Zašto je Marsej izabran za mesto atentata a ne Pariz? Rekonstrukcija ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića
Kralj Aleksandar I Karađorđević, poznat kao „Ujedinitelj“, ubijen je 9. oktobra 1934. godine u Marseju, tokom zvanične državne posete Francuskoj. Njegova smrt bila je jedan od najvećih političkih potresa između dva svetska rata, a odjek atentata osetio se širom Evrope.
Uloga VMRO i ustaških terorista
Atentat u Marseju bio je rezultat međunarodne zavere. Organizatori su bili pripadnici ustaške organizacije Ante Pavelića i terorističke organizacije VMRO, kojima je smetala jugoslovenska politika i jačanje srpske dominacije u zajedničkoj državi.
Atentator na kralja Aleksandra bio je Vlado Georgiev Černozemski (1897–1934), rođen u selu Kamenica u Bugarskoj. Bio je bugarski državljanin i jedan od najpoznatijih plaćenih atentatora tadašnjeg vremena. Iako ga neki makedonski izvori kasnije prisvajaju, prema većini istoričara i zvaničnih dokumenata, Černozemski je bio Bugarin, član i egzekutor VMRO-a (Вътрешна македонска революционна организация), što znači Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija.
Zašto baš Marsej?
Marsej nije bio slučajan izbor. Grad je bio poznat kao simbol francusko–jugoslovenskog prijateljstva, a Francuska je u to vreme bila najvažniji saveznik Kraljevine Jugoslavije. Kralj Aleksandar je želeo da posetom pokaže snagu jugoslovensko–francuskih veza, a atentatori su hteli da upravo na tom mestu udare – da ubistvo odjekne ne samo u Jugoslaviji, nego i u čitavoj Evropi.
Drugi razlog je bio slabija bezbednosna kontrola. U Marseju su mere obezbeđenja bile daleko manje stroge nego što bi bile u Parizu. Kolona se kretala polako kroz gomilu ljudi, a kralj je bio u otvorenom automobilu, gotovo nadohvat ruke građanima. To je napadaču omogućilo da priđe dovoljno blizu i izvede atentat.
Treći razlog je u organizaciji atentata – VMRO i ustaše su imali razvijenu mrežu svojih ljudi u Francuskoj i Italiji, preko kojih su obezbedili logistiku, falsifikovana dokumenta i oružje. Upravo su zato procenili da je Marsej najpogodnije mesto da izvedu atentat i da ubistvo bude vidljivo celom svetu.
Sam čin atentata – hici u srcu Marseja
Tačno u 16 časova kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača kojim je stigao do Francuske. Predviđeno je da glavni doček bude u Parizu, pa ga je u Marseju dočekao samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.
Kralj Aleksandar je u pratnji ovih zvaničnika seo u otvoren automobil iako je bilo predviđeno da se vozi blindiranim vozilom. Zbog konjice koja je išla ispred, povorka se kretala veoma sporo, a kralj je pozdravljao i mahao okupljenom narodu.
U tom trenutku, iz gomile je iskočio Vlado Georgiev Černozemski, pripadnik VMRO i saveznik ustaške organizacije. Prišao je vozilu i sa svega nekoliko metara razdaljine izvukao revolver „Mauser C96“ i ispalio smrtonosne hice. Prvi metak pogodio je kralja Aleksandra u grudi. Kralj je pokušao da ustane, ali je odmah klonuo u sedište, teško ranjen. Drugi hici pogodili su i ministra Luja Bartua, koji je takođe ubrzo podlegao ranama.
U gužvi koja je usledila, Černozemskog je mačem oborio francuski policajac, a zatim su ga pogođenog sa više metaka u telo na smrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro, prema zvaničnim izveštajima, ne izgovorivši ni jednu reč.
Na ulicama Marseja zavladala je panika. Automobil sa umirućim kraljem odmah je upućen ka prefekturi, ali Aleksandar je već bio mrtav pre nego što su lekari mogli da mu pruže pomoć. Francuski novinari i snimatelji zabeležili su celu scenu – od trenutka pucnjave do haotičnih prizora, čineći ovaj atentat jednim od prvih svetski dokumentovanih političkih ubistava.
Francuska u šoku, svet u neverici
Vest o ubistvu kralja Aleksandra obišla je svet brzinom munje. U Parizu, Londonu i Rimu odjeknula je kao politički zemljotres. Aleksandar je važio za jednog od stubova saveza „Male Antante“, pa je njegov nestanak ostavio Jugoslaviju bez ključne političke figure, a region bez garanta stabilnosti. Francuska vlada bila je pogođena i sopstvenim gubitkom – Luj Bartu bio je arhitekta francuske spoljne politike i zagovornik saradnje s Jugoslavijom.
Istorijski odjek i posledice ubistva
Ubistvo kralja Aleksandra nije bilo samo atentat na jednog monarha – bio je to udar na samu ideju Jugoslavije. Nakon njegove smrti, država je ušla u period političkih kriza i sve veće nestabilnosti. Na međunarodnom planu, atentat je otvorio pitanje bezbednosti evropskih vladara i jačanja fašističkih pokreta, jer se znalo da su ustaše imale podršku iz Italije i Mađarske.
Aleksandrova smrt tako je označila početak kraja jedne epohe i nagovestila oluju koja će Evropu pogoditi samo nekoliko godina kasnije – Drugi svetski rat.
Gde je nestao Rastko Petrović? Tragovi tajanstvenog putopisca po Srbiji
Zaboravljeni genije i njegovi izgubljeni koraci
Zašto je Marsej izabran za mesto atentata a ne Pariz? Rekonstrukcija ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića
Kralj Aleksandar I Karađorđević, poznat kao „Ujedinitelj“, ubijen je 9. oktobra 1934. godine u Marseju, tokom zvanične državne posete Francuskoj. Njegova smrt bila je jedan od najvećih političkih potresa između dva svetska rata, a odjek atentata osetio se širom Evrope.
Kako je jedan Škot spasao srpski narod - Srpsko bure, izum koji je obuzdao smrtonosni tifus u Valjevu
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Valjevska kula Jakova Nenadovića : Priča o barutani, zatvoru i slobodi
Na samo pola kilometra od centra Valjeva, na brdu Kličevac, uzdiže se Kula Nenadovića – jedna od najprepoznatljivijih građevina ovog kraja i spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta 1813. godine, kula je prošla put od vojnog utvrđenja i zatvora do barutane i današnjeg muzeja. Njena burna prošlost oslikava sudbinu Srbije u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Velika džada kroz Srbiju: Put kojim su prolazili carevi, vojske i karavani
Carigradski drum, poznat još u rimsko doba kao Via Militaris, a u osmansko vreme i kao Velika džada, jedan je od najvažnijih puteva koji su prolazili kroz Balkan. Povezivao je srednju Evropu sa Carigradom, prestonicom Vizantije, a kasnije Osmanskog carstva. Kroz vekove bio je kičma trgovine, komunikacija i ratnih pohoda.
Komentari(0)