Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
Miloš Crnjanski se najčešće vezuje za roman „Seobe“, lirski kosmopolitizam, emigraciju i istorijsku nostalgiju. Ipak, u knjizi „Lirika Itake“, napisanom u izgnanstvu, Crnjanski dostiže ono što malo koji pisac ume – tišinu. To nije zbirka pesama o domovini, već skup fragmenata o onome što čovek nosi iz kraja iz kog je potekao – i što nikad ne uspe da kaže. Tu nije reč o geografiji, već o tišini koja liči na selo. Na bunar bez reči, na polje koje se pamti i kad se ne gleda, i na zvuk večernje svetlosti koji je samo on znao da pretvori u rečenicu.
Selo kao misaoni prostor, ne kao pejzaž
U „Lirici Itake“, Crnjanski ne slika livade ni kuće.
Možda vas zanima:
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
CELOGA ŽIVOTA MU SE OBRAĆALA SA "VI": Ostaviće vas nemim jedna rečenica koju je supruga rekla Milošu Crnjanskom
Malo je reći da ga je supruga Vida volela, bila mu je senka i oslonac, a obraćala mu se celoga života sa Vi
Možda vas zanima:
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
CELOGA ŽIVOTA MU SE OBRAĆALA SA "VI": Ostaviće vas nemim jedna rečenica koju je supruga rekla Milošu Crnjanskom
Malo je reći da ga je supruga Vida volela, bila mu je senka i oslonac, a obraćala mu se celoga života sa Vi
Možda vas zanima:
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
CELOGA ŽIVOTA MU SE OBRAĆALA SA "VI": Ostaviće vas nemim jedna rečenica koju je supruga rekla Milošu Crnjanskom
Malo je reći da ga je supruga Vida volela, bila mu je senka i oslonac, a obraćala mu se celoga života sa Vi
Možda vas zanima:
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
CELOGA ŽIVOTA MU SE OBRAĆALA SA "VI": Ostaviće vas nemim jedna rečenica koju je supruga rekla Milošu Crnjanskom
Malo je reći da ga je supruga Vida volela, bila mu je senka i oslonac, a obraćala mu se celoga života sa Vi
Možda vas zanima:
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
CELOGA ŽIVOTA MU SE OBRAĆALA SA "VI": Ostaviće vas nemim jedna rečenica koju je supruga rekla Milošu Crnjanskom
Malo je reći da ga je supruga Vida volela, bila mu je senka i oslonac, a obraćala mu se celoga života sa Vi
Možda vas zanima:
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
CELOGA ŽIVOTA MU SE OBRAĆALA SA "VI": Ostaviće vas nemim jedna rečenica koju je supruga rekla Milošu Crnjanskom
Malo je reći da ga je supruga Vida volela, bila mu je senka i oslonac, a obraćala mu se celoga života sa Vi
Zato je ta knjiga, iako tanka, najdublji dnevnik jednog čoveka koji se seća zemlje ne zato što je bila lepa – već zato što mu je ostala u jeziku.
Tišina kao ključni ton Crnjanskog
Čitajući „Liriku Itake“, ne nailazimo na jake emocije, niti na jasan bol. Nailazimo na tišinu između reči. Na mesto gde pesnik zna da nema nazad, ali ne zna da li je ikada ni bilo napred.
U tom prostoru, selo – iako neimenovano – postaje simbol onoga što čovek više ne može da dodirne.
Zato Crnjanski ne piše o smrti sela – već o smrti reči o selu.
Kad više ne znaš kako da izgovoriš ono što si nekad zvao dom, ostaješ sa „Itakom“ u sebi – kao metaforom onoga što nikad nećeš stići.
Lirika sela koje više ne govori, ali se sanja
U Crnjanskom nema patetike.
Ipak, u stihovima i zapisima iz ove knjige čuje se jedna tiha molitva – da ono što je zaboravljeno ne bude zauvek izgubljeno.
On ne traži povratak – ali pamti svaki detalj: oblik senke kraj prozora, zvuk koraka na zemlji pre kiše, miris nepoznate žene koju je neko zvao „svojom“.
Zato je „Lirika Itake“ ne knjiga o seobi – već knjiga o zemlji bez imena, ali sa bojom glasa koji je samo tu mogao da se čuje.
Zavičaj koji ne traži da ga imenuješ
U vremenu kada se zavičaj koristi kao politički slogan ili turistička fraza, Crnjanski nas podseća da zavičaj nije mesto – već osećanje.
On ne poziva da se vratimo – već da priznamo da smo otišli.
I da ono što ostane, možda nikada neće više dobiti oblik – ali će ostati u jeziku.
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
„Šumska gospa“ iz avgustovskog predanja: Biće koje dolazi samo kada se zaboravi ime one koja je otišla bez pozdrava
U šumama istočne Srbije, pred kraj leta, postoji verovanje da se pojavljuje šumska gospa – biće koje ne traži ništa, ali sedi u tišini blizu staza. Ne govori, ne gleda, ali zna da podseti.
Maslačak u koji se ne duva kad nema vetra: Letnje verovanje o želji koja se ne nosi svakome
U narodnom verovanju, duvanje maslačka nije samo igra. Ako vetar ne duva, a neko duva maslačak – verovalo se da želja ne zna kuda da ide. Tada se može vratiti onome ko nije bio spreman da je primi.
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
Konac koji se ne vezuje: Običaj da se nit iz razboja ostavi kraj kolena da ponese misao koju ne treba izgovoriti
U narodnoj tkanini, svaki konac ima svoje mesto – osim jednog. U nekim selima centralne Srbije, žene su ostavljale jedan kraj konca nedovezan, pušten da visi sa razboja pored kolena. Verovalo se da ta nit nosi ono što se u tkanju ne izgovara, ali se mora pustiti.
Komentari(0)