Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji

Jadranko Žugić

19:00

Kultura 0

Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.

zapis u drvetu
Shutterstock

Šta su zavetine?

Zavetine su praznici ustanovljeni kao molba ili zahvalnost svecu zbog zaštite od nesreće, bolesti, poplave, suše ili druge nevolje. Kada bi se neko čudo dogodilo – recimo prestala kuga ili došla kiša u vreme suše – narod bi se zavetovao da će svake godine u to vreme slaviti izabranog sveca. Tako je nastao običaj „seoske slave“.

Kako se obeležavaju

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Na dan zavetine, selo se okuplja kod zapisa – svetog drveta, crkve ili krsta pored puta. Tu se služi liturgija, zatim ophod kroz polja i naselje, a nakon toga priređuje gozba na otvorenom. Donose se jela iz kuća, pripremaju se kolači i prinosi sveću svecu.

Za razliku od krsne slave, na zavetini se ne nose slavski kolač i žito u crkvu, niti se u kući pali slavska sveća. To je praznik zajednice, a ne porodice.

Zajedništvo i solidarnost

Za razliku od krsne slave, koja okuplja porodicu, zavetina okuplja čitavu zajednicu. U njoj su svi ravnopravni – i bogati i siromašni, domaćini i gosti. Verovalo se da se zavet prekida samo u slučaju velike nevolje, jer bi prestanak proslave mogao doneti novu nesreću.

zova Shutterstock
 

Zavetine u Srbiji – žive tradicije i stari obredi

Zavetine se obično slave od kasnog proleća do rane jeseni, u vreme kada se priroda budi i kada su polja najosetljivija. Tog dana celo selo prestaje da radi – ne ide se u polje, ne obavljaju se kućni poslovi, jer je dan posvećen molitvi i svecu zaštitniku.

Ključni deo obreda je zapis – sveto drvo, obično hrast ili drugo dugovečno stablo, pored koga se okuplja narod. Zapis je netaknut, ne sme se seći ni oštetiti, jer se veruje da čuva selo. Ako se zapis uništi, smatra se da to može doneti nesreću.

Obavezni deo zavetine su i litije: sveštenik sa meštanima nosi krstove i barjake kroz polja i ulice sela. Na putu se pevaju molitve i pesme, a polja se osveštavaju vinom, žitom i vodom, kao znak zahvalnosti i molitve za rodnu godinu.

Zavetine u raznim krajevima

U Šumadiji su najčešće slavili Svetu Trojicu ili Sv. Iliju, u Pomoravlju i Homolju zavetine su vezane uz litije i zapis, dok je u istočnoj Srbiji zaštitnik sela često bio Sv. Nikola. U nekim krajevima zavetine su imale i svoje sajmove i saborna veselja, pa su bile prilika da se sela okupe, mladi upoznaju i zajednica učvrsti.

POVEZANE VESTI
kamenolom

Vadi kamen iz kamenoloma pa ga obrađuje: On je Živojin Mišić i potomak srpskog vojskovođe - vredni mladić dostojno nosi veliko ime

Kultura

20:00

15 decembar, 2025

U Struganiku, rodnom selu velikog srpskog vojvode, danas živi i radi još jedan Živojin Mišić, potomak slavnog vojskovođe koji sa svojih nepunih trideset godina, delima već pokazuje da je dostojan imena i prezimena koje nosi. Na svojoj dedovini, rukama iz kamenoloma vadi kamen, zarađuje hleb sa devet kora i poštenim radom dokazuje da iver ne pada daleko od klade.

Manastir Lelić

"SVI VIDE 4 SLOVA, A NE VIDE KRST": Najčemerniji srpski greh

Kultura

15:00

14 decembar, 2025

Vladika Nikolaj Velimirović rođen 1881. godine, u selu Lelić nedaleko od Valjeva. NJegovi roditelji, Dragomir i Katarina imali su devetoro dece od kojih su preživela samo dvojica sinova Nikolaj i Dušan, da bi i Dušan poginuo 1914. godine, a Nikolaj se zamonašio. Postao je jedan od najcenjenijih vladika, nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.

Tagovi:
srpski običaji srpska tradicija zavetine

Komentari(0)

Loading