Izgnanstvo kraljice Drage Mašin: Žena koju su prvo odbacili dvor, pa istorija

Kiza R

17:00

Kultura 0

Kada je 1903. godine pala dinastija Obrenović u krvavom Majskom prevratu, zlatne zavese kraljevskog dvora upile su i poslednji uzdah kraljice Drage Mašin – žene koju je Srbija više ogovarala nego poznavala. Njen uspon, izolacija i brutalni kraj često se svode na par rečenica u udžbenicima, ali istinska priča o Dragi otkriva složen portret ambiciozne, obrazovane, politički svesne žene – i društva koje je nije moglo da prihvati jer je bila „suviše“.

draga mašin
Printscreen/Instagram

Udovica, novinarka, kraljica – nepoželjna u svakoj ulozi

Rođena 1864. kao Draginja Lunjevica, Draga je poticala iz ugledne, ali osiromašene građanske porodice. Nakon smrti muža Svetozara Mašina (visokog činovnika), Draga se neko vreme bavila pisanjem i uređivanjem ženskih časopisa. Bila je elokventna, obrazovana i politički informisana, što je za to vreme predstavljalo gotovo provokaciju.

Kada je počela njena veza sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem, Srbija je bila zgrožena – on je imao 23, ona 35 godina. Bila je udovica, bez plemićkog porekla, bez dece i sa snažnim uticajem na vladara. Za dvorsku elitu i oficirski kor, to je bilo neprihvatljivo. U njenoj senci, kralj je sve više gubio ugled, a ona postajala simbol raspadanja režima.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Intrige, prisluškivanja i pad poverenja

Draga je bila ozbiljno uključena u državne poslove, često prisustvujući sednicama i predlagajući ministre. Iako formalno nije imala političku funkciju, njen uticaj se osećao kroz dvorsku politiku, smene, pa i represivne odluke kralja Aleksandra.

Kada je procurila vest da Draga pokušava da proglasi svog brata za prestolonaslednika, Srbija je eruptirala. Oficiri su smatrali da je dinastija Obrenović izgubila kontakt sa narodom. Započelo je organizovanje zavere, koju su predvodili oficiri iz tajnog kruga – kasnije poznatog kao "Crna ruka".

draga mašin vikipedija
 

Majski prevrat: ubistvo kao državna odluka

U noći između 28. i 29. maja 1903, kraljevski par je brutalno ubijen u dvoru. Oficiri su razvalili vrata njihovih odaja, i nakon višesatnog haosa i traganja, pronašli Aleksandra i Dragu u garderoberu. Telo kraljice je bukvalno raskomadano, bačeno kroz prozor i izloženo javnom ruglu. Njen kraj bio je ne samo ubistvo, već poniženje – politički akt i poruka budućim vladarima.

Zanimljivosti koje istorija prećutkuje

– Draga je govorila francuski, ruski i nemački, i bila autorka više tekstova o ženskim pravima.
– Bila je bliska sa kraljicom Natalijom, Aleksandrovom majkom, pre nego što su postale suparnice.
– Njena pisma kralju otkrivaju duboku nežnost, ali i političku ambiciju – što je retkost među kraljicama tog vremena.
– Iako se njen brak završio tragedijom, kralj Aleksandar je do poslednjeg trenutka branio Dragu, govoreći: „Ako ubiju nju, neka ubiju i mene.“

Zašto je važno govoriti o Dragi Mašin

Zato što je Draga bila žrtva politike, klasne mržnje, mizoginije i nerazumevanja. Bila je obrazovana i samosvesna u vremenu kad se od žene očekivalo da ćuti i rađa. Bila je voljena, ali nepoželjna. Bila je kraljica bez krune – i žena koju je istorija, zajedno s telom, pokušala da baci kroz prozor.

Ali istina, za razliku od istorije, uvek zna da se vrati.

POVEZANE VESTI
opsada Beča

Kako su Srbi branili Beč 1683. godine: Hajduci u senci velike bitke koja je promenila istoriju Evrope

Kultura

16:00

13 avgust, 2025

Kada se osmanska vojska pod vođstvom velikog vezira Kara Mustafe 1683. godine našla pred zidinama Beča, istorija Evrope našla se na prekretnici. Bitka za Beč često se prikazuje kao sukob između Habsburške monarhije i Osmanlijskog carstva, uz pomoć poljskog kralja Jovana Sobjeskog. Međutim, retko se pominje da su u toj borbi učestvovali i Srbi – kao hajduci, pomoćne čete i vodiči kroz Balkansko zaleđe, koje je bilo ključno za protivudar savezničkih snaga.

Tagovi:
draga mašin Srpska istorija

Komentari(0)

Loading