Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Slava je jedan od najsvetijih i najlepših običaja u Srbiji, a njeni rituali puni su simbola i poruka koje se prenose vekovima. Jedan od njih je i prosipanje žita – trenutak kada domaćin ili sveštenik uzima šaku pšenice i prosipa je po gostima. Naizgled jednostavan gest krije duboko značenje koje potiče iz davnih vremena.
Koreni običaja: od paganskih verovanja do hrišćanstva
Prosipanje žita ima dvostruko poreklo. Sa jedne strane, u hrišćanskoj tradiciji pšenica simbolizuje novi život i vaskrsenje. Sa druge strane, u paganskom verovanju žito je predstavljalo plodnost, obilje i vezu sa prirodom. Spajanje ova dva značenja dalo je običaju snagu koja traje do danas.
Možda vas zanima:
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Običaj “božja braća” iz zapadne Srbije: Tajni saveznik na svadbi i sahrani
Neobičan običaj koji spaja duše i mimo krvnog srodstva
Možda vas zanima:
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Običaj “božja braća” iz zapadne Srbije: Tajni saveznik na svadbi i sahrani
Neobičan običaj koji spaja duše i mimo krvnog srodstva
Možda vas zanima:
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Običaj “božja braća” iz zapadne Srbije: Tajni saveznik na svadbi i sahrani
Neobičan običaj koji spaja duše i mimo krvnog srodstva
Kako se obavlja prosipanje žita?
Na slavi, domaćin uzima šaku pšenice ili kukuruza i prosipa je preko gostiju, često uz reči blagoslova: “Da ste živi i zdravi, da rodi zemlja i da nam kuća bude puna radosti.” Nekada se pšenica bacala i ispred kuće, kako bi se prizvala sreća i zaštita doma.
U nekim krajevima Srbije pšenicu prosipa sveštenik tokom osvećenja slavskog kolača, dok u drugim mestima to radi najstariji član porodice.
Simbolika običaja
Šaka pšenice predstavlja blagoslov domaćina upućen svima koji su došli u kuću. Žito je simbol života, rada i nade, pa njegovo prosipanje znači želju da se obilje i sreća umnože. Takođe, verovalo se da svako zrno pšenice nosi posebnu snagu i da onaj na koga padne dobija božju zaštitu.
Regionalne razlike u običaju
U Šumadiji se prosipa pšenica, dok se u nekim delovima Vojvodine koristi kukuruz ili mešavina semena. U istočnoj Srbiji običaj je povezan sa žitnim poljima – domaćin bi nakon slave prosutu pšenicu skupljao i nosio da poseje, verujući da će rod biti bolji.
Zašto ga vredi čuvati?
Prosipanje žita je mali gest koji okuplja sve prisutne i podseća na smisao slave – zajedništvo, ljubav i blagoslov. U vremenu kada se običaji sve više zaboravljaju, ovaj jednostavan, ali snažan ritual podseća nas da sreća i radost dolaze iz malih znakova pažnje.
Zaboravljeni ratnik: Ko je bio hajduk Veljko Drinčić, junak koga je istorija gurnula u zapećak?
Ime koje se retko spominje, a zaslužuje da bude upamćeno
Zlatna trava ivanjčica: Biljka koju su devojke brale u ponoć za sreću u ljubavi
Biljka iz narodnih priča koja leči, ali i donosi radost i plodnost
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Ljubiša Samardžić je 53 godine voleo samo jednu ženu: Pored nje je umro, a ona otkrila kako je izgledao njegov poslednji dan
Žena koju je Ljubiša Samardžić voleo 53 godine bila je uz njega do smrti.
Komentari(0)