Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
Dva pogleda na prosvetu, jedna sudbina
Dositej i Vuk nisu bili bliski saradnici, niti su delili ista uverenja. Naprotiv — dok je Dositej verovao da se prosvetiteljstvo širi obrazovanjem elite i prihvatanjem evropskog duha, Vuk je tvrdoglavo gradio svoju reformu na jeziku naroda. Dositej je bio učenik manastira, zatim putnik, filozof i pedagog, dok je Vuk, samouk, bio revolucionar jezika.
Njihove ideje često su bile u raskoraku. Vuk je kritikovao Dositeja zbog uticaja crkvene tradicije i previše knjiškog izraza, dok su Dositejevi sledbenici smatrali da je Vukovo „pisanje kao što se govori“ suviše sirovo. Ipak, obojica su želela isto — da Srbija bude prosvećena i pismena.
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Zajedno tek posle smrti: odluka koja nosi poruku
Dositej Obradović je umro 1811. godine i bio je sahranjen na tadašnjem groblju u dvorištu Saborne crkve. Vuk Karadžić je preminuo mnogo kasnije, 1864. godine, i prvobitno je bio sahranjen u Beču. Tek 1897. godine njegovi posmrtni ostaci su preneseni u Beograd, i po odluci srpske vlade, sahranjeni pored Dositeja — „da se dva velikana srpske reči ujedine i u smrti“.
vikipedija
Šta su Dositej i Vuk mislili jedan o drugom?
Dositej i Vuk se nikada nisu lično upoznali, ali su itekako bili svesni jedan drugog. Vuk Karadžić je u svojim spisima često pominjao Dositeja, ponekad sa poštovanjem, ali često i kritički. U pismu iz 1814. godine, Vuk piše: „Dositej mnogo znađaše, ali narod malo razumevaše“, ukazujući na to da je smatrao Dositejev jezik isuviše učenim i nerazumljivim za običnog čoveka.
Ipak, Vuk je priznao važnost Dositejevog rada za razvoj srpske prosvete.
Zajednička grobnica kao simbol pomirenja
Spomenici Dositeju i Vuku nalaze se jedan pored drugog, skromno ali dostojanstveno, u hladovini stabala porte Saborne crkve u Beogradu. Mnogi prolaznici, pa i turisti, nesvesni su da tu leže dva čoveka koji su oblikovali pismenost i misao moderne Srbije.
Njihova zajednička sahrana danas se tumači kao poruka da različite vizije mogu imati isti cilj. I da put od „knjige“ do „naroda“ vodi istom stazom — onom koja ne zaboravlja korene.
"Od loze Samardžića": Evo kako je nastala pesma Nataše Alimpić: "Kako se priča sa kolena na koleno prenosi..."
Zanimljiva priča o nastanku pesme
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Komentari(0)