvoru, služi se i danas.
Možda vas zanima:
Papa je od cara Dušana tražio da pokatoliči Srbe i dobio je ČUVENU SRPSKU PSOVKU kao odgovor
Pretpostavlja se da je papskog legata srpski car primio u Krupištima na obali Bregalnice, mestu u kojem je Stefan Dušan boravio u proleće-leto 1355. godine.
DUŠAN SILNI BIO JE JAK KAO ČELIK I ZDRAV KAO DREN: Imao je poseban jelovnik, a OVA 3 specijaliteta je obožavao
Jelovnik Cara Dušana bio je poseban, a ono što se jelo na srpskom dvoru, služi se i danas.
Skoplje: Administrativno i vojno središte
Sredinom 14. veka Dušan premesta sedište carstva u Skoplje, grad koji je ležao na važnom trgovačkom i vojnom pravcu. Skoplje postaje mesto njegovog krunisanja za cara 1346. godine, a odatle se širio uticaj prema jugu, ka Ohridu i Epiru, ali i ka Bugarskoj i Vizantiji.
Put preko Morave: Niš i Pomoravlje
U povratku ka severu, carevi drumovi išli su i preko Niša, koji je bio važna tačka na Via Militaris — starom rimskom putu koji je povezivao Carigrad i Evropu. Put se nastavljao kroz Pomoravlje, gde su kasnije podizani veliki manastiri poput Manasije i Ravanice, na mestima gde su se nekada odmarale careve povorke.
Duhovni tragovi: Zadužbine kao smernice
Put Dušanov može se pratiti i kroz njegove zadužbine: manastir Svetih Arhangela u Prizrenu, ali i utvrđenja koja je obnavljao ili podizao. Njegovo vreme bilo je obeleženo snažnim graditeljstvom, a tragovi tog carskog prisustva vide se u kamenim osnovama brojnih sakralnih objekata.
Gde danas vodi taj put?
Tragovima cara Dušana danas se može putovati kroz Srbiju i šire — od Raške i Peći, preko Prizrena i Skoplja, do Niša i Paraćina, u senkama tvrđava i svodovima manastira. To nije samo geografska trasa, već duhovni i istorijski pojas, koji i danas oblikuje identitet prostora i ljudi.
Put cara Dušana bio je ambiciozan, raskošan, ali i ukorenjen u duhovnosti. To je mapa carstva koje nije opstalo vekovima, ali je ostavilo tragove duboko u tlu Srbije.
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Šapat hrasta i krst u kori: Kako drvo postaje sveto u Srbiji?
U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Mnogi misle da je bila najbolji diplomata kojeg je naša zemlja imala: Vreme ne briše ono što je uradila za Srbiju
Istorija pamti najvoljeniju srpsku caricu Milicu koja je učinila ogromnu žrtvu za Srbiju.
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Komentari(0)