Nijedan sin me nije zvao na svadbu: Majka im mozak isprala, zgadila bi im se kad bi znali s kim je bila i šta je radila
Adil je imao težak život, ali mu najveći bol zadaju sinovi koji ga ni na svadbu nisu zvali
Po priči ovog Bosanca Adila, brak je postao sve više interes, a sve manje ljubav. On je godinama bio u braku i dobio dva sina koji su sad odrasli ljudi i imaju svoje porodice. Međutim, zbog lošeg odnosa sa ženom, ostao je u lošim odnosima i sa sinovima, a to je rana koja je najdublja.
Sad bi se ponovo ženio, ali kaže da ne može da pronađe pravu ženu i zato je još uvek sam.
Kaže da mu je važno da je vredna, da hoće da radi, da joj nije teško da ustane u 5 sati, da među njima potoji poštovanje.
Možda vas zanima:
STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
Letnje svadbe i simbolika vetra: Kad vetar duva oko mladih, narod zna da nešto "govori"
U srpskoj tradiciji, svadbe u leto nisu samo vreme veselja – već i vreme kada priroda učestvuje, a vetar se smatra znakom
Možda vas zanima:
STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
Letnje svadbe i simbolika vetra: Kad vetar duva oko mladih, narod zna da nešto "govori"
U srpskoj tradiciji, svadbe u leto nisu samo vreme veselja – već i vreme kada priroda učestvuje, a vetar se smatra znakom
Možda vas zanima:
STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
Letnje svadbe i simbolika vetra: Kad vetar duva oko mladih, narod zna da nešto "govori"
U srpskoj tradiciji, svadbe u leto nisu samo vreme veselja – već i vreme kada priroda učestvuje, a vetar se smatra znakom
"Sutra bih se oženio da mogu da nađem onu pravu. Ako žena ode u goste pristao bih i ja da perem veš, a ako je kod kuće to je njen posao."
"Bog je dao ženu da radi kućne poslove", to je njegova izjava, a uverenja su jako loša.
Kaže da kako se razveo, ostao je u lošim odnosima sa oba sina.
"Ženili su se, a nijedan mene nije zvao na svadbu. Nije ni moja četiri brata, a na svadbu su mu došli svi sa ženine strane. Ali ja znam i zašto je to tako. Majka im je mozak isprala. Okrenula je sinove protiv mene. Ja to nisam radio, nisam takav čovek."
Kaže, kad bi želeo da priča, misli da bi im se rođena majka ogadila.
"Ne znaju oni šta je ona radila, na šta je bila spremna. Ja kad bi im ispričao s kim je i šta radila, ogadila bi im se za života. Ali neću to da pričam."
"Ona da je dobra majka trebala je da kaže: Deci idite kod svog oca, kakav god da je, vaša je krv, on vas je napravio. Ali ne, ona je njih totalno okrenula protiv mene i to me najviše boli."
Kaže, da je drugačija situacija bila, da je on bio u poziciji da sinovi sa njim ostanu, on bi drugačije postupio.
"Ja bih im rekao, deco, sinovi moji, treba da idete i da gledate svoju majku."
Otac treba da ostane uvek otac, kao i majka svom detetu, bez obzira u kakvim su relacijama supružnici.
Bosanska sehara
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
Nemac jevrejskog porekla svoje srce ostavio je na Kajmakčalanu: Do smrti ostao u Srbiji, u njoj je sahranjen i sve svoje njoj je ostavio, a porodice se odrekao
Arčibald Rajs veliki doprinos je dao srpskom narodu i vojsci Srbije
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
"Iskopaše ti oči, lepa sliko" Freska srpske kraljice u Gračanici krije veliku tajnu, evo kako su počeli da veruju da su je Albanci oskrnavili
Freska Simonide u manastiru Gračanica na Kosovu i Metohiji, naslikanoj oko 1320. godine, se smatra jednom od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Komentari(0)