Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Majstori ispod čekiča i nakovnja
Potkivači su radili sa jednostavnim, ali pouzdanim alatima – nakovnjem, čekićem, klještima i turpijom. Svaka potkovica bila je ručno izrađena od gvožđa i prilagođena veličini i obliku kopita. Sam proces potkivanja zahtevao je smirenost i poverenje između majstora i životinje, jer je konj morao stajati mirno dok se stara potkovica skida, a nova pažljivo zakucava.
Više od zanata – briga o zdravlju konja
Možda vas zanima:
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Možda vas zanima:
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Možda vas zanima:
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Potkivač nije bio samo kovač. On je morao znati i osnovne znake bolesti ili povreda kopita, prilagoditi oblik potkovice neravnom terenu, pa čak i izrađivati posebne potkovice za planinske ili blatnjave predele. U vojskama, potkivači su imali gotovo isti značaj kao i lekari za ljude – od njih je zavisila pokretljivost čitavih jedinica.
rina
Anegdota iz Prvog srpskog ustanka
Tokom Prvog srpskog ustanka, potkivači su bili od presudne važnosti za ustaničku vojsku. U zapisima se pominje kako su u nekim selima radili danonoćno, bez odmora, kako bi obezbedili potkovice za sve konje vojvoda i ustanika. U jednoj priči iz tog perioda, ustanički komandir je, videvši umornog majstora kako i u ponoć kuje potkovicu, rekao: „Bez tebe, majstore, konji bi nam posustali, a s njima i mi.“ Ta rečenica se dugo prepričavala kao priznanje važnosti njihovog rada.
Običaji i poštovanje zanata
U selima se potkivanje konja često obavljalo na otvorenom, na sred seoskog trga ili ispred kovačnice. To je bio i društveni događaj – ljudi bi se okupljali, razgovarali, a deca znatiželjno posmatrala veštinu majstora. Dobri potkivači bili su na glasu i često su pozivani iz dalekih mesta.
Potkovica kao amajlija
Iz zanata potkivača proisteklo je i jedno od najpoznatijih narodnih verovanja – da potkovica donosi sreću. Ako bi se pronašla stara potkovica na putu, verovalo se da onaj ko je podigne i okači iznad kućnih vrata, štiti dom od zla i donosi blagostanje.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
ONI VLADAJU SVETOM I SVI SE BOJE NJIHOVOG MAČA, A PRVI U REDU JE SRBIN! Viteški red zmaja okupio je vladare Srbije
Priča o jednom veoma moćnom redu...
OVAJ MELEM PODIŽE IMUNITET I ŠTITI OD PREHLADE, ALI SAMO AKO GA OVAKO NAPRAVITE: Odrasli "PREŽIVLJAVAJU" na njemu
Kriške limuna staviti na dno tegle i dodati đumbir, zatim preliti medom po izvoru, zatim novi red limuna i đumbira uz dodavanje meda i tako dok se tegla ne napuni.
U Srbiji se prave lažne svadbe s lažnim mladencima, kumovima i svatovima! Novi fenomen zaludeo ljude: Plaćaju 40€ da bi bili viđeni i doterani
Sve je lažno osim restorana, muzike, hrane i pića, upad košta 40 evra po osobi, može da se dođe sam ili u društvu, a kada se zagreje atmosfera, svako bi pomislio da je u pitanju pravo pravcato veselje
Komentari(0)