Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Litija: živi lanac između čoveka i svetinje
Litije su povorke koje se održavaju na praznike, najčešće o Đurđevdanu, Spasovdanu, Petrovdanu ili na seosku slavu. Krstonoše — ljudi koji nose krstove, ikone i barjake — vode kolonu kroz sela, polja i zaseoke, stajući kod izvora, zapisa, ili kapela.
Njihova uloga nije simbolična, već duboko poštovana. Često se ta čast prenosi s kolena na koleno, a u nekim mestima, ako krstonoša ne može da prisustvuje litiji, krst ostaje u njegovoj kući, nepoverljiv drugima.
Možda vas zanima:
OBIČAJI VEZANI ZA ROĐENJE DETETA KOD VRANJANACA Većina se vremenom menjala i gubila, a neki od njih su opstali i do danas (VIDEO)
Kod srpskih seljaka na vranjskom gravitacionom području postoji dosta verovanja i običaja o rođenju, novorođenčetu i porodilji.
OPOVRGNUTO UČESTALO VEROVANJE Da li je potrebno da žene nose marame i suknje do poda u hramu? (FOTO/VIDEO)
Pravoslavna vera neraskidivo je vezana za običaje i tradiciju, ali u istim ponekad narod ode predaleko.
Možda vas zanima:
OBIČAJI VEZANI ZA ROĐENJE DETETA KOD VRANJANACA Većina se vremenom menjala i gubila, a neki od njih su opstali i do danas (VIDEO)
Kod srpskih seljaka na vranjskom gravitacionom području postoji dosta verovanja i običaja o rođenju, novorođenčetu i porodilji.
OPOVRGNUTO UČESTALO VEROVANJE Da li je potrebno da žene nose marame i suknje do poda u hramu? (FOTO/VIDEO)
Pravoslavna vera neraskidivo je vezana za običaje i tradiciju, ali u istim ponekad narod ode predaleko.
Možda vas zanima:
OBIČAJI VEZANI ZA ROĐENJE DETETA KOD VRANJANACA Većina se vremenom menjala i gubila, a neki od njih su opstali i do danas (VIDEO)
Kod srpskih seljaka na vranjskom gravitacionom području postoji dosta verovanja i običaja o rođenju, novorođenčetu i porodilji.
OPOVRGNUTO UČESTALO VEROVANJE Da li je potrebno da žene nose marame i suknje do poda u hramu? (FOTO/VIDEO)
Pravoslavna vera neraskidivo je vezana za običaje i tradiciju, ali u istim ponekad narod ode predaleko.
Sela koja nisu zaboravila
U nekim krajevima Srbije, naročito u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji, kao i u Pomoravlju, postoje sela u kojima se litija nije prekidala ni za vreme ratova, komunizma, pa ni pandemije. To su mesta gde se veruje da će seoski mir, zdravlje i rodnost sačuvati samo ako krst izađe iz crkve i prođe među narodom.
U selima oko Trgovišta, Knjaževca, Sokobanje, ali i u zapadnoj Srbiji, krstonoše se i danas poštuju kao posrednici sa nebeskim silama.
Krstonoše kao zavetni ljudi
Krstonoša ne nosi samo teret drvenog krsta. On nosi zavet. U mnogim selima, biraju se posebno pobožni ljudi, često stariji, koji su „dostojni“ da iznesu krst. U nekima se to vezuje za zavet porodice — ako je nekada davno neko bio izlečen ili spasen, njegovi potomci zauvek nose krst na litijama.
Veruje se da krstonoša mora biti trezan, očišćen molitvom, i u nekim mestima — da pre litije posti ili ne izgovara ružne reči danima.
Shutterstock
Šta se dešava ako litije izostanu?
Stariji ljudi veruju da izostanak litije donosi sušu, bolest ili svađu u selu. Zato se, i u savremenim okolnostima, makar mali broj ljudi okuplja da simbolično ponese krst. Zabeleženo je da su u nekim mestima ljudi sami izlazili iz kuća kad niko nije organizovao litiju — „da ne ostane prazno leto“.
Litija i krstonoša – više od običaja
Krstonoše su i danas znak da vera nije samo u crkvi, već u koraku, u tišini, u dodiru ikone i pesmi što se prenosi niz drum. Zato se poštuju i kad prođu — pogleda ih se, pozdravi, čak i nepoznati prolaznici zastanu. Jer u tom trenutku, ceo svet postaje jedno selo, a to selo korača ka nebu.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)