Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Majstori ispod čekiča i nakovnja
Potkivači su radili sa jednostavnim, ali pouzdanim alatima – nakovnjem, čekićem, klještima i turpijom. Svaka potkovica bila je ručno izrađena od gvožđa i prilagođena veličini i obliku kopita. Sam proces potkivanja zahtevao je smirenost i poverenje između majstora i životinje, jer je konj morao stajati mirno dok se stara potkovica skida, a nova pažljivo zakucava.
Više od zanata – briga o zdravlju konja
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Potkivač nije bio samo kovač. On je morao znati i osnovne znake bolesti ili povreda kopita, prilagoditi oblik potkovice neravnom terenu, pa čak i izrađivati posebne potkovice za planinske ili blatnjave predele. U vojskama, potkivači su imali gotovo isti značaj kao i lekari za ljude – od njih je zavisila pokretljivost čitavih jedinica.
rina
Anegdota iz Prvog srpskog ustanka
Tokom Prvog srpskog ustanka, potkivači su bili od presudne važnosti za ustaničku vojsku. U zapisima se pominje kako su u nekim selima radili danonoćno, bez odmora, kako bi obezbedili potkovice za sve konje vojvoda i ustanika. U jednoj priči iz tog perioda, ustanički komandir je, videvši umornog majstora kako i u ponoć kuje potkovicu, rekao: „Bez tebe, majstore, konji bi nam posustali, a s njima i mi.“ Ta rečenica se dugo prepričavala kao priznanje važnosti njihovog rada.
Običaji i poštovanje zanata
U selima se potkivanje konja često obavljalo na otvorenom, na sred seoskog trga ili ispred kovačnice. To je bio i društveni događaj – ljudi bi se okupljali, razgovarali, a deca znatiželjno posmatrala veštinu majstora. Dobri potkivači bili su na glasu i često su pozivani iz dalekih mesta.
Potkovica kao amajlija
Iz zanata potkivača proisteklo je i jedno od najpoznatijih narodnih verovanja – da potkovica donosi sreću. Ako bi se pronašla stara potkovica na putu, verovalo se da onaj ko je podigne i okači iznad kućnih vrata, štiti dom od zla i donosi blagostanje.
OVI JUNACI OSLOBODILI SU SRBIJU! Knez MILOŠ je NAREDIO, a oni su pošli u RAT s Turcima, da li znate NJIHOVA IMENA?
Možda među njima ima vaših predaka?
Kada donesete kući novu flašu maslinovog ulja iz prodavnice, ovo je prva stvar koju treba uraditi
Za ove korisne primene maslinovog ulja u kući sigurno niste znali.
ISKUSNI KUVAR OTKRIO KAKO SE PRAVI NAJUKUSNIJA KUPUS SALATA: Ovo ni prave domaćice nisu znale, evo u čemu je caka
Verujemo da o tome nikada niste razmišljali
ZBOG ČEGA BI PERŠUN TREBALO DA BUDE DEO SVAKODNEVNE ISHRANE: Začin koji nije samo dodatak ukusa
Peršun je široko rasprostranjena biljka u američkoj, evropskoj i bliskoistočnoj kuhinji
NIŠLIJA POHUJE ZOVU I PRAVI ZDRAVE SALATE: Bio je KUVAR na Hilandaru, a pokazao je i TRIK za OSVEŽENO LICE (VIDEO)
Neša Travka na svojim snimcima pohuje koprivu, zovu, čuvarkuću stavlja u salate
Komentari(0)