U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Pre nego što su slavski kolači počeli da se dekorišu testom, usecanjem i pečatima, domaćice u srcu Šumadije su svoje pogače ukrašavale voskom. U toploj prostoriji, tik uz ognjište, topila se sveća, umakala se grančica, drveni štapić ili nož, i potom nanosila crna, tamna linija preko zlatne kore pogače.
Šara kao molitva i poruka
Ove voskom crtane šare bile su stilizovani simboli: krst, vinova loza, klas, sunce, četiri S, porodične oznake i imena svetaca. Neke žene su crtale i ptice, volove, pa čak i simbole iz snova – verujući da šara može „doneti blagostanje kući“.
Možda vas zanima:
U kesi, nikako: Znate li kako se pravilno čuva hleb da što duže ostane lep i svež?
Ovako ćete uvek imati svežu veknu
Zašto je Jezekiljev hleb simbol zdravlja i dugovečnosti– Biblijski recept star više od 2.500 godina
U Starom zavetu, u Knjizi proroka Jezekilja, zapisana je jedna od najstarijih poznatih receptura za hleb. U poglavlju 4, stihu 9 stoji: „Uzmi pšenicu i ječam, pasulj i sočivo, proso i raž, pa ih stavi u jednu posudu i od njih sebi ispeci hleb.“ Ovaj biblijski stih postao je osnova za tzv. Jezekiljev hleb – vekovni simbol hrane koja istovremeno hrani telo i dušu.
Možda vas zanima:
U kesi, nikako: Znate li kako se pravilno čuva hleb da što duže ostane lep i svež?
Ovako ćete uvek imati svežu veknu
Zašto je Jezekiljev hleb simbol zdravlja i dugovečnosti– Biblijski recept star više od 2.500 godina
U Starom zavetu, u Knjizi proroka Jezekilja, zapisana je jedna od najstarijih poznatih receptura za hleb. U poglavlju 4, stihu 9 stoji: „Uzmi pšenicu i ječam, pasulj i sočivo, proso i raž, pa ih stavi u jednu posudu i od njih sebi ispeci hleb.“ Ovaj biblijski stih postao je osnova za tzv. Jezekiljev hleb – vekovni simbol hrane koja istovremeno hrani telo i dušu.
Možda vas zanima:
U kesi, nikako: Znate li kako se pravilno čuva hleb da što duže ostane lep i svež?
Ovako ćete uvek imati svežu veknu
Zašto je Jezekiljev hleb simbol zdravlja i dugovečnosti– Biblijski recept star više od 2.500 godina
U Starom zavetu, u Knjizi proroka Jezekilja, zapisana je jedna od najstarijih poznatih receptura za hleb. U poglavlju 4, stihu 9 stoji: „Uzmi pšenicu i ječam, pasulj i sočivo, proso i raž, pa ih stavi u jednu posudu i od njih sebi ispeci hleb.“ Ovaj biblijski stih postao je osnova za tzv. Jezekiljev hleb – vekovni simbol hrane koja istovremeno hrani telo i dušu.
Šare su se najčešće pravile na slavskom hlebu, koji se nosio u crkvu na osvećenje. Po njemu se znalo iz koje kuće dolazi, da li je domaćin mlad ili star, koliko ima dece, pa čak i da li se neko iz kuće nalazi na služenju vojnog roka.
Kako je izgledala izrada
Vosak se topio u maloj metalnoj posudi, najčešće od poklopca stare lampe ili kašike. Alatke su bile najprostije: grančica drenovine, šilo, pa i obična igla umetnuta u drveni štapić.
Pogača se prvo premazivala jajetom, a zatim se crtalo po njoj pre pečenja. Kada bi izašla iz peći, vosak bi se delimično upio u koru, ostavljajući tamnosmeđu, sjajnu liniju, kao da je pečena u zlatu.
Gde je običaj preživeo
U selima Gornje Grbice, Grošnica i Beloševac, starije domaćice još uvek pamte ovu tehniku. Danas je redak prizor, ali u nekim domaćinstvima se vosak koristi makar za jedan mali znak – iz poštovanja prema precima.
Etnolozi iz Narodnog muzeja u Kragujevcu beleže ovu praksu kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali do sada nije zaštićena, niti sistematski predstavljena široj javnosti.
Umetnost koja se topi u zaboravu
U vremenu kada kupujemo gotovo sve, od slavskih kolača do ikona, šara od voska podseća na vreme kada je svaka kuća stvarala svoju estetiku, sa malo sredstava i puno smisla.
Možda ne možemo svi šarati voskom, ali možemo zapamtiti da su ti tihi crteži govorili mnogo više od ukrasa – govorili su ono što se ne izgovara, već moli.
110 godina sećanja: Dani kada je Srbija stajala pred najmračnijom sudbinom, Beograd u plamenu i krvavim sokacima, i reči koje odjekuju i danas
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
I DANAS JE SLIČNO: Našoj prvoj predstavnici na Evroviziji pesmu je pisao Mika Antić, čim je stigla krenule su prozivke!
Devojka iz skromne socijalističke zemlje nije dočekana baš blagonaklono u svetu glamura...
Naš pesnik samo je jednu ženu za života voleo i sve pesme njoj posvetio: Majka ga pred ikonom zaklela da je ne oženi, a kad su stigli svatovi...
Aleksa Šantić obeležio je istoriju srpske književnosti emotivnim, ljubavnim stihovima, a njegova najveća ljubav je bila nesretna
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
TAJNA IZDAJE: KO JE ZAISTA KRIV ZA KOSOVSKI PORAZ I ZAŠTO JE VUK BRANKOVIĆ PROGLAŠEN ZA JUNAKA: Najveći mit srpske istorije!
Istorija je Vuka Brankovića proglasila izdajnikom, ali savremeni istoričari tvrde suprotno. Otkrivamo zašto je Kosovska bitka bila mnogo složenija od priče o izdaji i ko je zaista snosio krivicu za poraz na Kosovu polju 1389. godine.
Komentari(0)