Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Majstori ispod čekiča i nakovnja
Potkivači su radili sa jednostavnim, ali pouzdanim alatima – nakovnjem, čekićem, klještima i turpijom. Svaka potkovica bila je ručno izrađena od gvožđa i prilagođena veličini i obliku kopita. Sam proces potkivanja zahtevao je smirenost i poverenje između majstora i životinje, jer je konj morao stajati mirno dok se stara potkovica skida, a nova pažljivo zakucava.
Više od zanata – briga o zdravlju konja
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Potkivač nije bio samo kovač. On je morao znati i osnovne znake bolesti ili povreda kopita, prilagoditi oblik potkovice neravnom terenu, pa čak i izrađivati posebne potkovice za planinske ili blatnjave predele. U vojskama, potkivači su imali gotovo isti značaj kao i lekari za ljude – od njih je zavisila pokretljivost čitavih jedinica.
rina
Anegdota iz Prvog srpskog ustanka
Tokom Prvog srpskog ustanka, potkivači su bili od presudne važnosti za ustaničku vojsku. U zapisima se pominje kako su u nekim selima radili danonoćno, bez odmora, kako bi obezbedili potkovice za sve konje vojvoda i ustanika. U jednoj priči iz tog perioda, ustanički komandir je, videvši umornog majstora kako i u ponoć kuje potkovicu, rekao: „Bez tebe, majstore, konji bi nam posustali, a s njima i mi.“ Ta rečenica se dugo prepričavala kao priznanje važnosti njihovog rada.
Običaji i poštovanje zanata
U selima se potkivanje konja često obavljalo na otvorenom, na sred seoskog trga ili ispred kovačnice. To je bio i društveni događaj – ljudi bi se okupljali, razgovarali, a deca znatiželjno posmatrala veštinu majstora. Dobri potkivači bili su na glasu i često su pozivani iz dalekih mesta.
Potkovica kao amajlija
Iz zanata potkivača proisteklo je i jedno od najpoznatijih narodnih verovanja – da potkovica donosi sreću. Ako bi se pronašla stara potkovica na putu, verovalo se da onaj ko je podigne i okači iznad kućnih vrata, štiti dom od zla i donosi blagostanje.
On je bio jugoslovenska zvezda, a imao je neobično zanimanje: Da li znate ko je bio Jovan Bulj? (VIDEO)
Jovan Bulj je voleo svoj posao i tako ga dobro obavljao da je postao zvezda u Beogradu, pa i Jugoslaviji sedamdesetih godina.
Ovako je Džek Nikolson, a ovako Hičkok pričao o večitom gradu: Ovo su najlepši citati o Beogradu!
"Ma kakav Amsterdam, Pariz, Njujork, London, Rim, ma kakav Singapur, Monte Karlo, Delhi...", pevao je Đorđe Marjanović o srpskoj prestonici.
TAJNA VINA OD DRENA KOJE LEČI STOMAK I KAKO SE NEGUJE "DRENOVO DRVO": Zaboravljeni srpski eliksir!
Drenjine su cenjene u srpskoj tradiciji zbog izuzetne lekovitosti. Otkrivamo kako se od njih pravi čudotvorno vino i zašto je izreka "Zdrav kao dren" imala i magijsko značenje u očuvanju zdravlja i postojanosti.
Ovo je jedini čovek koji je imao hrabrost da ponizi Tita i lupi mu šakom o sto, a umro na čudan način: Maršal iz kuće nije izlazio zbog sramote koju je doživeo (FOTO)
Nemilosrdni mač revolucije i nežni otac, osnivač zloglasnog Odeljenja za zaštitu naroda u Srbiji, boem, vojnik i emotivac, komunista i pomalo nacionalista. Sve je to bio čuveni Krcun!
U ovom gradu u Srbiji napravljena je mini Jugoslavija: Svi se oslovljavaju sa "drugovi i drugarice", vreme kao da je stalo
Ljudi su na ovom mestu pokraj Subotice odlučili da sačuvaju sećanje na nekadašnje vreme.
Komentari(0)