Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
U kućama gde se nekada tkanjem hranila porodica, razboj nije bio samo alat, već srce domaće tišine. U njemu su kucali dani, između konca i pauze, između udisaja i nove boje u predivu. Iako su razboji nestajali, jedan deo se uvek zadržavao – čunak, drveni nosač niti, duguljast i izglancan od godina ženskih ruku. On se nikada nije bacao. Čuvalo se to drvo kao tiha amajlija kuće, predmet koji zna sve što je prošlo kroz ruke, ali nikada nije progovorio.
Kad se razboj zaustavi, čunak ostaje
Kad bi žena ostavila tkanje, bilo zbog starosti, bolesti ili smrti, razboj bi se rastavljao i iznosio.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Nije bio pitanje religije, ni tradicije.
Bio je pitanje osećaja – da nešto što je držalo ritam ruku, ne sme prvi slomiti onaj ko ga nije držao.
Šta znači kad se čunak slučajno slomi
Ako bi se u kući čunak sam prelomio, ili pao s mesta na kom je dugo stajao, smatralo se da nešto u kući „puca ispod reči“.
To nije bio dobar znak.
Tada bi se pozvala najstarija žena iz porodice ili komšinica, da ga umota u platno i zakopa pored mesta gde je nekada stajao razboj.
Tako se, kako su govorile, „ne lomi ono što je već nosilo težinu“.
Zašto se čuva baš čunak, a ne drugi delovi
Jer čunak je ono što se kreće.
Ostali delovi razboja stoje, drže konstrukciju – ali čunak nosi poruku između desne i leve ruke, povezuje početak i kraj tkanja.
Upravo zbog toga je imao najveću tišinu u sebi.
Nije govorio, ali se znao.
Zato se ni deca nisu igrala sa njim.
Stajao je visoko – ne da se vidi, nego da ne zaboravi.
Danas – predmet iz tavana koji ne priča, ali podseća
Mnoge kuće su izgubile razboj.
Ali ponegde još postoji čunak – glatki, izlizani komad drveta, bez posebne funkcije, ali sa istorijom.
Ako se pitaš zašto je tu – možda je bolje da ne pitaš naglas.
Možda je tu da te podseti da je neko pre tebe imao ritam u rukama.
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
OVA SRPSKA IMENA DONOSE SREĆU: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Klasična su, prelepa i ne zna se koje ima moćnije značenje
Njoj je Vuk Karadžić do groba bio zahvalan: Prva srpska književnica 3 puta se udavala pa testamentom sve ostavila u šoku
Eustahija Arsić, rođena 14. marta 1776. u Irigu je prva srpska književnica i vlasnica biografije kakvom se ne mogu pohvaliti ni znatno modernije i naprednije kulture u to vreme.
Najpametnija srpska poslovica: Rečenica koja sadrži svu mudrost ovog sveta
Svi smo mi učili naše stare poslovice kada smo bili deca, ali da li ste ih čitali kada ste odrasli? Mudrost našeg naroda sabrana na jednom mestu
Komentari(0)