PRVA CENZURA U BEOGRADU Knjiga koja je krijumčarena i ZABRANJENA i pre nego se boja na njenoj hartiji osušila
Knjiga koja je delila sudbinu svoga naroda.
Prva knjiga odštampana u Beogradu 1832. godine imala je tu nesreću da bude zabranjena i pre nego se boja na njenoj hartiji osušila. Ta zabranjena knjiga zvala se „Sabor istine i nauke“, autora doktora Jovana Stejića. Zabrana je usledila usled autorovog nepoštovanja pravopisa.
Srpska knjiga delila je sudbinu svog naroda tako što je prolazila kroz sve nedaće kroz koje je prolazio i narod, štampana je van granica Srbije, krijumčarena je kao opasno oružje i pisana jezikom koji je običan čovek teško razumeo, ali nije nestala, baš kao ni srpski narod.
Dok su šumadijski ustanici snagom instinkta samoodržanja i opstanka slamali lance petovekovnog ropstva i lomili kičmu azijatskim silnicima, dotle su Dositej Obradović i Vuk Stefanovіć Karadžić svojim književnim i prosvetiteljskim idejama u užasnu kulturnu zaostalost unosili svetla savremene kulturne Evrope. Mač i pero imali su istu vrednost.
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Magična moć krilatog nosioca ideja – štampanog slova, koja nema granica i Vuk uspeli su da dojave Evropi da na Balkanu izranja iz mraka i tame jedan slobodarski narod – srpski narod.
Prva knjiga odštampana u Srbiji, tačnije u Beogradu, imala je tu nesreću da bude zabranjena pre nego što se boja osušila i pre nego što je iz tabaka složena u korice.
Koja je to knjiga i zašto je bila zabranjena?
Tog 5. marta 1832. godine data je u štampu u Knjaževsko-srpskoj štampariji u Beogradu (inače prvoj srpskoj štampariji u prestonici, osnovanoj 1831. godine) knjiga dr Jovana Stejića “Sabor istine i nauke”. Međutim, knjiga nije imala sreću da ugleda svet i dođe u ruke ionako malobrojne čitalačke publike.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)