U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Pre nego što su slavski kolači počeli da se dekorišu testom, usecanjem i pečatima, domaćice u srcu Šumadije su svoje pogače ukrašavale voskom. U toploj prostoriji, tik uz ognjište, topila se sveća, umakala se grančica, drveni štapić ili nož, i potom nanosila crna, tamna linija preko zlatne kore pogače.
Šara kao molitva i poruka
Ove voskom crtane šare bile su stilizovani simboli: krst, vinova loza, klas, sunce, četiri S, porodične oznake i imena svetaca. Neke žene su crtale i ptice, volove, pa čak i simbole iz snova – verujući da šara može „doneti blagostanje kući“.
Možda vas zanima:
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Možda vas zanima:
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Možda vas zanima:
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Šare su se najčešće pravile na slavskom hlebu, koji se nosio u crkvu na osvećenje. Po njemu se znalo iz koje kuće dolazi, da li je domaćin mlad ili star, koliko ima dece, pa čak i da li se neko iz kuće nalazi na služenju vojnog roka.
Kako je izgledala izrada
Vosak se topio u maloj metalnoj posudi, najčešće od poklopca stare lampe ili kašike. Alatke su bile najprostije: grančica drenovine, šilo, pa i obična igla umetnuta u drveni štapić.
Pogača se prvo premazivala jajetom, a zatim se crtalo po njoj pre pečenja. Kada bi izašla iz peći, vosak bi se delimično upio u koru, ostavljajući tamnosmeđu, sjajnu liniju, kao da je pečena u zlatu.
Gde je običaj preživeo
U selima Gornje Grbice, Grošnica i Beloševac, starije domaćice još uvek pamte ovu tehniku. Danas je redak prizor, ali u nekim domaćinstvima se vosak koristi makar za jedan mali znak – iz poštovanja prema precima.
Etnolozi iz Narodnog muzeja u Kragujevcu beleže ovu praksu kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali do sada nije zaštićena, niti sistematski predstavljena široj javnosti.
Umetnost koja se topi u zaboravu
U vremenu kada kupujemo gotovo sve, od slavskih kolača do ikona, šara od voska podseća na vreme kada je svaka kuća stvarala svoju estetiku, sa malo sredstava i puno smisla.
Možda ne možemo svi šarati voskom, ali možemo zapamtiti da su ti tihi crteži govorili mnogo više od ukrasa – govorili su ono što se ne izgovara, već moli.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)