Iz Sao Paola do Kraljeva : Priča Brazilke Nine koja je pronašla novi život u Srbiji
Podno srednjovekovne tvrđave Maglič, zahvaljujući entuzijazmu mladog arheologa Miloša Sretenovića, nastao je „Magličgrad“ – kamp i društvena zajednica koja okuplja volontere iz celog sveta. Među njima je i Nina Chandra (36) iz Brazila, koja je napustila uspešnu karijeru grafičkog dizajnera i komunikacijskog stručnjaka da bi krenula na put oko sveta.
Put iz Brazila do Srbije
Nina je u Srbiju stigla preko volonterske platforme, privučena idejom da učestvuje u oživljavanju starog zamka i boravi u prirodi. „Volim da budem na različitim mestima. Ovde pomažem u kafani, u kuhinji i oko svega što je potrebno“, kaže hrabra Brazilka.
Foto: Rina
Oduševljenje srpskom kuhinjom
Možda vas zanima:
OVDE JE KRUNISANO SEDAM KRALJEVA Zovu ga srcem Šumadije, ali ovaj grad ime duguje kraljevima iz svoje slavne istorije
Zovu ga i "kraljevskim gradom"
Tajna zidina Magliča – ko je sagradio tvrđavu koju vekovi ne mogu da razotkriju?
Na obroncima planine Stolovi, iznad Ibra, ponosno stoji tvrđava Maglič. Iako je vekovima tu, istorija i dalje ćuti – ko ju je podigao i zašto?
Možda vas zanima:
OVDE JE KRUNISANO SEDAM KRALJEVA Zovu ga srcem Šumadije, ali ovaj grad ime duguje kraljevima iz svoje slavne istorije
Zovu ga i "kraljevskim gradom"
Tajna zidina Magliča – ko je sagradio tvrđavu koju vekovi ne mogu da razotkriju?
Na obroncima planine Stolovi, iznad Ibra, ponosno stoji tvrđava Maglič. Iako je vekovima tu, istorija i dalje ćuti – ko ju je podigao i zašto?
Možda vas zanima:
OVDE JE KRUNISANO SEDAM KRALJEVA Zovu ga srcem Šumadije, ali ovaj grad ime duguje kraljevima iz svoje slavne istorije
Zovu ga i "kraljevskim gradom"
Tajna zidina Magliča – ko je sagradio tvrđavu koju vekovi ne mogu da razotkriju?
Na obroncima planine Stolovi, iznad Ibra, ponosno stoji tvrđava Maglič. Iako je vekovima tu, istorija i dalje ćuti – ko ju je podigao i zašto?
Za deset dana koliko je provela u Srbiji, Nina je naučila da pravi lepinje, pastu i salatu, a posebno je oduševljena domaćim sirom i ćevapima. „Nisam mnogo kuvala, više sam pomagala, ali najviše mi se sviđa domaći sir i ćevapi“, priznaje kroz osmeh.
Foto: Rina
Kamp podno Magliča
Kamp Magličgrad funkcioniše po principu zajednice – volonteri imaju obezbeđenu hranu, smeštaj i edukaciju, a u izgradnji i svakodnevnom životu koriste samo ono što pronađu u prirodi. Hrana se sprema u kotlićima, a na meniju su vrganji, lisičarke, koprive i poneka pastrmka iz obližnjih potoka.
Foto: Rina
Volonteri iz celog sveta
Podno Magliča do sada su boravili Danci, Nemci, Švajcarci, Rusi, Kolumbijci pa čak i Indijci. Svi zajedno učestvuju u radu i stvaraju jedinstveno iskustvo – druženje, rad i kontakt sa prirodom.
Foto: Rina
Magličgrad kao turistička destinacija
„Ceo ovaj predeo ispod tvrđave nekako je daleko od javnosti, bez komšija i daje nam priliku da stvaramo nešto lepo. Želimo da Magličgrad bude deo turističke mape Kraljeva i Srbije, da se stranci zadrže duže i upoznaju ovakve projekte, a ne samo velike gradove“, kaže idejni tvorac projekta Miloš Sretenović.
MNOGI MEŠAJU UZROK I POVOD PRVOG SVETSKOG RATA: Ovo je PRAVA ISTINA koju svi moraju da ZNAJU!
Prvi svetski rat promenio je svet – prvi put su upotrebljena nova oružja
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
IZ ŠKOTSKE JE DOŠLA U SRBIJU DA SPAŠAVA UNESREĆENE I SIROČAD: Filmska priča heroine Eveline - takva se JEDNOM RAĐA!
Srpski narod pamti mnoge humane ljude i njihova dela, a posebno mesto u istoriji i srcima ljudi iz Bajine Bašte ima Evelina Haverfild
Duga u srpskim predanjima – Radost na nebu ili božja opomena?
Duga je jedna od najlepših pojava u prirodi. Njene boje na nebu oduvek su budile znatiželju i strahopoštovanje. U srpskoj narodnoj tradiciji duga se tumačila ne samo kao prirodni fenomen, već i kao znak božje volje, mira i opomene.
"TEŠKO ĆE MI PASTI AKO ME MOJI SRBI ZABORAVE" Životna priča ove DAME će vas SKAMENITI, sigurno niste znali SVE
Preminula je pre 65 godina 24. septembra 1958. godine
Komentari(0)