Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Rođen kao Dimitrije Obradović oko 1739. godine u Čakovu (današnja Rumunija), rano je pokazivao znatiželju koja se nije mogla zatvoriti u zidove manastira. Sa oko 19 godina, 1758. godine, odlučuje da ode u manastir Hopovo na Fruškoj gori, pod uticajem verske literature i težnje ka duhovnom miru. Tu se zamonašio i uzeo ime Dositej, ali kasnije priznaje da ga nije interesovalo večno bogosluženje koliko živa misao.
U jednom trenutku, nezadovoljan zatvorenošću manastirskog života i žeđu za znanjem, napušta manastir u tajnosti, što je u tadašnjem društvu bilo ne samo neuobičajeno već i sablažnjivo. Bio je ubeđen da se duhovni i intelektualni razvoj ne mogu ostvariti bez dodira sa svetom.
Putovao je peške kroz Balkan, Grčku, Italiju, Nemačku, Francusku, Rusiju i Englesku. Govorio je starogrāčki, novogrāčki, nemački, francuski, latinski i turski. Učio je kod jezuita, družio se sa protestantskim učenjacima, i u svakom mestu tražio je biblioteku pre nego krčmu.
Možda vas zanima:
NIKO MAJKU NIJE OŽALIO KAO DOSITEJ: Kad je ove reči na njenom grobu izgovorio, ljudi su zanemeli od tuge
Smatra se jednim od najvažnijih predstavnika srpskog i južnoslovesnkog prosvetiteljstva
NIKO NIJE ŽALIO I PLAKAO ZA MAJKOM KAO DOSTITEJ, SRCE MU SE POCEPALO: Ljudi su plakali kada je izgovorio ove reči!
Dositej Obradović bio je srpski prosvetitelj i reformator
Možda vas zanima:
NIKO MAJKU NIJE OŽALIO KAO DOSITEJ: Kad je ove reči na njenom grobu izgovorio, ljudi su zanemeli od tuge
Smatra se jednim od najvažnijih predstavnika srpskog i južnoslovesnkog prosvetiteljstva
NIKO NIJE ŽALIO I PLAKAO ZA MAJKOM KAO DOSTITEJ, SRCE MU SE POCEPALO: Ljudi su plakali kada je izgovorio ove reči!
Dositej Obradović bio je srpski prosvetitelj i reformator
Možda vas zanima:
NIKO MAJKU NIJE OŽALIO KAO DOSITEJ: Kad je ove reči na njenom grobu izgovorio, ljudi su zanemeli od tuge
Smatra se jednim od najvažnijih predstavnika srpskog i južnoslovesnkog prosvetiteljstva
NIKO NIJE ŽALIO I PLAKAO ZA MAJKOM KAO DOSTITEJ, SRCE MU SE POCEPALO: Ljudi su plakali kada je izgovorio ove reči!
Dositej Obradović bio je srpski prosvetitelj i reformator
U svojoj knjizi "Život i priključenija", koja se smatra prvom srpskom autobiografijom, Dositej ne opisuje samo putovanja i razmišljanja već i navike i svakodnevicu naroda koje je sretao. Između redova o obrazovanju i veri, provlače se i mirisi trpeza, ukusi vina, voća i narodnih jela.
Zagovornik prosvećenosti i dobrog ukusa
Putujući kroz različite krajeve Evrope i Istoka, Dositej nije zanemarivao ni užitke trpeze. Posebno ga je očarala grčka kuhinja, o kojoj je pisao s gotovo poetskim tonom — pomenuvši punjene vinove listove, maslinovo ulje, pečene smokve i lagane slatkiše od meda. Hrana za njega nije bila puka potreba, već deo kulturnog identiteta naroda.
U svojim beleškama opisuje i recept za ćupter, jednostavnu, ali ukusnu poslasticu koja se pravi od gustog mošta (soka od grožđa), koji se kuva dok ne postane gust kao sirup, zatim se sipa u kalupe ili na tkaninu da se stegne. Dobijeni kolač sečeni su u štanglice, a služeni kao prirodna poslastica bogata ukusom i simbolikom domaće radinosti.
Verovao je da kultura jednog naroda leži i u njegovoj trpezi, i da se obrazovanje ogleda i u svakodnevici.
Dositej u Beogradu
Kada je Karađorđeva Srbija počela da gradi temelje moderne države, Dositej je pozvan da pomogne. Postavljen je za prvog ministra prosvete 1808. godine. Otvorio je škole, podsticao štampanje knjiga, i zalagao se za obrazovanje i devojčica i dečaka, što je u to vreme bilo revolucionarno.
U Beogradu je umro 1811. godine. Njegovo telo sahranjeno je u porti Saborne crkve, pored Vuka Karadžića, što simbolično spaja dvojicu tvoraca srpske prosvetiteljske misli.
Zmaj od Avale : Poslednje reči junaka „Udrite, braćo, za mnom!“
Vasilije Vasa Čarapić, poznat kao Zmaj od Avale, jedan je od najhrabrijih junaka Prvog srpskog ustanka. Rođen u Belom Potoku, ceo svoj život proveo je u borbi protiv Turaka. Poginuo je 1806. godine, predvodeći juriš na Stambol kapiju u Beogradu, ostavivši iza sebe priču koja i danas živi u narodu.
Bitka kod Pločnika 1386 –Dan kada su Lazarevi vitezovi razbili Osmanlije
U istoriji srpskog srednjeg veka, ime Pločnika ne spominje se često, ali ono nosi priču o jednoj od retkih velikih pobeda nad Osmanlijama. Te 1386. godine, na obali Toplice, knez Lazar Hrebeljanović suprotstavio se sultanu Muratu I i izvojevao trijumf koji je dao novu nadu Srbiji, iako je ona bila kratkog daha.
Dok druga braća prodaju mlade, ovaj je uradio nešto zbog čega i muškarci i žene plaču: A njegova sestra nije mogla da dođe do daha
Uglavnom je dever onaj koji kupuje mladu od njenog brata, po pravilu, brat nikada nije zadovoljan sumom jer njegova sestra iliti mlada vredi više, ali ovaj brat učinio je nešto zbog čega nije bilo suvog oka u sobi
Žene na Staroj planini prve bračne noći morale su da budu nevine: U suprotnom čekao ih je užasan ritual pred celim selom, kao i njihove majke
"Majka mi je stalno govorila da će me spaliti na raskrsnici za primer, ako izgubim nevinost pre braka", govori baka sa Stare Palnine.
MIRA O RADMILOVIĆU: Bio je mizantrop, nije voleo ljude
Zoran Radmilović zauvek će ostati upamćen kao jedan od najvećih majstora glume u Srbiji. Njegov rad i danas inspiriše i oduševljava publiku svih generacija, a posebno se pamti po brojnim ostvarenjima u legendarnom Ateljeu 212.
Komentari(0)