Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Milovan Mića Stojanović, nekadašnji lični kuvar Josipa Broza Tita, odrastao je kao siroče i gotovo postao kelner. Sudbina ga je, međutim, odvela u kuhinju, a potom i na Maršalov dvor. Od 1956. pa sve do Titove smrti, pripremao je specijalitete za njega i preko 200 državnika iz celog sveta.
Milovan Mića Stojanović, čovek čije ime zauvek ostaje upisano u istoriju jugoslovenske kulinarike, bio je lični kuvar Josipa Broza Tita. Njegova uloga u Titovoj službi donela mu je ne samo prestiž već i ogromnu odgovornost – svaki tanjir koji je pripremio mogao je da donese zadovoljstvo Maršalu, ali i skrivenu opasnost. Život uz jednog od najmoćnijih lidera tog vremena značio je da su svi njegovi postupci pod stalnim nadzorom – pratilo se s kim se druži, gde se kreće i šta servira. Izbor ovog poziva i preuzimanje mesta uz Tita nije bio lak zadatak; Mića je morao da balansira između svog kulinarskog umeća i političkog okruženja, uvek svestan potencijalnih opasnosti koje su mogle proisteći iz tanjira koji je servirao.
Život uz Tita – prestiž i stalna odgovornost
Možda vas zanima:
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Otkrivena misterija Titovog testamenta! Čekalo se 30 godina da se otvore sefovi, a u njima pronađene šok stvari!
Postoji sef i koji je otvoren tek 33 godine nakon njegove smrti.
Možda vas zanima:
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Otkrivena misterija Titovog testamenta! Čekalo se 30 godina da se otvore sefovi, a u njima pronađene šok stvari!
Postoji sef i koji je otvoren tek 33 godine nakon njegove smrti.
Možda vas zanima:
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Otkrivena misterija Titovog testamenta! Čekalo se 30 godina da se otvore sefovi, a u njima pronađene šok stvari!
Postoji sef i koji je otvoren tek 33 godine nakon njegove smrti.
Posle penzionisanja, kuvar Mića je u Zemunu otvorio restoran koji je vodio sa sinom Milanom, a svoje najdraže recepte smestio je u knjigu "Kako sam skuvao istoriju od Karađorđa do Tita". Putovao je s Titom širom sveta, posetivši čak 27 zemalja. Za njega nije bilo odmora – morao je da bude prisutan na svakom koraku, jer je Tito živeo u stalnom strahu od mogućnosti trovanja hranom. Zbog tog straha, Tito je angažovao tim laboranata koji su analizirali sve što je Mića pripremao, ne bi li osigurali da je hrana bezbedna. Mića je postao više od kuvara – bio je i čuvar Titovog zdravlja, spreman da reaguje u svakoj situaciji.
Osim hrane, Mića je Titu često doturao i čašicu alkohola. Seća se dana kada su, za srpski Božić, Tito i Steva Krajačić popili piće koje je on pripremio za deset osoba – sve do poslednje kapi.
“Pomislio sam da će ih morati izneti iz voza kad stignemo u Pulu, ili da će se saplesti na visokim stepenicama. Ali ne – hodali su pravo, kao da nisu ništa popili. Bilo je tu svakakvih dogodovština, ali sam znao da je najbolje praviti se da ne primećujem ništa, jer ako bi Tito posumnjao u mene, nisam mogao da očekujem dobar ishod.”
Putovanja i gastronomske avanture
Iako su mnogi nagađali o Titu i slavnoj glumici Sofiji Loren, Mića diskretno otkriva samo delić te priče. Kaže da je Sofija, dok su boravili na ostrvu Vanga, kuvala za Tita u izolaciji, gde niko osim njih nije imao pristupa.
