U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Poreklo običaja
Pročka, poznata i kao Nedelja praštanja, obeležava se u pravoslavnoj tradiciji poslednje nedelje pred Veliki post. Korene vuče iz ranohrišćanskog perioda, kada su se vernici uoči posta međusobno mirili kako bi post započeli „čista srca“. Običaj je vekovima ukorenjen u srpskim selima i gradovima, prelazeći iz crkvenih zidova u svakodnevni život ljudi.
Kako izgleda Pročka u praksi
Možda vas zanima:
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Na Pročku se posle liturgije u crkvi vernici obraćaju jedni drugima rečima: „Praštaj“ ili „Oprosti mi“, a odgovara se: „Bog da prosti“ ili „Bog da oprosti i meni i tebi“. Taj gest ne podrazumeva samo oproštaj za velike nesuglasice, već i za male, svakodnevne sitnice koje opterećuju odnose.
Shutterstock
Običaji i simbolika
U mnogim krajevima Srbije, posebno u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, Pročka se obeležava i zajedničkim ručkom ili posetama rodbini. Na trpezi se neretko nađu jela od mleka, jaja i sira – poslednji put pre početka posta. Deca u nekim mestima obilaze komšije, izvode kratke igre ili pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili suvo voće.
Poruka Pročke
Iako se danas u ubrzanom životu ovaj običaj ređe obeležava u punom obliku, njegova poruka ostaje snažna i bezvremena – nema istinskog mira bez praštanja. Pročka podseća da je praštanje čin snage, a ne slabosti, i da su ljudski odnosi važniji od uvreda koje ih mogu pomutiti.
Pročka danas
U urbanim sredinama, običaj se prilagodio – prijatelji i članovi porodice se podsete telefonom ili porukom, ali suština ostaje ista. U nekim parohijama sveštenici podsećaju vernike na značaj dana i pozivaju ih da se pomire sa svima, kako bi Veliki post započeli u miru.
110 godina sećanja: Dani kada je Srbija stajala pred najmračnijom sudbinom, Beograd u plamenu i krvavim sokacima, i reči koje odjekuju i danas
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
I DANAS JE SLIČNO: Našoj prvoj predstavnici na Evroviziji pesmu je pisao Mika Antić, čim je stigla krenule su prozivke!
Devojka iz skromne socijalističke zemlje nije dočekana baš blagonaklono u svetu glamura...
Naš pesnik samo je jednu ženu za života voleo i sve pesme njoj posvetio: Majka ga pred ikonom zaklela da je ne oženi, a kad su stigli svatovi...
Aleksa Šantić obeležio je istoriju srpske književnosti emotivnim, ljubavnim stihovima, a njegova najveća ljubav je bila nesretna
KAKO JE IVO ANDRIĆ IZBEGAO SMRT I GDE SE KRIO KADA JE PISAO "NA DRINI ĆUPRIJU": Nepoznati detalji iz života nobelovca!
Ivo Andrić je nobelovac čiji je život bio dramatičniji od njegovih romana. Malo je poznato da se krio tokom Drugog svetskog rata i kako je u samici napisao svoja najveća dela. Ovo je priča o tajnom podvigu velikog pisca.
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Komentari(0)