Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
Miloš Crnjanski se najčešće vezuje za roman „Seobe“, lirski kosmopolitizam, emigraciju i istorijsku nostalgiju. Ipak, u knjizi „Lirika Itake“, napisanom u izgnanstvu, Crnjanski dostiže ono što malo koji pisac ume – tišinu. To nije zbirka pesama o domovini, već skup fragmenata o onome što čovek nosi iz kraja iz kog je potekao – i što nikad ne uspe da kaže. Tu nije reč o geografiji, već o tišini koja liči na selo. Na bunar bez reči, na polje koje se pamti i kad se ne gleda, i na zvuk večernje svetlosti koji je samo on znao da pretvori u rečenicu.
Selo kao misaoni prostor, ne kao pejzaž
U „Lirici Itake“, Crnjanski ne slika livade ni kuće.
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i beogradske šetnje: Grad koji je ušao u njegove stihove
Kako su beogradske ulice, obale i kafane postale inspiracija jednom od najvećih srpskih pisaca
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i beogradske šetnje: Grad koji je ušao u njegove stihove
Kako su beogradske ulice, obale i kafane postale inspiracija jednom od najvećih srpskih pisaca
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i beogradske šetnje: Grad koji je ušao u njegove stihove
Kako su beogradske ulice, obale i kafane postale inspiracija jednom od najvećih srpskih pisaca
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i beogradske šetnje: Grad koji je ušao u njegove stihove
Kako su beogradske ulice, obale i kafane postale inspiracija jednom od najvećih srpskih pisaca
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i beogradske šetnje: Grad koji je ušao u njegove stihove
Kako su beogradske ulice, obale i kafane postale inspiracija jednom od najvećih srpskih pisaca
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i beogradske šetnje: Grad koji je ušao u njegove stihove
Kako su beogradske ulice, obale i kafane postale inspiracija jednom od najvećih srpskih pisaca
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
Zato je ta knjiga, iako tanka, najdublji dnevnik jednog čoveka koji se seća zemlje ne zato što je bila lepa – već zato što mu je ostala u jeziku.
Tišina kao ključni ton Crnjanskog
Čitajući „Liriku Itake“, ne nailazimo na jake emocije, niti na jasan bol. Nailazimo na tišinu između reči. Na mesto gde pesnik zna da nema nazad, ali ne zna da li je ikada ni bilo napred.
U tom prostoru, selo – iako neimenovano – postaje simbol onoga što čovek više ne može da dodirne.
Zato Crnjanski ne piše o smrti sela – već o smrti reči o selu.
Kad više ne znaš kako da izgovoriš ono što si nekad zvao dom, ostaješ sa „Itakom“ u sebi – kao metaforom onoga što nikad nećeš stići.
Lirika sela koje više ne govori, ali se sanja
U Crnjanskom nema patetike.
Ipak, u stihovima i zapisima iz ove knjige čuje se jedna tiha molitva – da ono što je zaboravljeno ne bude zauvek izgubljeno.
On ne traži povratak – ali pamti svaki detalj: oblik senke kraj prozora, zvuk koraka na zemlji pre kiše, miris nepoznate žene koju je neko zvao „svojom“.
Zato je „Lirika Itake“ ne knjiga o seobi – već knjiga o zemlji bez imena, ali sa bojom glasa koji je samo tu mogao da se čuje.
Zavičaj koji ne traži da ga imenuješ
U vremenu kada se zavičaj koristi kao politički slogan ili turistička fraza, Crnjanski nas podseća da zavičaj nije mesto – već osećanje.
On ne poziva da se vratimo – već da priznamo da smo otišli.
I da ono što ostane, možda nikada neće više dobiti oblik – ali će ostati u jeziku.
Kad su Crnjanskog smestili u duševnu bolnicu, ležao je go i ljut kao ris jer je još uvek bio živ: Hranu odbijao, a poslednjim rečima rasplakao sve doktore
Bolnica “Dr Dragiša Mišović” saopštila je da je 30. novembra 1977. godine oko 17.30 umro pesnik i pripovedač, romansijer i dramski pisac Miloš Crnjanski, u osamdeset četvrtoj godini
GDE JE SVE POČELO: Tršić, selo Vuka Karadžića i srpske azbuke
Na samo sedam kilometara od Loznice nalazi se Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića, najvećeg reformatora srpskog jezika. Ovo selo danas je jedno od najposećenijih kulturno-istorijskih destinacija u Srbiji i pravo mesto gde istorija oživljava.
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
DIVIO MU SE CEO BEOGRAD, A SAD JE ZAVRŠIO KAO BESKUĆNIK: "Desi mi se da ne jedem ništa nekoliko dana" (VIDEO)
Nikola Vranić, kojeg često zovu gospodin sa asflata, bavio se više od tri decenije baletom, a onda je spletom okolnosti izgubio sve i od 2017. godine se uglavnom nalazi na ulici.
Smrt jugoslovenskog narodnog heroja i danas je misterija: Tvrdili su da je smaknut jer je pretendovao na Titovo mesto, maršal je samo jednom to komentarisao
Velika ljubav Iva Lole Ribara bila je njegova verenica Sloboda Trajković. Rođena je u Vrnjačkoj Banji 1918. godine, u godini kada je završen Prvi svetski rat. Njen otac Svetolik, ugledni apotekar, nazvao ju je tako u ime trijumfa slobode.
Komentari(0)