PRELEPO ŽENSKO IME SA JAKOM SIMBOLIKOM: Veruje se da devojčice koje ga nose prati sreća tokom celog života
Ovo ime je slovenačkog porekla i simbolizuje devojčice koje su temperamentne i kreativne, koje unose svetlost i pozitivnu energiju
Poslednjih desetak godina sve je više roditelja u Srbiji koji svojim ćerkama daju ime Iskra.
Prema nekim izvorima, ovo ime je slovenačkog porekla i simbolizuje devojčice koje su temperamentne i kreativne, koje unose svetlost i pozitivnu energiju i koje kroz život prati sreća.
Osim u Sloveniji, ime Iskra veoma je popularno i u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj, Rusiji i Bugarskoj.ž
Možda vas zanima:
NAJPOPULARNIJE IME NA SVETU: Oduvek se davalo devojčicama, i podjednako je poznato u svakom kutku sveta, a posebno u Srbiji
Bez obzira na vremenske promene i trendove, jedno ime ostaje nepromenjeno popularno širom sveta – Marija.
ŽENSKO IME SA JAKOM SIMBOLIKOM: Vekovima je često u Srbiji, a veruje se da su devojčice koje ga nose pod zaštitom Boga
Veruje se da uz njega ide velika sreća
Možda vas zanima:
NAJPOPULARNIJE IME NA SVETU: Oduvek se davalo devojčicama, i podjednako je poznato u svakom kutku sveta, a posebno u Srbiji
Bez obzira na vremenske promene i trendove, jedno ime ostaje nepromenjeno popularno širom sveta – Marija.
ŽENSKO IME SA JAKOM SIMBOLIKOM: Vekovima je često u Srbiji, a veruje se da su devojčice koje ga nose pod zaštitom Boga
Veruje se da uz njega ide velika sreća
Možda vas zanima:
NAJPOPULARNIJE IME NA SVETU: Oduvek se davalo devojčicama, i podjednako je poznato u svakom kutku sveta, a posebno u Srbiji
Bez obzira na vremenske promene i trendove, jedno ime ostaje nepromenjeno popularno širom sveta – Marija.
ŽENSKO IME SA JAKOM SIMBOLIKOM: Vekovima je često u Srbiji, a veruje se da su devojčice koje ga nose pod zaštitom Boga
Veruje se da uz njega ide velika sreća
Po jednoj teoriji, nastalo je od imenice iskra, odnosno varnica, koja se odvajkada dovodi u vezu sa iznenadnim, pozitivnim promenama. Kako varnice iskaču iz vatre i nagoveštavaju dobre vesti i potencijalno bogatstvo, tako se smatra da će i devojčice koje ponesu ovo ime biti vesnici pozitivnih promena, “grejati srce i dušu”, donositi dobre vesti i biti pokretači velikih promena za opštu dobrobit u svom okruženju.
Postoji, takođe, i teza da je ime Iskra nastalo od bugarskog imena Iskren, što znači “odan”, “veran”, “lojalan”, “ljubazan”, “pravdoljubiv”.
Konačno, prema nekim izvorima, ime Iskra je ruskog porekla i nastalo je dvadesetih godina prošlog veka, a u prenesenom značenju označava „onu koja donosi svetlost“.
Ovo je jedno od retkih ženskih imena koje nema nadimak.
U susednoj Hrvatskoj 2. mart je dan posvećen svim Iskrama, odnosno njihov imendan.
Ukoliko znate neku Iskru, pošaljite joj ovu priču o značenju njenog imena.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)