ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Tradicionalna srpska kuća je mnogo više od skloništa; ona je živi organizam, usklađen sa prirodom i verovanjima. Arhitektura je bila direktno podređena folkloru i mitologiji, a svaki ugao, prozor ili prag imao je svoju zaštitnu ulogu. Od brvnare do kuće moravskog tipa, gradnja je bila praćena ritualima koji su imali za cilj da odagnaju zlo, bolesti i nesreću. Najveći strah naroda bio je od demona i noćnih utvara, a posebno od vampira (koji je u srpskom jeziku i nastao). Stoga su se gradili zaštitni bedemi od kamena, drveta i, što je najvažnije, od sunčeve svetlosti.
Kuća kao amajlija: Zašto prozor mora da gleda na istok
Najvažnije pravilo gradnje bilo je orijentisanje kuće prema suncu. U slovenskoj mitologiji, sunce je simbol života, zdravlja i božanske moći. Zbog toga je bilo vitalno da glavni prozori i ulaz gledaju na istok ili jugoistok, jer se verovalo da jutarnja svetlost isteruje sve što je noć donela. Gradnja kuće bez prozora ili sa prozorima okrenutim ka mračnoj strani smatrana je izazivanjem zlih sila. Sam prozor je bio kritična tačka, jer se verovalo da duša napušta telo kroz usta, nos, ali i kroz prozore. Zato se na prozore često stavljalo bilje (bosiljak) kao dodatna zaštita.
Zaštita od vampira: Magija praga i dima
U krajevima gde je strah od vampira bio najizraženiji (Istočna Srbija, Podunavlje), kuća je postajala tvrđava. Prag je bio najsvetije i najopasnije mesto. Verovalo se da preko praga ne sme da se sedi, ne sme da se zdravi, niti da se stavlja hrana, jer je prag bio granica između sveta živih i sveta mrtvih. Ispod praga su se često ukopavale amajlije, beli luk ili grančice gloga kako bi se sprečio ulazak vampira. Takođe, dimnjak i ognjište su bili zaštitni elementi. Paljenje tamjana ili posebnih trava na ognjištu stvaralo je zaštitnu barijeru od noćnih mora i utvara koje su dolazile kroz vazduh.
Možda vas zanima:
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Možda vas zanima:
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Možda vas zanima:
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Četiri elementa: Zemlja, drvo i kletve
Možda vas zanima:
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Možda vas zanima:
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Tradicionalna gradnja je koristila samo prirodne materijale (zemlja, kamen, drvo), verujući da to održava harmoniju. Za prvu gredu kuće biralo se drvo koje nije udario grom i koje je bilo snažno. Kuća se morala graditi na "zdravom" mestu – tamo gde se stoka odmarala. Ako bi se kuća gradila na mestu gde je neko stradao, verovalo se da će se nesreća nastaviti. Sama temeljna rupa se "zasipala" novčićima i žitom kao žrtva za zdravlje, jer su stari Srbi verovali da kuća, kao i čovek, ima svoju dušu.
KAKO JE IVO ANDRIĆ IZBEGAO SMRT I GDE SE KRIO KADA JE PISAO "NA DRINI ĆUPRIJU": Nepoznati detalji iz života nobelovca!
Ivo Andrić je nobelovac čiji je život bio dramatičniji od njegovih romana. Malo je poznato da se krio tokom Drugog svetskog rata i kako je u samici napisao svoja najveća dela. Ovo je priča o tajnom podvigu velikog pisca.
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
ZAŠTO SE NA MITROVDAN NE ZAPOČINJE PUT I KAKO VAM SLAMA PRORIČE BUDUĆNOST: Najstarija srpska verovanja pred zimu!
Mitrovdan (8. novembar), praznik Svetog Velikomučenika Dimitrija, deli godinu na leto i zimu. Ovo je dan strogih rituala i predskazanja. Otkrivamo zašto su Srbi uvek izbegavali da putuju na ovaj praznik i kako se gata po slami kakva će biti nadolazeća zima.
OVO JE JEDINO TRADICIONALNO MUŠKO IME KOJE JE MEĐU NAJPOPULARNIJIM U SRBIJI VIŠE OD 100 GODINA: Iznenadiće vas
U narodnoj tradiciji dugo je važilo za vladarsko ime pa se u prošlosti izbegavalo njegovo davanje "običnim" ljudima
Naš pesnik umro je sa zlatom u rukama: Na samrti se nije treznio, nije mogao da govori, a poslednju poruku ostavio njoj
Na onaj svet, Mika je otišao sa zlatnim rukama, simbolikom koju je ovaj velikan definitivno zaslužio
Komentari(0)