Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
Poreklo verovanja u crveni konac
Koren ovog običaja seže daleko u prošlost, a slična verovanja postoje u raznim kulturama – od Slovena do drevnih Jevreja i Kineza. U Srbiji se crveni konac tradicionalno vezuje bebama i deci, ali i odraslima, naročito u periodima velikih životnih promena. Smatra se da crvena boja simbolizuje životnu energiju i snagu, a konac kao materijal ima moć da „upija“ negativne uticaje.
Ko sme da veže crveni konac i kako se nosi?
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Prema narodnom verovanju, crveni konac ne sme da veže bilo ko – to obično čini osoba koja želi dobro onome kome ga stavlja, najčešće starija žena iz porodice ili neko ko je poznat po „čistoj“ duši. Konac se vezuje na levu ruku, jer se veruje da je leva strana tela bliža srcu i da je otvorenija za primanje energije. Kada se konac sam pokida, smatra se da je obavio svoju svrhu.
Da li je crveni konac samo sujeverje ili ima dublju simboliku?
Iako mnogi smatraju da je u pitanju isključivo sujeverje, antropolozi i etnolozi tvrde da crveni konac ima korene u drevnim ritualima zaštite. Danas ga nose i vernici i nevernici, jer je postao deo narodnog identiteta, ali i modni detalj. U nekim krajevima Srbije, crveni konac se i dalje koristi pri različitim obredima – vezuje se oko stabla voćke da bi rodila, stavlja na prag kuće da bi odbijao lošu sreću ili plete u venčiće za Đurđevdan.
Bez obzira da li verujete u njegovu moć ili ga nosite iz tradicije, crveni konac ostaje jedan od najdugovečnijih narodnih običaja koji i danas živi u Srbiji.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Zašto je Srbija krenula u balkanske ratove – Početak kraja Osmanskog carstva
Početkom XX veka Osmansko carstvo, koje je vekovima gospodarilo Balkanom, bilo je na izmaku snage. Srbi, Bugari, Grci i Crnogorci sve češće su dizali glas za oslobođenje svojih sunarodnika koji su i dalje živeli pod turskom vlašću. Posle aneksione krize 1908. i velikih napetosti u regionu, formiran je Balkanski savez – Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora. Njihov cilj bio je jasan: isterati Osmanlije sa Balkana.
Legenda o kamenu sa neba: Kako je Kremna postala mesto proroka, istina, legenda ili narodna mašta?
Na putu između Užica i Višegrada, u podnožju Zlatibora, smešteno je selo Kremna. Pripada opštini Užice i leži u dolini reke Kremnušice, okruženo šumama, pašnjacima i mirisnim zlatiborskim poljima. Ovaj pitomi kraj na raskrsnici puteva kroz istoriju postao je poznat ne samo po prirodnim lepotama, već i po nečemu jedinstvenom – po proročanstvima porodice Tarabić.
Ovo najpopularnije prezime u Srbiji je izvedeno iz zanimanja: Nosi ga toliko Srba, a niko ne zna šta znači
U Srbiji ga nosi skoro 50.000 stanovnika
„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole…“ – Tajna ljubavi u rečima Mome Kapora
Momo Kapor bio je jedan od onih stvaralaca koji su umeli da običan život pretvore u umetnost. Pisac, slikar, novinar i boem, ostavio je iza sebe desetine knjiga, stotine crteža i bezbroj rečenica koje su obeležile epohu. Njegove priče su tople, ironične i duhovite, a u njima se prepoznaje duh Beograda, ali i nostalgija za vremenom koje je nestalo.
Komentari(0)