U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Na fotografiji vidimo stari drveni etno razboj, smešten u unutrašnjost tradicionalne kuće u Prolomu. Ovaj predmet danas deluje kao muzejski eksponat, ali nekada je bio neizostavan deo svake kuće. Bez razboja nije bilo života, jer su se na njemu tkale potrepštine za dom – od posteljine i zavesa, do ćilima i narodnih nošnji.
Razboj kao simbol domaćinstva
Tkalački zanat prenosio se s kolena na koleno. Svaka devojka učila je da plete i tka, jer je to bio deo pripreme za udaju. Nije slučajno što se govorilo: „Dobra snaja prede, a vredna tka“. Ono što je izlazilo sa razboja bilo je više od tkanine – to su bili snovi, šare i simboli jednog doma.
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
Shutterstock
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
Ćilimi i šare kao priča bez reči
Posebno su poznati pirotski ćilimi, čije su šare imale simboliku – cvetovi, ptice i geometrijski motivi prenosili su želje za zdravljem, srećom i plodnošću. I u drugim krajevima Srbije tkanje je imalo obredni karakter: tkanice su bile deo narodne nošnje, a ćilimi se poklanjali za svadbe i praznike.
Zvuk prošlosti
Danas razboji uglavnom ćute u muzejima ili etno-kućama, ali se njihov zvuk još može čuti u pojedinim radionicama koje čuvaju tradiciju. Kada se rukom povuče nit i čuje zveket drvene grede, kao da odjekuje duh prošlih vremena i podseća nas na vredne ruke koje su tkale naš identitet.
Fotografija starog razboja u Prolomu nije samo uspomena na zanat, već i podsećanje koliko su naši preci bili vezani za svoj rad, prirodu i dom.
GDE JE SVE POČELO: Tršić, selo Vuka Karadžića i srpske azbuke
Na samo sedam kilometara od Loznice nalazi se Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića, najvećeg reformatora srpskog jezika. Ovo selo danas je jedno od najposećenijih kulturno-istorijskih destinacija u Srbiji i pravo mesto gde istorija oživljava.
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
SVETINJA U STENI: Misterija manastira Crna Reka koji nikada nije porušen, a čuvao je mošti najvećeg srpskog vladara
Manastir Crna Reka, skriven u klisuri između Tutina i Novog Pazara, jedno je od najneobičnijih i najtajanstvenijih mesta srpske duhovnosti. Uklesan u stenu iznad reke, sa crkvom u pećini i moštima Svetog Petra Koriškog, ovaj manastir vekovima privlači vernike, ali i ljubitelje istorije i prirode.
DIVIO MU SE CEO BEOGRAD, A SAD JE ZAVRŠIO KAO BESKUĆNIK: "Desi mi se da ne jedem ništa nekoliko dana" (VIDEO)
Nikola Vranić, kojeg često zovu gospodin sa asflata, bavio se više od tri decenije baletom, a onda je spletom okolnosti izgubio sve i od 2017. godine se uglavnom nalazi na ulici.
Smrt jugoslovenskog narodnog heroja i danas je misterija: Tvrdili su da je smaknut jer je pretendovao na Titovo mesto, maršal je samo jednom to komentarisao
Velika ljubav Iva Lole Ribara bila je njegova verenica Sloboda Trajković. Rođena je u Vrnjačkoj Banji 1918. godine, u godini kada je završen Prvi svetski rat. Njen otac Svetolik, ugledni apotekar, nazvao ju je tako u ime trijumfa slobode.
Komentari(0)