Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
U vojvođanskim selima, naročito u Bačkoj i Banatu, postojala je posebna tradicija koja je okupljala komšije i rodbinu – običaj poznat kao “pojilo”. Na prvi pogled deluje jednostavno, ali u svojoj suštini, pojilo je bilo mnogo više od obroka: ono je bilo simbol zajedništva, poverenja i radosti života u zajednici.
Šta je zapravo “pojilo”?
“Pojilo” je bio običaj okupljanja meštana oko zajedničkog obroka, koji se pripremao u velikim kotlovima, na otvorenom ili u dvorištima. Nije postojao povod poput slave ili svadbe – pojilo se organizovalo da se ljudi vide, druže, razmene vesti i međusobno pomažu.
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Najčešće se spremao paprikaš, čorba od ribe ili govedine, a domaćin koji je organizovao pojilo nije bio sam – komšije su donosile vino, rakiju, kolače i priče.
Kada se pojilo održavalo?
Pojilo se najčešće organizovalo posle većih poljoprivrednih poslova – nakon berbe kukuruza, košenja trave ili vinogradarskih radova. Bio je to način da se obeleži kraj jednog ciklusa i zahvali svima koji su pomogli.
U nekim selima postojalo je i zimsko pojilo, kada su ljudi donosili kobasice, slaninu i kuvano vino, a večeri su se završavale uz tamburaše i pesmu.
Zašto je bilo važno?
U vremenima kada nije bilo televizije ni interneta, pojilo je bilo glavni društveni događaj sela. Tada su se dogovarali svadbeni aranžmani, sklapala prijateljstva i poslovni dogovori, a mladi su imali priliku da se upoznaju i zaljube.
Osim toga, pojilo je imalo i praktičnu stranu – ako bi se nekoj porodici desila nesreća ili nestašica, upravo na pojilu bi se dogovarala pomoć, pa su ljudi retko ostajali sami u nevolji.
Postoji li pojilo i danas?
Iako je danas ovaj običaj gotovo nestao, u ponekim vojvođanskim selima i dalje se organizuju zajednička kuvanja paprikaša i fiš paprikaša, što je svojevrsni nastavak stare tradicije. Etno manifestacije i sela domaćini sve češće pokušavaju da obnove pojilo, kako bi mlađe generacije osetile duh zajedništva.
Možda je baš ovaj običaj ono što nam danas najviše nedostaje – iskreni razgovori, dobra hrana i vreme provedeno sa ljudima koji nam znače.
Zaboravljeni ratnik: Ko je bio hajduk Veljko Drinčić, junak koga je istorija gurnula u zapećak?
Ime koje se retko spominje, a zaslužuje da bude upamćeno
Zlatna trava ivanjčica: Biljka koju su devojke brale u ponoć za sreću u ljubavi
Biljka iz narodnih priča koja leči, ali i donosi radost i plodnost
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Ljubiša Samardžić je 53 godine voleo samo jednu ženu: Pored nje je umro, a ona otkrila kako je izgledao njegov poslednji dan
Žena koju je Ljubiša Samardžić voleo 53 godine bila je uz njega do smrti.
Komentari(0)