U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Poreklo običaja
Pročka, poznata i kao Nedelja praštanja, obeležava se u pravoslavnoj tradiciji poslednje nedelje pred Veliki post. Korene vuče iz ranohrišćanskog perioda, kada su se vernici uoči posta međusobno mirili kako bi post započeli „čista srca“. Običaj je vekovima ukorenjen u srpskim selima i gradovima, prelazeći iz crkvenih zidova u svakodnevni život ljudi.
Kako izgleda Pročka u praksi
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Na Pročku se posle liturgije u crkvi vernici obraćaju jedni drugima rečima: „Praštaj“ ili „Oprosti mi“, a odgovara se: „Bog da prosti“ ili „Bog da oprosti i meni i tebi“. Taj gest ne podrazumeva samo oproštaj za velike nesuglasice, već i za male, svakodnevne sitnice koje opterećuju odnose.
Shutterstock
Običaji i simbolika
U mnogim krajevima Srbije, posebno u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, Pročka se obeležava i zajedničkim ručkom ili posetama rodbini. Na trpezi se neretko nađu jela od mleka, jaja i sira – poslednji put pre početka posta. Deca u nekim mestima obilaze komšije, izvode kratke igre ili pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili suvo voće.
Poruka Pročke
Iako se danas u ubrzanom životu ovaj običaj ređe obeležava u punom obliku, njegova poruka ostaje snažna i bezvremena – nema istinskog mira bez praštanja. Pročka podseća da je praštanje čin snage, a ne slabosti, i da su ljudski odnosi važniji od uvreda koje ih mogu pomutiti.
Pročka danas
U urbanim sredinama, običaj se prilagodio – prijatelji i članovi porodice se podsete telefonom ili porukom, ali suština ostaje ista. U nekim parohijama sveštenici podsećaju vernike na značaj dana i pozivaju ih da se pomire sa svima, kako bi Veliki post započeli u miru.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Komentari(0)