Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
U kućama gde se nekada tkanjem hranila porodica, razboj nije bio samo alat, već srce domaće tišine. U njemu su kucali dani, između konca i pauze, između udisaja i nove boje u predivu. Iako su razboji nestajali, jedan deo se uvek zadržavao – čunak, drveni nosač niti, duguljast i izglancan od godina ženskih ruku. On se nikada nije bacao. Čuvalo se to drvo kao tiha amajlija kuće, predmet koji zna sve što je prošlo kroz ruke, ali nikada nije progovorio.
Kad se razboj zaustavi, čunak ostaje
Kad bi žena ostavila tkanje, bilo zbog starosti, bolesti ili smrti, razboj bi se rastavljao i iznosio.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Nije bio pitanje religije, ni tradicije.
Bio je pitanje osećaja – da nešto što je držalo ritam ruku, ne sme prvi slomiti onaj ko ga nije držao.
Šta znači kad se čunak slučajno slomi
Ako bi se u kući čunak sam prelomio, ili pao s mesta na kom je dugo stajao, smatralo se da nešto u kući „puca ispod reči“.
To nije bio dobar znak.
Tada bi se pozvala najstarija žena iz porodice ili komšinica, da ga umota u platno i zakopa pored mesta gde je nekada stajao razboj.
Tako se, kako su govorile, „ne lomi ono što je već nosilo težinu“.
Zašto se čuva baš čunak, a ne drugi delovi
Jer čunak je ono što se kreće.
Ostali delovi razboja stoje, drže konstrukciju – ali čunak nosi poruku između desne i leve ruke, povezuje početak i kraj tkanja.
Upravo zbog toga je imao najveću tišinu u sebi.
Nije govorio, ali se znao.
Zato se ni deca nisu igrala sa njim.
Stajao je visoko – ne da se vidi, nego da ne zaboravi.
Danas – predmet iz tavana koji ne priča, ali podseća
Mnoge kuće su izgubile razboj.
Ali ponegde još postoji čunak – glatki, izlizani komad drveta, bez posebne funkcije, ali sa istorijom.
Ako se pitaš zašto je tu – možda je bolje da ne pitaš naglas.
Možda je tu da te podseti da je neko pre tebe imao ritam u rukama.
Lišće oraha ispod jastuka: Tajni običaj devojaka koje žele da sanjaju budućeg muža
U narodnim običajima centralne Srbije, devojke su uoči velikih praznika stavljale list oraha ispod jastuka, verujući da će im u snu doći lik onoga kome je suđeno da ih uzme. Ako bi jastuk ujutru bio topao – znak je da je san bio istinit.
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Zvonce za vrata: Kako je staro gvožđe najavljivalo dobre i zle goste
U mnogim domaćinstvima širom Srbije, pre nego što su stigla zvona i zvonca, na vratima je visilo jednostavno gvozdeno zvonce. Njegov zvuk nije samo najavljivao dolazak – već je, verovalo se, govorio kakav je gost na pragu.
Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
Poslednja želja slavnog Popare nikad nije ostvarena: Umro je u staračkom domu, a na njegovu sahranu su došla samo dvoje glumaca
Glumac Zoran Rankić koji je veliku pažnju javnosti dobio ulogom u seriji "Srećni ljudi", ali njegova poslednja želja nikad nije ispunjena
Komentari(0)