Izvori na Staroj planini, danas većinom obrasli šumom, nekada su bili mesta hodočašća. Njihova voda smatrana je lekovitom, ali su mnogi izvori danas potpuno zaboravljeni.
U dubini guste šume Stare planine postoje izvori za koje se nekada tvrdilo da leče bolesti očiju, kože i probave. Seljaci su do njih putovali i po nekoliko dana, verujući da je voda najsnažnija u prolećnim mesecima, neposredno nakon otapanja snega. Tada bi, kako se govorilo, izvori oživeli snagom same prirode i skupljali u sebi moć koju je planina sakupila tokom duge zime.
Legenda ili stvarnost?
Dok lokalni stanovnici tvrde da su njihovi preci zahvaljujući ovoj vodi ostajali zdravi i dugovečni, nauka još uvek ispituje ova verovanja. Međutim, istorijski izvori potvrđuju da su lekoviti izvori bili poznati i korišćeni još u srednjem veku. Zapisi iz doba Turaka svedoče o tome da su ljudi odlazili na Stolu, Babin Zub i oko Toplog Dola kako bi pronašli izvore čija je voda smatrana moćnijom od lekova. Mnogi izvori su bili posvećeni pojedinim svecima, najčešće Svetom Đorđu i Svetoj Petki, čime je njihova lekovitost dodatno dobijala duhovnu snagu.
Poseban značaj izvora kod Babinog Zuba
Možda vas zanima:
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Možda vas zanima:
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Možda vas zanima:
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Možda vas zanima:
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Možda vas zanima:
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Čudotvorni izvor Toplog Dola
Na drugoj strani planine, u selu Topli Do, postoji izvor za koji se priča da leči bolesti očiju. Narodno predanje kaže da voda sa ovog mesta najjače deluje u noćima punog meseca, kada joj se snaga pojačava svetlošću meseca. U prošlosti su ljudi prali oči ovom vodom, verujući da će im pomoći protiv slabovidosti, katarakte i drugih očnih tegoba. Stariji stanovnici Toplog Dola kažu da se izvor nekada čuvao kao najveća tajna, a put do njega bio je poznat samo malom broju meštana.
Zašto su izvori danas gotovo zaboravljeni?
Moderni način života i masovno preseljenje ljudi u gradove učinili su da ovi nekada poznati i cenjeni izvori polako padnu u zaborav. Planinske staze zarasle su u šiblje i travu, a mladi danas jedva znaju za njihovo postojanje. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, pojedinci koji proučavaju staru srpsku tradiciju i lekovito bilje ponovo otkrivaju vrednosti ovih mesta. Nekoliko organizacija i turističkih društava već razmišlja o mapiranju izvora i stvaranju ruta koje bi ponovo mogle da ih učine dostupnim ljudima.
Ponovno otkrivanje staroplaninskih blaga
Danas, dok se turizam na Staroj planini polako razvija, izvori bi mogli ponovo postati mesta od velikog značaja. Oni ne samo da nude mogućnost obnove drevnih običaja i narodnih predanja već mogu postati važne destinacije za sve popularniji zdravstveni i eko-turizam. Na taj način, voda sa Stare planine mogla bi ponovo dobiti priznanje koje zaslužuje – kao prirodni lek i neprocenjivo blago srpske prirode i tradicije.
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
VODICA IZ DUBOKE ŠUME: Lekovita svojstva zaboravljenih izvora na Staroj planini
Izvori na Staroj planini, danas većinom obrasli šumom, nekada su bili mesta hodočašća. Njihova voda smatrana je lekovitom, ali su mnogi izvori danas potpuno zaboravljeni.
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
CVET KANTARIONA I NOĆ SVETOG JOVANA: Tajna biljke koja je "najlekovitija ako se bere po mraku"
Iako se kantarion danas može kupiti u svakoj apoteci, stare bake iz srpskih sela tvrde da je najmoćniji baš onda kada se bere u noći pred Ivanjdan.
CRVENA NIT OKO RUKE: Kako je običaj sa vunenim koncem postao srpski lek protiv prolećnih bolesti?
Ponekad se naizgled najobičniji detalji kriju iza ozbiljnih narodnih rituala. Jedan od takvih običaja, skoro zaboravljen u gradovima, bio je vezivanje crvene vunene niti oko ruke deci svakog proleća da bi ih štitila od bolesti.
Komentari(0)