"Pravio sam se da sam pomoćnik," kaže on kroz osmeh, "dodavao sam joj seckani luk, oljušteni paradajz, pripremao osnovne sastojke. Ona se posvetila kuvanju, dok je Tito posmatrao. Da li je tu bilo nečeg više – ne mogu da kažem. Odan sam i nikada neću govoriti o detaljima.”
Iako su mnogi videli Tita kao osobu od autoriteta, Mića je kroz godine naučio kako diše, šta voli i šta ga može iznervirati.
“Nije voleo da čeka, ali ni da mu se servira vrela supa ili riba s puno kostiju. Nije imao strpljenja za sitnice, zato su mu jela od testa bila omiljena. Posebno je voleo četničku gibanicu – hrskave kore, kajmak... jeo je za dvojicu, pio za trojicu, a radio za četvoricu!”
U tim jednostavnim jelima, koja su ga podsećala na domaće krajeve, nalazio je utehu i zadovoljstvo.
Tajne dvora i susreti sa slavnim ličnostima
Mića priča da ga je sudbina odvela na Maršalov dvor i da je, kao Srbin u Titovom užem krugu, odigrao retku i značajnu ulogu, ne promenivši položaj čak 24 godine. Od 1956. pa sve do Titove smrti, Mića je pripremao vanserijske specijalitete za njega i mnoge visoke zvanice, među kojima su bili i najmoćniji svetski lideri tog vremena. Titovi gosti, preko 200 državnika iz raznih zemalja, uživali su u delima ovog posvećenog kuvara, čiji su dani na dvoru ostavili trajnu priču o umeću, odanosti i intrigama koje je samo on mogao da preživi i prećuti.
"Kad sam 1956. držao nastavu u restoranu „Golf“ u Košutnjaku, jedna žena je tražila kijevski kotlet. Gde me nađe! Piletinu i butera nisam imao, u sekundi sam, da se ne brukamo, osmislio jelo od onoga što je na raspolaganju, pitajući se ko to zakera. Konobar mi je rekao da je voditeljka s Radio Beograda koja na ruskom čita o vodostaju. Urolao sam brzo teleću šniclu s kajmakom. Na kotlet je zaboravila, tražila recept. Kao iz puške sam rekao da je to karađorđeva šnicla. Posle sam čuo da je to Tamara Broz, supruga Žarka Broza, Titovog sina."
Nasleđe, restorani i kuvarska knjiga
Pala je prva ozbiljna preporuka i - Tito ga je „uhapsio“.
"Ni monarhija ni komunizam ne mogu bez dvorova, ali bilo je presudno ko sam, čiji sam. Znalo se da su mi roditelji stradali od Nemaca u Kragujevcu, a bio sam i pripravnik partije. Inače, umalo da postanem kelner..."
S Aleksandrom Rankovićem ni Titu ni Mići nije išlo glatko.
"Prvi sam saznao da će da bude smenjen. Milica, kuvarica iz naše ambasade u Moskvi, javila mi je..."
Tito je najlakše gurao svoju politiku tokom državničkih ručkova i večera.
"Spremao sam Čerčilu, Staljinu, Brežnjevu, trojici američkih predsednika, Gadafiju, Rokfeleru i Rotšildu, engleskoj kraljici, caru Hajlu Selasiju... Morao sam da znam za koga treba da spremim košer, kod koga kakvi običaji. Niko nije imao primedbu i Tito mi je uvek zahvaljivao."
Poslednja Nova godina koju je dočekao sa Titom bila je 1980. u Karađorđevu, kada je Maršal već bio prilično slab, ali i dalje mislio na Jovanku.
Mića i dalje smišlja nove recepte, a njegov talenat nasledio je sin Milan.
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
"Gde sam ja ovo došla?!" Laja se udala za Srbina, pa se šokirala našim običajima! Jedan detalj joj posebno bode oči
Špankinja Laja Blaskez sa suprugom živi u Smederevskoj Palanci, odlično vlada srpskim jezikom i nedavno se udala u Hramu Svetog Save.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Komentari(0)