Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Spavanje nije uvek bilo samo odmor – u srpskoj tradiciji, ono je bilo prožeto raznim običajima, verovanjima i simbolima. Stari Srbi su znali: noć nije samo vreme za san, već i trenutak kada se svet duhova i ljudi približava. Zato su pre spavanja praktikovali razne rituale – da bi se zaštitili, umirili dušu i sanjali "čisto".
Nož ispod jastuka – zaštita od zlih sila
Jedan od najzanimljivijih običaja bio je stavljanje noža ispod jastuka. Verovalo se da metal ima moć da odbija zle duhove, urokljive oči i "noćne more", koje su se doživljavale kao stvarna bića – demoni koji "sedaju" na grudi i guše spavača.
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Nož je simbol snage i zaštite, pa su ga žene često stavljale ispod jastuka deci, naročito kad su mala i nezaštićena. U nekim krajevima, umesto noža stavljala se igla ili makaze – sve što je metalno, oštro i "seče zlo".
Zabranjeno gledanje u ogledalo pre spavanja
Još jedno zanimljivo verovanje kaže da ne valja gledati u ogledalo noću, naročito pre spavanja. Smatralo se da ogledala mogu "zarobiti" dušu, ili otvoriti prolaz ka svetu mrtvih. Zbog toga su se ogledala pokrivala krpama, naročito kada bi neko preminuo u kući – da se duša ne bi "zagledala" i ostala zarobljena.
Molitva i miris tamjana
Molitva pred spavanje bila je svakodnevica. Ljudi su verovali da čista misao i izgovorena molitva čuvaju san. U nekim domaćinstvima se čak palio tamjan ili upaljena sveća – kao simbol svetlosti koja razgoni tamu.
Snovi kao poruke
Snovi nisu bili "puka maštarija", već ozbiljne poruke iz nesvesnog sveta. Stariji su znali da tumače snove, a posebno se pazilo šta se sanja uoči praznika ili na Badnju noć. Sanjati vodu, decu, zube ili zmije – sve je imalo svoje značenje.
Kako je izgledala srpska postelja nekada
Pre nego što su postojali dušeci i jastuci od pene, spavalo se na slamaricama – vrećama punjenim suvom slamom. Miris slame umirivao je i terao na san, a bio je i prirodni izolator od hladnoće. Jastuci su se punili perjem, a pokrivači bili ručno tkani čilimi ili suknena prekrivača.
Današnji san – bez duhovne pripreme
Danas retko ko razmišlja o spavanju kao o duhovnom činu. Gledamo u telefon, zaspimo uz TV, bez molitve, bez zahvalnosti, bez pauze od svakodnevnog haosa. Možda baš zato i nemamo onaj miran, okrepljujući san koji su naši preci znali da "prizovu".
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Gde je nestao Rastko Petrović? Tragovi tajanstvenog putopisca po Srbiji
Zaboravljeni genije i njegovi izgubljeni koraci
Zašto je Marsej izabran za mesto atentata a ne Pariz? Rekonstrukcija ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića
Kralj Aleksandar I Karađorđević, poznat kao „Ujedinitelj“, ubijen je 9. oktobra 1934. godine u Marseju, tokom zvanične državne posete Francuskoj. Njegova smrt bila je jedan od najvećih političkih potresa između dva svetska rata, a odjek atentata osetio se širom Evrope.
Kako je jedan Škot spasao srpski narod - Srpsko bure, izum koji je obuzdao smrtonosni tifus u Valjevu
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Valjevska kula Jakova Nenadovića : Priča o barutani, zatvoru i slobodi
Na samo pola kilometra od centra Valjeva, na brdu Kličevac, uzdiže se Kula Nenadovića – jedna od najprepoznatljivijih građevina ovog kraja i spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta 1813. godine, kula je prošla put od vojnog utvrđenja i zatvora do barutane i današnjeg muzeja. Njena burna prošlost oslikava sudbinu Srbije u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Komentari(0)