Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
Miloš Crnjanski se najčešće vezuje za roman „Seobe“, lirski kosmopolitizam, emigraciju i istorijsku nostalgiju. Ipak, u knjizi „Lirika Itake“, napisanom u izgnanstvu, Crnjanski dostiže ono što malo koji pisac ume – tišinu. To nije zbirka pesama o domovini, već skup fragmenata o onome što čovek nosi iz kraja iz kog je potekao – i što nikad ne uspe da kaže. Tu nije reč o geografiji, već o tišini koja liči na selo. Na bunar bez reči, na polje koje se pamti i kad se ne gleda, i na zvuk večernje svetlosti koji je samo on znao da pretvori u rečenicu.
Selo kao misaoni prostor, ne kao pejzaž
U „Lirici Itake“, Crnjanski ne slika livade ni kuće.
Možda vas zanima:
"Seobe" Miloša Crnjanskog nisu samo roman o srpskim izbeglištvima – one su priča o večitoj potrazi za domom, identitetom i smislom.
Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, napisao je roman "Seobe" 1929. godine, a kasnije i njegov nastavak, "Druga knjiga Seoba". Ovo monumentalno delo istražuje sudbinu srpskih izbeglica u 18. veku, njihovu borbu između prošlosti i budućnosti, između nostalgije i neminovnog kretanja napred. Međutim, "Seobe" su mnogo više od istorijskog romana – one su priča o srpskom identitetu, o večitom lutanju i traganju za mestom pod suncem.
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
Možda vas zanima:
"Seobe" Miloša Crnjanskog nisu samo roman o srpskim izbeglištvima – one su priča o večitoj potrazi za domom, identitetom i smislom.
Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, napisao je roman "Seobe" 1929. godine, a kasnije i njegov nastavak, "Druga knjiga Seoba". Ovo monumentalno delo istražuje sudbinu srpskih izbeglica u 18. veku, njihovu borbu između prošlosti i budućnosti, između nostalgije i neminovnog kretanja napred. Međutim, "Seobe" su mnogo više od istorijskog romana – one su priča o srpskom identitetu, o večitom lutanju i traganju za mestom pod suncem.
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
Možda vas zanima:
"Seobe" Miloša Crnjanskog nisu samo roman o srpskim izbeglištvima – one su priča o večitoj potrazi za domom, identitetom i smislom.
Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, napisao je roman "Seobe" 1929. godine, a kasnije i njegov nastavak, "Druga knjiga Seoba". Ovo monumentalno delo istražuje sudbinu srpskih izbeglica u 18. veku, njihovu borbu između prošlosti i budućnosti, između nostalgije i neminovnog kretanja napred. Međutim, "Seobe" su mnogo više od istorijskog romana – one su priča o srpskom identitetu, o večitom lutanju i traganju za mestom pod suncem.
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
Možda vas zanima:
"Seobe" Miloša Crnjanskog nisu samo roman o srpskim izbeglištvima – one su priča o večitoj potrazi za domom, identitetom i smislom.
Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, napisao je roman "Seobe" 1929. godine, a kasnije i njegov nastavak, "Druga knjiga Seoba". Ovo monumentalno delo istražuje sudbinu srpskih izbeglica u 18. veku, njihovu borbu između prošlosti i budućnosti, između nostalgije i neminovnog kretanja napred. Međutim, "Seobe" su mnogo više od istorijskog romana – one su priča o srpskom identitetu, o večitom lutanju i traganju za mestom pod suncem.
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
Možda vas zanima:
"Seobe" Miloša Crnjanskog nisu samo roman o srpskim izbeglištvima – one su priča o večitoj potrazi za domom, identitetom i smislom.
Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, napisao je roman "Seobe" 1929. godine, a kasnije i njegov nastavak, "Druga knjiga Seoba". Ovo monumentalno delo istražuje sudbinu srpskih izbeglica u 18. veku, njihovu borbu između prošlosti i budućnosti, između nostalgije i neminovnog kretanja napred. Međutim, "Seobe" su mnogo više od istorijskog romana – one su priča o srpskom identitetu, o večitom lutanju i traganju za mestom pod suncem.
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
Možda vas zanima:
"Seobe" Miloša Crnjanskog nisu samo roman o srpskim izbeglištvima – one su priča o večitoj potrazi za domom, identitetom i smislom.
Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, napisao je roman "Seobe" 1929. godine, a kasnije i njegov nastavak, "Druga knjiga Seoba". Ovo monumentalno delo istražuje sudbinu srpskih izbeglica u 18. veku, njihovu borbu između prošlosti i budućnosti, između nostalgije i neminovnog kretanja napred. Međutim, "Seobe" su mnogo više od istorijskog romana – one su priča o srpskom identitetu, o večitom lutanju i traganju za mestom pod suncem.
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
Zato je ta knjiga, iako tanka, najdublji dnevnik jednog čoveka koji se seća zemlje ne zato što je bila lepa – već zato što mu je ostala u jeziku.
Tišina kao ključni ton Crnjanskog
Čitajući „Liriku Itake“, ne nailazimo na jake emocije, niti na jasan bol. Nailazimo na tišinu između reči. Na mesto gde pesnik zna da nema nazad, ali ne zna da li je ikada ni bilo napred.
U tom prostoru, selo – iako neimenovano – postaje simbol onoga što čovek više ne može da dodirne.
Zato Crnjanski ne piše o smrti sela – već o smrti reči o selu.
Kad više ne znaš kako da izgovoriš ono što si nekad zvao dom, ostaješ sa „Itakom“ u sebi – kao metaforom onoga što nikad nećeš stići.
Lirika sela koje više ne govori, ali se sanja
U Crnjanskom nema patetike.
Ipak, u stihovima i zapisima iz ove knjige čuje se jedna tiha molitva – da ono što je zaboravljeno ne bude zauvek izgubljeno.
On ne traži povratak – ali pamti svaki detalj: oblik senke kraj prozora, zvuk koraka na zemlji pre kiše, miris nepoznate žene koju je neko zvao „svojom“.
Zato je „Lirika Itake“ ne knjiga o seobi – već knjiga o zemlji bez imena, ali sa bojom glasa koji je samo tu mogao da se čuje.
Zavičaj koji ne traži da ga imenuješ
U vremenu kada se zavičaj koristi kao politički slogan ili turistička fraza, Crnjanski nas podseća da zavičaj nije mesto – već osećanje.
On ne poziva da se vratimo – već da priznamo da smo otišli.
I da ono što ostane, možda nikada neće više dobiti oblik – ali će ostati u jeziku.
Savindan po starom kalendaru: Zaboravljeni običaji za zdravlje iz avgusta
Kako su naši stari 27. avgusta palili sveće i kuvali lekovite napitke da bi spremni dočekali jesen
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Kako su žene dobile ulice u Beogradu: Imena koja kriju priče, a kojih je iznenađujuće malo
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se piše: sve vreme, svo vreme ili celo vreme?
Da li i Vi pravite ovu grešku?
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Komentari(0)