ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
Naši istoričari i književnici kažu da su u zaborav otišli Zatočnici - srpski vitezovi, delije.
- Zatočnici su bili posebni vitezovi koji su se borili za slavu. Njih nije zanimalo ni bogatstvo, ni politički ciljevi, ni za koga, a ni zbog čega se bore. Oni su želeli samo da dokažu da su najbolji - pričao je za medije Aleksandar Tešić, književnik i jedan od prvih koji su progovorili o ovom delu srpske tradicije.
Zatočnici su bili srpski samuraji. Ne samo da su delili isti istorijski period već ih je bilo širom sveta. U Nemačkoj su se zvali Riteri, u Engleskoj Cempioni (odatle i izraz "šampion"), u Francuskoj Ševalije Blan - beli vitez, u Španiji Kampeador.
Možda vas zanima:
Ovo je 5 najvećih zabluda iz srpske istorije: Vekovima se smatra da su sledeće stvari tačne, a nemaju veze sa istinom
Sveti Sava nije bio prvi srpski svetac, Prokleta Jerina nije bila zla žena, a pukovnik Tankosić nikada nije ošamario Čerčila.
ŽIČA Tajne krunisanja srpskih kraljeva u srcu Srbije
Manastir Žiča, sa svojom bogatom istorijom, bio je mesto krunisanja i miropomazanja srpskih kraljeva.
Možda vas zanima:
Ovo je 5 najvećih zabluda iz srpske istorije: Vekovima se smatra da su sledeće stvari tačne, a nemaju veze sa istinom
Sveti Sava nije bio prvi srpski svetac, Prokleta Jerina nije bila zla žena, a pukovnik Tankosić nikada nije ošamario Čerčila.
ŽIČA Tajne krunisanja srpskih kraljeva u srcu Srbije
Manastir Žiča, sa svojom bogatom istorijom, bio je mesto krunisanja i miropomazanja srpskih kraljeva.
Možda vas zanima:
Ovo je 5 najvećih zabluda iz srpske istorije: Vekovima se smatra da su sledeće stvari tačne, a nemaju veze sa istinom
Sveti Sava nije bio prvi srpski svetac, Prokleta Jerina nije bila zla žena, a pukovnik Tankosić nikada nije ošamario Čerčila.
ŽIČA Tajne krunisanja srpskih kraljeva u srcu Srbije
Manastir Žiča, sa svojom bogatom istorijom, bio je mesto krunisanja i miropomazanja srpskih kraljeva.
Ipak, naziv koji su ovi srpski zatočnici dobili u Turskoj mnogima je i danas poznat.
- Kada su naši zatočnici otišli u službu kod Turaka oni su im dali naziv Delije i taj termin se zadržao do današnjih dana. Bili su veliki ratnici i proslavili su nas van granica Srbije, a mi smo im se odužili tako što smo ih zaboravili - pričao je Tešić, autor knjige "Vitez zatočnik".
Problem leži u tome, naglašava, što se srpski srednjovekovni izvori uglavnom svode na crkvene spise u kojima nema pomena o zatočnicima. Neki konkretniji tragovi nalaze se u epskim narodnim pesmama.
Najpoznatiji opis zatočnika dao je francuski putopisac iz 16. veka Nikola de Nikol koga je istoričar Radovan Samardžić preveo na srpski jezik. Na oko dve strane on je opisao ove neobične srpske ratnike.
- Zatočnici su nastali od klasničnih megdandžija, koji su borbu shvatili kao profesiju. Njih je karakterisalo to da su bili vrsni borci koji su se kitili orlovim perjem. Međutim, da bi to mogli da urade morali su u dvoboju da pobede deset drugih, da budu najbolji - objasnio je Tešić.
Kada se srpska država raspala krajem 15. veka padom Smedereva, većina zatočnika je prešla u ilegalu i postali su drumski razbojnici, pa su dobili naziv gusari. Oni su se tako raširili i stigli do Ugarske, čak i Poljske.
- U Poljskoj su bili inspiracija za njihovu laku konjicu - legendarne husare. Ovo će vam reći svaki ozbiljniji istoričar u toj zemlji. Gde god da odete na strane sajtove na kojima se raspravlja o Delijama i Husarima videćete da svi priznaju da oni vode poreklo sa naših prostora, da smo im mi bili uzor. Kao i njihovo zanimanje, i imena ovih hrabrih srpskih boraca izgubljena su u istoriji.
"Nudim svoju glavu i molim da budem streljana ja": Ženi koja je svojim životom branila Dražu, život je loše vratio
Danas, u vreme kada su informacije dostupne na svakom koraku i kada nas samo klik deli od mnogih znanja i novih svetova ipak neki velikani naše istorije i zanimljivi događaji za koje bi mnogi trebalo da znaju - ostaju skriveni.
Slavka Nešić iz Zaječara je preživela udar groma: Dete palo sa kreveta, dever se valjutao po podu, a kad sam digla glavu...
Najbolje je, kaže, zatvoriti prozore i vrata i skloniti se u ugao sobe
Bio je najbogatiji Srbin kog je venčao kralj, a skončao jezivo u crkvi: Njegova žena da bi preživela "prosila" na pijaci
Na pomen prezimena Dunđerski mnogi prvo pomisle na tragičnu ljubavnu priču Lenke i Laze Kostića.
Evo kako da se ponašate ukoliko se sretnete sa medvedom: Jedan postupak može biti koban
Brojnost populacije u samom nacionalnom parku Tara je oko 60-70 medveda, ali procena je da u Srbiji ima oko 120 jedinki
Negovala bolesnog muža, a bila ljubavnica srpskom kralju koji je pravio najveće skandale: Kad je izgustirao, zaveo njenu sestru i terao je da ostavi muža i decu
Malo ko zna da su Milan Obrenović i Dženi Džerom imali romansu koja se burno završila, te je čuveni Srbin zaveo i njenu sestru u koju je bio zaljubljen do ušiju!
Komentari(0)