LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
U nekim od njih mogu se nazreti i tragovi matrijarhalnog rodovskog društva, u kojem su zemljoradnju prvenstveno obavljale žene.
Istog je mišljenja i češki naučnik Vaclav Polak, koji u svojoj studiji o staroj slovenskoj religiji kaže da je prvi oblik slovenskih verskih predstava bio „bez sumnje kult plodotvorne sile, karakterističan za zemljoradničke civilizacije sa matrijarhalnim društvenim uređenjem".
U mnogim srpskim krajevima, osobito u istočnom delu srpskog naroda, božićne obredne hlebove spremale su žene.
Možda vas zanima:
Kad prođe Sveti Nikola, reč mora da omekša: Tišina u kući donosi mir za praznike
U danima između Nikoljdana i Božića naši stari su znali – ne viče se u kući, ne raspravlja se za stolom, a deca se ne kažnjavaju. Mir u domu počinje rečima, a ne prazničnim ukrasima
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
Možda vas zanima:
Kad prođe Sveti Nikola, reč mora da omekša: Tišina u kući donosi mir za praznike
U danima između Nikoljdana i Božića naši stari su znali – ne viče se u kući, ne raspravlja se za stolom, a deca se ne kažnjavaju. Mir u domu počinje rečima, a ne prazničnim ukrasima
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
Možda vas zanima:
Kad prođe Sveti Nikola, reč mora da omekša: Tišina u kući donosi mir za praznike
U danima između Nikoljdana i Božića naši stari su znali – ne viče se u kući, ne raspravlja se za stolom, a deca se ne kažnjavaju. Mir u domu počinje rečima, a ne prazničnim ukrasima
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
Običaj iz okoline Mrkonjićgrada da domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom najverovatnije ukazuje na to da su i kod zapadnih Srba česnicu prvobitno mesile žene.
Zanimljivo je da su mistično-mađijske igre (kraljice, lazarice, ponekad i koledarke), kao i obredna kola, izvodila ženska lica. U nekim krajevima žene su izvodile i obredne običaje.
U Ruplju, u leskovačkoj Moravi, domaćica je na Badnje veče sama žmureći lomila obrednu pogaču sa srebrnim novcem. U istom kraju bio je običaj da na Badnje veče domaćica sedne kraj ognjišta, koje je sedište duša predaka, pa da zatim ukućani obilaze oko nje, a ženska čeljad je obavezno pazila i kada će badnjak pregoreti.
U istočnoj Srbiji običaj dopušta da i žensko čeljade bude polaženik, a ponegde se na Sv. Ignjata, pored muškog polaženika, i domaćica pojavljuje u istoj ulozi.
U okolini Boljevca su na Sv. Ignjata uteravali svinju u kuću i častili je kao polaženika. Pojava domaćice u ulozi polaženika paralelno sa uteravanjem svinje očevidno ukazuje na agrarnomatrijarhalnu kulturu u kojoj su se ovi običaji prvobitno razvili.
U Kučima se Nova godina (Mali Božić) zove i Ženski Božić, a naveče toga dana nalagalo se toliko badnjarica koliko je bilo ženskih osoba u kući. Tom prilikom za večeru se spremala kaša od raznog semenja (panspermija), što takođe upućuje na žensku zemljoradnju.
Ovi nas običaji ne iznenađuju kada znamo da se u Kučima, još do početka ovog veka, sačuvalo mnogo ostataka materinske filijacije i uopšte arhaičnih, pretpatrijarhalnih rodovskih odnosa.
Kako se iz običaja može razabrati, žene su kod Srba uopšte obavljale niz mađijskih radnji, u prvom redu radi plodnosti i zaštite polja i stoke. Te su se radnje najčešće izvodile u vreme sezonskih praznika (Božić, Đurđevdan i dr.); a u nekim krajevima, kao, na primer, u Janju u Bosni, kada bi udata kći posle očeve smrti nasledila zemlju, ako je ovaj ostao bez muške loze, ona je morala prisluživati i očevo krsno ime. Isto krsno ime morala su prisluživati i njena deca, makar bila i samo ženska, ako su nasledila zemlju od majke.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
OVO SRPSKO IME SU NAJVIŠE DAVALI RODITELJI DEČACIMA NA SEVERU KOSOVA! Pogledajte samo SIMBOLIKU
Kako navodi, rođeno je 59 dečaka i 49 devojčica
Svaki SRBIN ih ima, a nema pojma kako se zovu! Nazivi muških i ženskih predaka
Kroz usmeno predanje očuvali su se nazivi
Nakon punih 36 godina je otkriveno šta je Tito izgovorio na samrti: Svi prisutni su zanemeli od čuda
Da li je razrešena misterija reči koje je Tito izgovorio na samrti?
KAKO SE GASI SLAVSKA SVEĆA? Stari običaji za koje se veruje da donose mir i blagostanje
Iako je ovaj običaj star vekovima, mnogi i danas nisu sigurni kako se pravilno postupa sa slavskom svećom kada prođe slava.
KAKO SE PIŠE: I te kako ili itekako - samo jedan oblik je pravilan
Rešite pravopisnu nedoumicu
Komentari(0)