Zaboravljeni genije i njegovi izgubljeni koraci
Kada se spomene ime Rastka Petrovića, većina će ga povezati sa egzotičnim putopisima iz Afrike, eksperimentima modernizma i diplomatskim životom u Americi. Međutim, ono što se retko zna jeste da je Rastko – iako duhom svetski, telom često daleko od Srbije – imao duboku, gotovo mitsku povezanost sa sopstvenim narodom i srpskim predelima. Njegove „skrivene“ beleške o Srbiji, koje i dalje leže neobjavljene, možda kriju jedno sasvim drugačije lice ovog neuhvatljivog genija.
Tragovi po Srbiji: putnik u sopstvenoj zemlji
Iako je najpoznatiji po putovanjima po Africi i Americi, Rastko Petrović je u periodu između 1933. i 1935. godine proputovao i delove Srbije, naročito zapadni i istočni kraj. Prema navodima istraživača koji su imali uvid u porodičnu arhivu Petrovićevih, postoje dnevnički zapisi i skice iz Valjeva, Priboja, Kladova i okoline Negotina.
U jednom od tih zapisa navodno stoji: „U Priboju, kada Lim ućuti u sumrak, čovek ostaje bez jezika – sve što možeš reći, reka je već rekla.“ Ova rečenica, do sada nepoznata široj javnosti, pokazuje koliko je duboko i poetski Rastko doživljavao zavičajne pejzaže. Nije ih opisivao turistički – već gotovo mitološki, kao da traži dušu naroda u zvuku vetra i tišini planinskih sela.
Nestali rukopisi – blago koje čeka da se otkrije
U Arhivu Srbije, kao i u privatnoj ostavštini porodice Petrović, čuvaju se desetine neobjavljenih rukopisa. Među njima su i beleške sa putovanja po Srbiji, koje nikada nisu ušle ni u jedno njegovo štampano izdanje. Istoričari književnosti godinama apeluju na digitalizaciju i sistematsku obradu tih dokumenata, jer se veruje da oni sadrže neprocenjivo kulturno svedočanstvo o Srbiji između dva rata – viđenu očima najosećajnijeg moderniste.
Rastko kao svedok zaboravljenih predela
Za razliku od njegovih urbanih savremenika, Rastko je tražio tišinu – sela na granici zaborava, reke koje niko ne fotografiše, brda bez putokaza. Zapisao je (kako tvrde izvori iz SANU): „U Negotinskoj Krajini ljudi gledaju zemlju kao majku, a nebo kao brata. Još se ovde peva bez muzike – iz stomaka, iz tuge.“ To nisu samo opisi; to je filozofija života koju je pronalazio u narodu.
Kultura zaborava i šansa za novo otkriće
Danas, kada tragamo za autentičnim turističkim i kulturnim sadržajima, lik i delo Rastka Petrovića nude priliku da se pokrene nova inicijativa: „Tragovima Rastka Petrovića“ – kulturna ruta kroz zaboravljene srpske predele koje je posećivao, uz rekonstrukciju njegovih putopisa i umetničku interpretaciju njegovih misli. Zamislite audio-staze koje posetioci mogu slušati dok šetaju uz Lim, sa fragmentima Rastkovih zapisa u naraciji glumaca. To nije samo turizam – to je susret sa dušom zemlje.
Pesnik sveta, sin Srbije
Rastko Petrović je možda umro daleko od Srbije, u Vašingtonu, ali je deo njegove duše ostao u svakoj rečenici o domovini koju je voleo tiho, iz dubine, ne namećući se. Njegova povezanost sa Srbijom nije bila u eksponiranju – već u tišini. I zato je krajnje vreme da toj tišini damo glas.
Gde je nestao Rastko Petrović? Tragovi tajanstvenog putopisca po Srbiji
Zaboravljeni genije i njegovi izgubljeni koraci
Zašto je Marsej izabran za mesto atentata a ne Pariz? Rekonstrukcija ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića
Kralj Aleksandar I Karađorđević, poznat kao „Ujedinitelj“, ubijen je 9. oktobra 1934. godine u Marseju, tokom zvanične državne posete Francuskoj. Njegova smrt bila je jedan od najvećih političkih potresa između dva svetska rata, a odjek atentata osetio se širom Evrope.
Kako je jedan Škot spasao srpski narod - Srpsko bure, izum koji je obuzdao smrtonosni tifus u Valjevu
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Valjevska kula Jakova Nenadovića : Priča o barutani, zatvoru i slobodi
Na samo pola kilometra od centra Valjeva, na brdu Kličevac, uzdiže se Kula Nenadovića – jedna od najprepoznatljivijih građevina ovog kraja i spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta 1813. godine, kula je prošla put od vojnog utvrđenja i zatvora do barutane i današnjeg muzeja. Njena burna prošlost oslikava sudbinu Srbije u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Velika džada kroz Srbiju: Put kojim su prolazili carevi, vojske i karavani
Carigradski drum, poznat još u rimsko doba kao Via Militaris, a u osmansko vreme i kao Velika džada, jedan je od najvažnijih puteva koji su prolazili kroz Balkan. Povezivao je srednju Evropu sa Carigradom, prestonicom Vizantije, a kasnije Osmanskog carstva. Kroz vekove bio je kičma trgovine, komunikacija i ratnih pohoda.
Komentari(0)