PRVA CENZURA U BEOGRADU Knjiga koja je krijumčarena i ZABRANJENA i pre nego se boja na njenoj hartiji osušila
Knjiga koja je delila sudbinu svoga naroda.
Prva knjiga odštampana u Beogradu 1832. godine imala je tu nesreću da bude zabranjena i pre nego se boja na njenoj hartiji osušila. Ta zabranjena knjiga zvala se „Sabor istine i nauke“, autora doktora Jovana Stejića. Zabrana je usledila usled autorovog nepoštovanja pravopisa.
Srpska knjiga delila je sudbinu svog naroda tako što je prolazila kroz sve nedaće kroz koje je prolazio i narod, štampana je van granica Srbije, krijumčarena je kao opasno oružje i pisana jezikom koji je običan čovek teško razumeo, ali nije nestala, baš kao ni srpski narod.
Dok su šumadijski ustanici snagom instinkta samoodržanja i opstanka slamali lance petovekovnog ropstva i lomili kičmu azijatskim silnicima, dotle su Dositej Obradović i Vuk Stefanovіć Karadžić svojim književnim i prosvetiteljskim idejama u užasnu kulturnu zaostalost unosili svetla savremene kulturne Evrope. Mač i pero imali su istu vrednost.
Možda vas zanima:
NIKO MAJKU NIJE OŽALIO KAO DOSITEJ: Kad je ove reči na njenom grobu izgovorio, ljudi su zanemeli od tuge
Smatra se jednim od najvažnijih predstavnika srpskog i južnoslovesnkog prosvetiteljstva
MALO KO ZNA: Čuveni moto o jeziku NIJE smislio Vuk Karadžić
Čuvenim istorijskim ličnostima često se pripisuju citati koje oni zapravo nikada nisu ni izgovorili.
Možda vas zanima:
NIKO MAJKU NIJE OŽALIO KAO DOSITEJ: Kad je ove reči na njenom grobu izgovorio, ljudi su zanemeli od tuge
Smatra se jednim od najvažnijih predstavnika srpskog i južnoslovesnkog prosvetiteljstva
MALO KO ZNA: Čuveni moto o jeziku NIJE smislio Vuk Karadžić
Čuvenim istorijskim ličnostima često se pripisuju citati koje oni zapravo nikada nisu ni izgovorili.
Možda vas zanima:
NIKO MAJKU NIJE OŽALIO KAO DOSITEJ: Kad je ove reči na njenom grobu izgovorio, ljudi su zanemeli od tuge
Smatra se jednim od najvažnijih predstavnika srpskog i južnoslovesnkog prosvetiteljstva
MALO KO ZNA: Čuveni moto o jeziku NIJE smislio Vuk Karadžić
Čuvenim istorijskim ličnostima često se pripisuju citati koje oni zapravo nikada nisu ni izgovorili.
Magična moć krilatog nosioca ideja – štampanog slova, koja nema granica i Vuk uspeli su da dojave Evropi da na Balkanu izranja iz mraka i tame jedan slobodarski narod – srpski narod.
Prva knjiga odštampana u Srbiji, tačnije u Beogradu, imala je tu nesreću da bude zabranjena pre nego što se boja osušila i pre nego što je iz tabaka složena u korice.
Koja je to knjiga i zašto je bila zabranjena?
Tog 5. marta 1832. godine data je u štampu u Knjaževsko-srpskoj štampariji u Beogradu (inače prvoj srpskoj štampariji u prestonici, osnovanoj 1831. godine) knjiga dr Jovana Stejića “Sabor istine i nauke”. Međutim, knjiga nije imala sreću da ugleda svet i dođe u ruke ionako malobrojne čitalačke publike.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
Komentari(0)