Kako je jedan Škot spasao srpski narod - Srpsko bure, izum koji je obuzdao smrtonosni tifus u Valjevu
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Rat i bolest – dvostruka nesreća
U proleće 1915. godine, kada su srpske bitke uveliko ušle u istoriju, zemlju je napala nova, nevidljiva vojska – tifus. U samo nekoliko meseci odneo je više života nego svi dotadašnji okršaji sa Austrougarskom. U Valjevu, epicentru tragedije, smrti je stao na put jedan lekar iz Škotske – pukovnik i epidemiolog Vilijam Hanter
„U nametnuti rat 1914. srpska zdravstvena služba krenula je sa svega 450 raspoloživih lekara“, napisao je Hanter kasnije u svojoj studiji. Nakon Cerske i Kolubarske bitke u Valjevo su nagrnule hiljade ranjenika i izbeglica. Ulice i kasarne postale su improvizovane bolnice, a bolesti koje su prenosile vaške – pegavi tifus i povratna groznica – širile su se brže od granata.
Možda vas zanima:
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
Čovek koji je zavoleo srpski narod više od mnogih domaćih sinova - Arčibald Rajs, stranac u Srbiji, srce na Kajmakčalanu
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
Možda vas zanima:
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
Čovek koji je zavoleo srpski narod više od mnogih domaćih sinova - Arčibald Rajs, stranac u Srbiji, srce na Kajmakčalanu
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
Možda vas zanima:
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
Čovek koji je zavoleo srpski narod više od mnogih domaćih sinova - Arčibald Rajs, stranac u Srbiji, srce na Kajmakčalanu
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
Za nepunih šest meseci u Srbiji je umrlo više od 150.000 ljudi, među njima i sami lekari i bolničarke. Od 26 lekara u valjevskim bolnicama, samo petoro je preživelo.
Dolazak britanske misije
Početkom 1915. Srbija je zatražila pomoć sveta. Tada u zemlju stiže međunarodna sanitetska misija – među njima i dr. Vilijam Hanter, već tada priznati londonski lekar i profesor. Kao pukovnik britanske vojske, preuzima vođenje mera za suzbijanje epidemije.
Njegov tim i srpski lekari zajedno su uveli karantine, izolaciju obolelih i – najvažnije – metodu dezinfekcije odeće i posteljine.
„Srpsko bure“ – oružje protiv vaški
Jednostavan, ali spasonosan izum bio je Hanterovo „srpsko bure“. U pitanju je bio metalni kotao u kome se uz pomoć pare dezinfikovala odeća, čime su uništavane vaške – glavni prenosioci tifusa.
Uvođenje ovih mera bilo je prekretnica: broj novih slučajeva naglo je opao, a do leta 1915. epidemija je bila obuzdana.
Svedočenja i Hanterova knjiga
Nakon rata, Hanter je u Londonu 1920. objavio knjigu The Serbian Epidemics of Typhus and Relapsing Fever in 1915. U njoj je zapisao:
„Srpski narod se borio sa epidemijom bez vakcina, bez lekova i gotovo bez lekara. Ali hrabrost i disciplina lekara i sestara u Valjevu nadmašila je sve što sam do tada video.“
Ova knjiga ostaje najvredniji pisani dokument o katastrofi koja je pogodila Srbiju.
Sećanje na spasitelja
Za svoj rad Hanter je odlikovan Ordenom Svetog Save, a Valjevo mu je trajno zahvalno. U bolnici se i danas čuva jedno od originalnih „srpskih buradi“ – simbol borbe protiv smrti.
Zašto je Marsej izabran za mesto atentata a ne Pariz? Rekonstrukcija ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića
Kralj Aleksandar I Karađorđević, poznat kao „Ujedinitelj“, ubijen je 9. oktobra 1934. godine u Marseju, tokom zvanične državne posete Francuskoj. Njegova smrt bila je jedan od najvećih političkih potresa između dva svetska rata, a odjek atentata osetio se širom Evrope.
Kako je jedan Škot spasao srpski narod - Srpsko bure, izum koji je obuzdao smrtonosni tifus u Valjevu
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Valjevska kula Jakova Nenadovića : Priča o barutani, zatvoru i slobodi
Na samo pola kilometra od centra Valjeva, na brdu Kličevac, uzdiže se Kula Nenadovića – jedna od najprepoznatljivijih građevina ovog kraja i spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta 1813. godine, kula je prošla put od vojnog utvrđenja i zatvora do barutane i današnjeg muzeja. Njena burna prošlost oslikava sudbinu Srbije u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Mileva Marić i Ajnštajn: Ljubav koja je počela u laboratoriji, a završila u tragediji
Priča o Milevi Marić, prvoj ženi Alberta Ajnštajna, nije samo porodična drama i ljubavna epopeja, već i svedočanstvo o položaju žene u nauci s kraja XIX i početka XX veka. Rođena u malom vojvođanskom mestu, stigla je do najprestižnijih evropskih univerziteta, ostavila neizbrisiv trag u životu i radu čuvenog naučnika, ali i nosila teško breme privatnih tragedija.
Velika džada kroz Srbiju: Put kojim su prolazili carevi, vojske i karavani
Carigradski drum, poznat još u rimsko doba kao Via Militaris, a u osmansko vreme i kao Velika džada, jedan je od najvažnijih puteva koji su prolazili kroz Balkan. Povezivao je srednju Evropu sa Carigradom, prestonicom Vizantije, a kasnije Osmanskog carstva. Kroz vekove bio je kičma trgovine, komunikacija i ratnih pohoda.
Komentari(0)