Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?

Poreklo verovanja u crveni konac
Koren ovog običaja seže daleko u prošlost, a slična verovanja postoje u raznim kulturama – od Slovena do drevnih Jevreja i Kineza. U Srbiji se crveni konac tradicionalno vezuje bebama i deci, ali i odraslima, naročito u periodima velikih životnih promena. Smatra se da crvena boja simbolizuje životnu energiju i snagu, a konac kao materijal ima moć da „upija“ negativne uticaje.
Ko sme da veže crveni konac i kako se nosi?
Možda vas zanima:

Običaj "kupanja u zvezdanoj vodi" kod vračarskih porodica – ritual zaboravljenog beogradskog predgrađa
Noć uoči Petrovdana, žene na Vračaru su hvatale zvezde u vodu – da bi se zaštitile, izlečile i trudne ostale

Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
Možda vas zanima:

Običaj "kupanja u zvezdanoj vodi" kod vračarskih porodica – ritual zaboravljenog beogradskog predgrađa
Noć uoči Petrovdana, žene na Vračaru su hvatale zvezde u vodu – da bi se zaštitile, izlečile i trudne ostale

Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
Možda vas zanima:

Običaj "kupanja u zvezdanoj vodi" kod vračarskih porodica – ritual zaboravljenog beogradskog predgrađa
Noć uoči Petrovdana, žene na Vračaru su hvatale zvezde u vodu – da bi se zaštitile, izlečile i trudne ostale

Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
Prema narodnom verovanju, crveni konac ne sme da veže bilo ko – to obično čini osoba koja želi dobro onome kome ga stavlja, najčešće starija žena iz porodice ili neko ko je poznat po „čistoj“ duši. Konac se vezuje na levu ruku, jer se veruje da je leva strana tela bliža srcu i da je otvorenija za primanje energije. Kada se konac sam pokida, smatra se da je obavio svoju svrhu.
Da li je crveni konac samo sujeverje ili ima dublju simboliku?
Iako mnogi smatraju da je u pitanju isključivo sujeverje, antropolozi i etnolozi tvrde da crveni konac ima korene u drevnim ritualima zaštite. Danas ga nose i vernici i nevernici, jer je postao deo narodnog identiteta, ali i modni detalj. U nekim krajevima Srbije, crveni konac se i dalje koristi pri različitim obredima – vezuje se oko stabla voćke da bi rodila, stavlja na prag kuće da bi odbijao lošu sreću ili plete u venčiće za Đurđevdan.
Bez obzira da li verujete u njegovu moć ili ga nosite iz tradicije, crveni konac ostaje jedan od najdugovečnijih narodnih običaja koji i danas živi u Srbiji.

KAKO SE PIŠE: Da li je pravilno "ĆETE" ili "ĆE TE"?
Ovo je jedna od najčešćih jezičkih dilema

"JA BEZ NJE NE MOGU": Žena koju je Tito najviše voleo - doživela tragičnu sudbinu, a maršal je sahranio u dvorištu Belog dvora
Govorila je nekoliko jezika, studirala francuski, nosila moderne haljine i imala uticaj koji je bio zapažen i na partijskim sastancima

MILICA JE BILA NAJVOLJENIJA SRPSKA CARICA: Ono što je ona uradila za Srbiji, ni jedna majka nikad ne bi mogla!
Kneginja Milica, rođena 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, bila je poreklom iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan, praunuk slavnog Stefana Nemanje.

Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.

Upletanje sudbine: Verovanje da žena „uzima svetlost“ kada plete pre zore
U srpskoj narodnoj tradiciji, žene koje ustaju pre svitanja i pletu, šiju ili tkaju, ne rade samo ručni rad. Verovalo se da one tada „hvataju prvu svetlost dana“ i mogu, kroz nit, da upletu mir, zdravlje ili odgovor na pitanje koje još nije izgovoreno.
Komentari(0)