U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Pre nego što su slavski kolači počeli da se dekorišu testom, usecanjem i pečatima, domaćice u srcu Šumadije su svoje pogače ukrašavale voskom. U toploj prostoriji, tik uz ognjište, topila se sveća, umakala se grančica, drveni štapić ili nož, i potom nanosila crna, tamna linija preko zlatne kore pogače.
Šara kao molitva i poruka
Ove voskom crtane šare bile su stilizovani simboli: krst, vinova loza, klas, sunce, četiri S, porodične oznake i imena svetaca. Neke žene su crtale i ptice, volove, pa čak i simbole iz snova – verujući da šara može „doneti blagostanje kući“.
Možda vas zanima:
Zašto u restoranima prvo dobijete HLEB
Kuvar Ras Adams iz Vašingtona otkrio je na društvenoj mreži "Quora" zašto pre konkretne hrane u restoranima gosti dobiju peciva, perece ili hleb. Svoje su mišljenje podelili i još neki korisnici.
Ovih 5 neobičnih vrsta Srpskog hleba morate probati bar 1 u životu: Svaki krije svoju priču, a zajednička im je ljubav prema tradiciji
Vreme je da probajte nešto novo i otkrijete čari ovih neobičnih vrsta testa, a ujedno i da se vratite tradiciji naše zemlje
Možda vas zanima:
Zašto u restoranima prvo dobijete HLEB
Kuvar Ras Adams iz Vašingtona otkrio je na društvenoj mreži "Quora" zašto pre konkretne hrane u restoranima gosti dobiju peciva, perece ili hleb. Svoje su mišljenje podelili i još neki korisnici.
Ovih 5 neobičnih vrsta Srpskog hleba morate probati bar 1 u životu: Svaki krije svoju priču, a zajednička im je ljubav prema tradiciji
Vreme je da probajte nešto novo i otkrijete čari ovih neobičnih vrsta testa, a ujedno i da se vratite tradiciji naše zemlje
Možda vas zanima:
Zašto u restoranima prvo dobijete HLEB
Kuvar Ras Adams iz Vašingtona otkrio je na društvenoj mreži "Quora" zašto pre konkretne hrane u restoranima gosti dobiju peciva, perece ili hleb. Svoje su mišljenje podelili i još neki korisnici.
Ovih 5 neobičnih vrsta Srpskog hleba morate probati bar 1 u životu: Svaki krije svoju priču, a zajednička im je ljubav prema tradiciji
Vreme je da probajte nešto novo i otkrijete čari ovih neobičnih vrsta testa, a ujedno i da se vratite tradiciji naše zemlje
Šare su se najčešće pravile na slavskom hlebu, koji se nosio u crkvu na osvećenje. Po njemu se znalo iz koje kuće dolazi, da li je domaćin mlad ili star, koliko ima dece, pa čak i da li se neko iz kuće nalazi na služenju vojnog roka.
Kako je izgledala izrada
Vosak se topio u maloj metalnoj posudi, najčešće od poklopca stare lampe ili kašike. Alatke su bile najprostije: grančica drenovine, šilo, pa i obična igla umetnuta u drveni štapić.
Pogača se prvo premazivala jajetom, a zatim se crtalo po njoj pre pečenja. Kada bi izašla iz peći, vosak bi se delimično upio u koru, ostavljajući tamnosmeđu, sjajnu liniju, kao da je pečena u zlatu.
Gde je običaj preživeo
U selima Gornje Grbice, Grošnica i Beloševac, starije domaćice još uvek pamte ovu tehniku. Danas je redak prizor, ali u nekim domaćinstvima se vosak koristi makar za jedan mali znak – iz poštovanja prema precima.
Etnolozi iz Narodnog muzeja u Kragujevcu beleže ovu praksu kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali do sada nije zaštićena, niti sistematski predstavljena široj javnosti.
Umetnost koja se topi u zaboravu
U vremenu kada kupujemo gotovo sve, od slavskih kolača do ikona, šara od voska podseća na vreme kada je svaka kuća stvarala svoju estetiku, sa malo sredstava i puno smisla.
Možda ne možemo svi šarati voskom, ali možemo zapamtiti da su ti tihi crteži govorili mnogo više od ukrasa – govorili su ono što se ne izgovara, već moli.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)