LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
U nekim od njih mogu se nazreti i tragovi matrijarhalnog rodovskog društva, u kojem su zemljoradnju prvenstveno obavljale žene.
Istog je mišljenja i češki naučnik Vaclav Polak, koji u svojoj studiji o staroj slovenskoj religiji kaže da je prvi oblik slovenskih verskih predstava bio „bez sumnje kult plodotvorne sile, karakterističan za zemljoradničke civilizacije sa matrijarhalnim društvenim uređenjem".
U mnogim srpskim krajevima, osobito u istočnom delu srpskog naroda, božićne obredne hlebove spremale su žene.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Lazarice: Kako veseli prolećni običaj priziva plodnost i sreću u domove
Dok priroda buja i proleće pokazuje svoju punu snagu, u Srbiji se vekovima održava običaj Lazarice – veseli narodni ritual posvećen plodnosti, zdravlju i radosti. Ovaj drevni običaj, koji se vezuje za Lazarevu subotu (Vrbicu), okuplja mlade devojke koje kroz pesmu, igru i rituale donose blagoslov domovima u svom selu.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Lazarice: Kako veseli prolećni običaj priziva plodnost i sreću u domove
Dok priroda buja i proleće pokazuje svoju punu snagu, u Srbiji se vekovima održava običaj Lazarice – veseli narodni ritual posvećen plodnosti, zdravlju i radosti. Ovaj drevni običaj, koji se vezuje za Lazarevu subotu (Vrbicu), okuplja mlade devojke koje kroz pesmu, igru i rituale donose blagoslov domovima u svom selu.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Lazarice: Kako veseli prolećni običaj priziva plodnost i sreću u domove
Dok priroda buja i proleće pokazuje svoju punu snagu, u Srbiji se vekovima održava običaj Lazarice – veseli narodni ritual posvećen plodnosti, zdravlju i radosti. Ovaj drevni običaj, koji se vezuje za Lazarevu subotu (Vrbicu), okuplja mlade devojke koje kroz pesmu, igru i rituale donose blagoslov domovima u svom selu.
Običaj iz okoline Mrkonjićgrada da domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom najverovatnije ukazuje na to da su i kod zapadnih Srba česnicu prvobitno mesile žene.
Zanimljivo je da su mistično-mađijske igre (kraljice, lazarice, ponekad i koledarke), kao i obredna kola, izvodila ženska lica. U nekim krajevima žene su izvodile i obredne običaje.
U Ruplju, u leskovačkoj Moravi, domaćica je na Badnje veče sama žmureći lomila obrednu pogaču sa srebrnim novcem. U istom kraju bio je običaj da na Badnje veče domaćica sedne kraj ognjišta, koje je sedište duša predaka, pa da zatim ukućani obilaze oko nje, a ženska čeljad je obavezno pazila i kada će badnjak pregoreti.
U istočnoj Srbiji običaj dopušta da i žensko čeljade bude polaženik, a ponegde se na Sv. Ignjata, pored muškog polaženika, i domaćica pojavljuje u istoj ulozi.
U okolini Boljevca su na Sv. Ignjata uteravali svinju u kuću i častili je kao polaženika. Pojava domaćice u ulozi polaženika paralelno sa uteravanjem svinje očevidno ukazuje na agrarnomatrijarhalnu kulturu u kojoj su se ovi običaji prvobitno razvili.
U Kučima se Nova godina (Mali Božić) zove i Ženski Božić, a naveče toga dana nalagalo se toliko badnjarica koliko je bilo ženskih osoba u kući. Tom prilikom za večeru se spremala kaša od raznog semenja (panspermija), što takođe upućuje na žensku zemljoradnju.
Ovi nas običaji ne iznenađuju kada znamo da se u Kučima, još do početka ovog veka, sačuvalo mnogo ostataka materinske filijacije i uopšte arhaičnih, pretpatrijarhalnih rodovskih odnosa.
Kako se iz običaja može razabrati, žene su kod Srba uopšte obavljale niz mađijskih radnji, u prvom redu radi plodnosti i zaštite polja i stoke. Te su se radnje najčešće izvodile u vreme sezonskih praznika (Božić, Đurđevdan i dr.); a u nekim krajevima, kao, na primer, u Janju u Bosni, kada bi udata kći posle očeve smrti nasledila zemlju, ako je ovaj ostao bez muške loze, ona je morala prisluživati i očevo krsno ime. Isto krsno ime morala su prisluživati i njena deca, makar bila i samo ženska, ako su nasledila zemlju od majke.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Komentari(0)