Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Rođen kao Dimitrije Obradović oko 1739. godine u Čakovu (današnja Rumunija), rano je pokazivao znatiželju koja se nije mogla zatvoriti u zidove manastira. Sa oko 19 godina, 1758. godine, odlučuje da ode u manastir Hopovo na Fruškoj gori, pod uticajem verske literature i težnje ka duhovnom miru. Tu se zamonašio i uzeo ime Dositej, ali kasnije priznaje da ga nije interesovalo večno bogosluženje koliko živa misao.
U jednom trenutku, nezadovoljan zatvorenošću manastirskog života i žeđu za znanjem, napušta manastir u tajnosti, što je u tadašnjem društvu bilo ne samo neuobičajeno već i sablažnjivo. Bio je ubeđen da se duhovni i intelektualni razvoj ne mogu ostvariti bez dodira sa svetom.
Putovao je peške kroz Balkan, Grčku, Italiju, Nemačku, Francusku, Rusiju i Englesku. Govorio je starogrāčki, novogrāčki, nemački, francuski, latinski i turski. Učio je kod jezuita, družio se sa protestantskim učenjacima, i u svakom mestu tražio je biblioteku pre nego krčmu.
Možda vas zanima:
NIKO NIJE ŽALIO I PLAKAO ZA MAJKOM KAO DOSTITEJ, SRCE MU SE POCEPALO: Ljudi su plakali kada je izgovorio ove reči!
Dositej Obradović bio je srpski prosvetitelj i reformator
PRVA SRPSKA MASONSKA LOŽA Članovi su bili Dositej Obradović i knez Mihailo, a na čelu "srpska majka"
U Srbiji prva loža se javlja početkom 19. veka i ona se nalazila u beogradskoj tvrđavi. Na njenom čelu je bio čuveni Mustafa-paša "srpska majka". Loža se zvala "Ali-Koč", a njen sastav pretežno je činio turski i grčki element.
Možda vas zanima:
NIKO NIJE ŽALIO I PLAKAO ZA MAJKOM KAO DOSTITEJ, SRCE MU SE POCEPALO: Ljudi su plakali kada je izgovorio ove reči!
Dositej Obradović bio je srpski prosvetitelj i reformator
PRVA SRPSKA MASONSKA LOŽA Članovi su bili Dositej Obradović i knez Mihailo, a na čelu "srpska majka"
U Srbiji prva loža se javlja početkom 19. veka i ona se nalazila u beogradskoj tvrđavi. Na njenom čelu je bio čuveni Mustafa-paša "srpska majka". Loža se zvala "Ali-Koč", a njen sastav pretežno je činio turski i grčki element.
Možda vas zanima:
NIKO NIJE ŽALIO I PLAKAO ZA MAJKOM KAO DOSTITEJ, SRCE MU SE POCEPALO: Ljudi su plakali kada je izgovorio ove reči!
Dositej Obradović bio je srpski prosvetitelj i reformator
PRVA SRPSKA MASONSKA LOŽA Članovi su bili Dositej Obradović i knez Mihailo, a na čelu "srpska majka"
U Srbiji prva loža se javlja početkom 19. veka i ona se nalazila u beogradskoj tvrđavi. Na njenom čelu je bio čuveni Mustafa-paša "srpska majka". Loža se zvala "Ali-Koč", a njen sastav pretežno je činio turski i grčki element.
U svojoj knjizi "Život i priključenija", koja se smatra prvom srpskom autobiografijom, Dositej ne opisuje samo putovanja i razmišljanja već i navike i svakodnevicu naroda koje je sretao. Između redova o obrazovanju i veri, provlače se i mirisi trpeza, ukusi vina, voća i narodnih jela.
Zagovornik prosvećenosti i dobrog ukusa
Putujući kroz različite krajeve Evrope i Istoka, Dositej nije zanemarivao ni užitke trpeze. Posebno ga je očarala grčka kuhinja, o kojoj je pisao s gotovo poetskim tonom — pomenuvši punjene vinove listove, maslinovo ulje, pečene smokve i lagane slatkiše od meda. Hrana za njega nije bila puka potreba, već deo kulturnog identiteta naroda.
U svojim beleškama opisuje i recept za ćupter, jednostavnu, ali ukusnu poslasticu koja se pravi od gustog mošta (soka od grožđa), koji se kuva dok ne postane gust kao sirup, zatim se sipa u kalupe ili na tkaninu da se stegne. Dobijeni kolač sečeni su u štanglice, a služeni kao prirodna poslastica bogata ukusom i simbolikom domaće radinosti.
Verovao je da kultura jednog naroda leži i u njegovoj trpezi, i da se obrazovanje ogleda i u svakodnevici.
Dositej u Beogradu
Kada je Karađorđeva Srbija počela da gradi temelje moderne države, Dositej je pozvan da pomogne. Postavljen je za prvog ministra prosvete 1808. godine. Otvorio je škole, podsticao štampanje knjiga, i zalagao se za obrazovanje i devojčica i dečaka, što je u to vreme bilo revolucionarno.
U Beogradu je umro 1811. godine. Njegovo telo sahranjeno je u porti Saborne crkve, pored Vuka Karadžića, što simbolično spaja dvojicu tvoraca srpske prosvetiteljske misli.
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Šapat hrasta i krst u kori: Kako drvo postaje sveto u Srbiji?
U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Mnogi misle da je bila najbolji diplomata kojeg je naša zemlja imala: Vreme ne briše ono što je uradila za Srbiju
Istorija pamti najvoljeniju srpsku caricu Milicu koja je učinila ogromnu žrtvu za Srbiju.
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Zaboravljena prestonica srednjovekovne Srbije: Gde je počela saga o Nemanjićima?
U dolini reke Raške nalaze se ostaci prve srpske prestonice i duhovnog centra iz kojeg je nikla država Nemanjića.
Komentari(0)