ZAŠTO SU SRBI PALILI KUĆE POSLE POBEDE I KAKO SU U KRAGUJEVCU PREVARILI NEMCE: Nepoznata priča o 21. oktobru!

Kiza R

11:00

Kultura 0

Kragujevačka tragedija 21. oktobra je simbol stradanja, ali iza nje se krije manje poznata priča o srpskom inatu i sabotaži. Ovo je istina o tome kako su se civili svetili Nemačkim okupatorima u danima užasa.

Kragujevac
Rina

21. oktobar je dan sećanja na Kragujevački masakr 1941. godine, kada su Nemački okupatori izvršili masovno streljanje civila. Ipak, fokus se često stavlja isključivo na tragediju, dok se zaboravlja na herojski otpor i neverovatnu snalažljivost civila u danima koji su prethodili i sledili tom užasu. Streljanje je bilo direktna odmazda za partizanske i četničke napade, ali su meštani Kragujevca i okolnih sela koristili svaki trenutak za sabotažu i otpor. Jedan od najbizarnijih, ali i najefikasnijih oblika otpora, bilo je "spaljivanje kuće"—strateški potez koji je zvučao ludo, ali je imao jasan cilj: sprečavanje Nemačke odmazde i zaštitu suseda.

Pravilo 100 za 1: Inat i tajna sabotaža

Nemačko pravilo odmazde u okupiranoj Srbiji bilo je jezivo: 100 Srba za jednog poginulog Nemačkog vojnika. Nakon žestokih borbi u okolini Kragujevca, taj odnos je stupio na snagu, vodeći do streljanja. Ali meštani su znali da se moraju braniti i na drugi način. U danima pre 21. oktobra, mnogi su organizovali sitne, ali efikasne sabotaže: sečenje telefonskih žica, sipanje peska u rezervoara vozila i, što je najvažnije, skrivanje oružja i hrane. Najveća tajna prevara ticala se pogrešne identifikacije. Lokalne vlasti su, svesne Nemačke metode sakupljanja taoca, koristile stare i nenameštene spiskove i tako svesno "prevarile" Nemce, ubacujući u grupe za hapšenje stare i nemoćne umesto radno sposobnih.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Zašto su Srbi palili kuće: Bežanje od odmazde

Jedan od najšokantnijih, a malo poznatih, vidova otpora ticao se namernog spaljivanja sopstvene imovine. Kada bi Nemački vojnici krenuli u odmazdu, često bi uništavali imovinu celih porodica i sela. U pojedinim selima oko Kragujevca i Kraljeva, ljudi su sami palili svoje napuštene kuće ili poljoprivredne objekte. Zašto? Verovali su da će, videvši spaljeno imanje, Nemačke patrole to smatrati završnom kaznom i da neće nastaviti sa streljanjem preostalih članova porodice koji su se skrivali. Spaljivanjem imovine praktično bi "platio ceh" i tako spasio glavu. To je bila brutalna kalkulacija preživljavanja – bolja kuća u pepelu nego glava u jarku.

Uloga studenata i svedočanstva užasa

Među streljanima u Šumaricama bili su i profesori i đaci Kragujevačke gimnazije. Njihova priča postala je simbol stradanja mladosti i inteligencije. Iako su se Nemci strogo držali naređenja da hapse ljude na ulici, postojala su svedočanstva o ljudskosti kod pojedinih nemačkih vojnika. Neki su svesno žmurili, puštali poznanike, pa čak i davali upozorenja. To su bili izolovani slučajevi, ali oni svedoče o dilemi koja je postojala i kod onih koji su izvršavali naredbu. 21. oktobar ostaje simbol ne samo stradanja, već i surove snalažljivosti i inata naroda u najmračnijem trenutku istorije.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Kragujevac kragujevački masakr

Komentari(0)

Loading