U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Na vrhuncu leta 1330. godine, kod grada Velbužda (današnji Ćustendil u Bugarskoj), odigrala se bitka koja je odredila političku i vojnu sudbinu Balkana za naredne decenije.
Kada je 1903. godine pala dinastija Obrenović u krvavom Majskom prevratu, zlatne zavese kraljevskog dvora upile su i poslednji uzdah kraljice Drage Mašin – žene koju je Srbija više ogovarala nego poznavala. Njen uspon, izolacija i brutalni kraj često se svode na par rečenica u udžbenicima, ali istinska priča o Dragi otkriva složen portret ambiciozne, obrazovane, politički svesne žene – i društva koje je nije moglo da prihvati jer je bila „suviše“.
Manastir Žiča, sa svojom bogatom istorijom, bio je mesto krunisanja i miropomazanja srpskih kraljeva.
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
Sveti Sava nije bio prvi srpski svetac, Prokleta Jerina nije bila zla žena, a pukovnik Tankosić nikada nije ošamario Čerčila.
Pored imena, prezime je nešto što svakog čoveka definiše po pitanju porekla i pripadnosti pokazuje odakle vuku njegovi koreni i drevni preci
Kob zločina u Radovanjskom lugu stigla je sve učesnike koji su vrlo brzo izgubili čast i ugled, zdravlje i pamet, blaga i imanja što su stekli, kao i porodice.
„Vojvoda Bojović je jedan od naših izuzetnih vojskovođa koji je svoju vernost otadžbini i kruni dokazao u svim bojevima i bitkama. On ima vrlo veliko srce i još veću dušu.”, reči su Nikole Pašića.
Kako okupator ne bi saznao ko zapravo šalje pakete, kraljica ih je potisivala kao Marija K. Đorđević. Nikad nije prestala da slavi krsnu slavu, Božić, Vaskrs.
Ne postoje jasne granice Šumadije. Ako bi morale da se povuku, mogli bismo da kažemo da su na severu njene međe Sava i Dunav, na istoku krivudava Velika Morava, na jugu Zapadna Morava, na zapadu Kolubara i rečica Ljig.
Najstarija ktitorska freska na našim prostorima koja prikazuje dvoglavog orla je slika kneza Miroslava.
Ubijena je u Majskom prevratu 1903. godine, a istorija je pamti kao nerotkinju, svojeglavu vladarku, glavnog krivca za pad dinastije Obrenović.
Ćerka Milutina Nemanjića i Jelisavete Arpad je imala jako neobično ime
U Srbiji su za vreme Nemanjića na trpezi bili i plodovi mora, razne vrste ribe, ali i voće poput bresaka.
Olga i Pavle bili su jako srećni u braku. Oboje su bili zainteresovani za umetnost. Uživali su u jahanju, skijanju i tenisu. U godinama koje su usledile dobili su troje dece - sinove Aleksandra i Nikolu i ćerku Jelisavetu.
Na teritoriji današnje Republike Srbije rođeno je 18 rimskih imperatora, što čini jednu petinu svih vladara Rimskog carstva. Ipak, jedan slučaj je jako zanimljiv!