U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Pre nego što su slavski kolači počeli da se dekorišu testom, usecanjem i pečatima, domaćice u srcu Šumadije su svoje pogače ukrašavale voskom. U toploj prostoriji, tik uz ognjište, topila se sveća, umakala se grančica, drveni štapić ili nož, i potom nanosila crna, tamna linija preko zlatne kore pogače.
Šara kao molitva i poruka
Ove voskom crtane šare bile su stilizovani simboli: krst, vinova loza, klas, sunce, četiri S, porodične oznake i imena svetaca. Neke žene su crtale i ptice, volove, pa čak i simbole iz snova – verujući da šara može „doneti blagostanje kući“.
Možda vas zanima:
SRPSKI HLEB U 100 NAJBOLJIH: Evo koji je prvi
Tejst Atlas objavio je listu 100 najboljih hlebova na svetu, a jedno srpsko pecivo zauzelo je zavidno mesto.
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Možda vas zanima:
SRPSKI HLEB U 100 NAJBOLJIH: Evo koji je prvi
Tejst Atlas objavio je listu 100 najboljih hlebova na svetu, a jedno srpsko pecivo zauzelo je zavidno mesto.
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Možda vas zanima:
SRPSKI HLEB U 100 NAJBOLJIH: Evo koji je prvi
Tejst Atlas objavio je listu 100 najboljih hlebova na svetu, a jedno srpsko pecivo zauzelo je zavidno mesto.
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Šare su se najčešće pravile na slavskom hlebu, koji se nosio u crkvu na osvećenje. Po njemu se znalo iz koje kuće dolazi, da li je domaćin mlad ili star, koliko ima dece, pa čak i da li se neko iz kuće nalazi na služenju vojnog roka.
Kako je izgledala izrada
Vosak se topio u maloj metalnoj posudi, najčešće od poklopca stare lampe ili kašike. Alatke su bile najprostije: grančica drenovine, šilo, pa i obična igla umetnuta u drveni štapić.
Pogača se prvo premazivala jajetom, a zatim se crtalo po njoj pre pečenja. Kada bi izašla iz peći, vosak bi se delimično upio u koru, ostavljajući tamnosmeđu, sjajnu liniju, kao da je pečena u zlatu.
Gde je običaj preživeo
U selima Gornje Grbice, Grošnica i Beloševac, starije domaćice još uvek pamte ovu tehniku. Danas je redak prizor, ali u nekim domaćinstvima se vosak koristi makar za jedan mali znak – iz poštovanja prema precima.
Etnolozi iz Narodnog muzeja u Kragujevcu beleže ovu praksu kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali do sada nije zaštićena, niti sistematski predstavljena široj javnosti.
Umetnost koja se topi u zaboravu
U vremenu kada kupujemo gotovo sve, od slavskih kolača do ikona, šara od voska podseća na vreme kada je svaka kuća stvarala svoju estetiku, sa malo sredstava i puno smisla.
Možda ne možemo svi šarati voskom, ali možemo zapamtiti da su ti tihi crteži govorili mnogo više od ukrasa – govorili su ono što se ne izgovara, već moli.
VEĆ 100 GODINA: Ovo je najpopularnije žensko ime na svetu
U čak 20 zemalja je među tri najpopularnija imena!
Gavrilo Princip je PREDAK našeg poznatog pevača
Istorijsku ličnost kakva je Gavrilo Princip teško je dovesti u vezu sa ličnostima iz sveta popularne muzike.
TEOLOG ĐURĐEVIĆ: Zašto se riba jede tokom posta, a meso ne?
Ovo razlikovanje ima korene u drevnoj crkvenoj praksi, gde je meso toplokrvne životinje predstavljalo luksuz i bilo simbol uživanja, dok je riba bila skromnija hrana, naveo je teolog.
Ko je bila Jelena Karađorđević: Izbegla silovanje, svedočila oceubistvu, na sahrani joj bilo „pola Šumadije“
Kroz položaj žena vladara Srbije, njihovu ulogu i uticaj u javnom, društvenom i političkom životu ogleda se napredak i razvoj naše zemlje od početka pretprošlog do sredine prošlog veka i njen razvoj od ustaničke teritorije, preko vazalne kneževine do kraljevine i samostalne države, smatra istoričar Uroš Milivojević auror knjige „Supruge srpskih vladara iz dinastija Karađorđević i Obrenović”.
ZAŠTO SE KAŽE "MRKA KAPA"? Iza izraza se krije SREDNJOVEKOVNI OBIČAJ za koji verovatno niste čuli
Sigurno i vi koristie ovaj izraz… Kada je mala verovatnoća da se nešto desi svi kažemo “mrka kapa”, ali značenje ovog izraza, kao i poreklo, zapravo su potpuno drugačiji.
Komentari(0)