Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
Veljko – hajduk i vojvoda
Rođen u Lenovcu kod Zaječara, Veljko Petrović je rano stupio u četu hajduka, a ubrzo se priključio Karađorđu u ustanku. Poznat po hrabrosti, snazi i neustrašivosti, dobio je zvanje vojvode i postao jedan od ključnih zapovednika na krajnjem istoku Srbije.
„Praskalica“ – top koji grmi
Možda vas zanima:
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Možda vas zanima:
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Možda vas zanima:
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Veljko je bio poznat po tome što je svoje oružje i topove nazivao imenom, kao da su saborci. Najčuveniji je bio njegov top „Praskalica“, kojim je branio Negotin od turskih napada. Kada bi „Praskalica“ zagrmela, čula se daleko po Krajini i ulivala strah u neprijatelje. Narod je pričao da je taj top bio Veljkov ponos i da ga je čuvao kao oči u glavi.
Odbrana Negotina i junačka smrt
Godine 1813, tokom velikog turskog napada na Negotin, Hajduk Veljko je sa svojim ljudima danima odolevao nadmoćnijoj sili. Na bedemima je hrabrio borce rečima: „Glavu dajem, Krajinu ne dajem!“. Legenda kaže da je, i kada su mu govorili da se skloni, Veljko odgovarao: „Neka poginem, ali ću poginuti na svom mestu!“
Poginuo je 1813. godine, pogođen turskim đuletom na bedemu Negotinske tvrđave, dok je hrabrio svoje saborce. Njegovo telo je sahranjeno u porti crkve u Negotinu, a narodna pesma i priča učinili su da ostane večiti junak.
Sećanje na junaka
Danas u Negotinu stoji spomenik Hajduk Veljku, a njegova rečenica „Glavu dajem, Krajinu ne dajem“ urezana je u kolektivno sećanje. Priča o „Praskalici“ ostala je deo narodne tradicije – kao simbol oružja koje je branjeno srcem i dušom, a ne samo rukama.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
Komentari(0)