Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Dok se mnogi stari običaji zaboravljaju, u nekim selima Pomoravlja i dalje se neguje čudesna tradicija poznata kao "kićenje vodeničkog kola". Ovaj ritual, koji se izvodi na vodenicama uz reke, ima paganske korene i vekovima se prenosi s kolena na koleno. Njegova simbolika je duboka – voda, pesma, ukrašavanje i zajedništvo – sve u jednom običaju koji vraća dušu narodnoj kulturi.
Šta je zapravo vodeničko kolo i zašto se "kiti"?
Vodeničko kolo je drveni mehanizam koji pokreće stari mlin na reci – vodenicu. U narodnoj tradiciji, voda je smatrana izvorom života, a vodenica svetim mestom gde se spajaju priroda i trud čoveka.
Možda vas zanima:
POSLE BOŽIĆA SLUŽI KAO LEK Jednu stvar morate imati na stolu za Badnje veče
Mnogi etnolozi ističu značaj tradicionalnog jelovnika tokom Badnje večere
NARODNA VEROVANJA NA ROĐENDAN Evo šta bi obavezno trebalo preskočiti na ovaj dan
Rođendan je važan dan za našu energiju. To bi trebalo da bude dan radosti, slavlja, dobrih vibracija, trenutak kada se možete još više povezati sa sobom.
Možda vas zanima:
POSLE BOŽIĆA SLUŽI KAO LEK Jednu stvar morate imati na stolu za Badnje veče
Mnogi etnolozi ističu značaj tradicionalnog jelovnika tokom Badnje večere
NARODNA VEROVANJA NA ROĐENDAN Evo šta bi obavezno trebalo preskočiti na ovaj dan
Rođendan je važan dan za našu energiju. To bi trebalo da bude dan radosti, slavlja, dobrih vibracija, trenutak kada se možete još više povezati sa sobom.
Možda vas zanima:
POSLE BOŽIĆA SLUŽI KAO LEK Jednu stvar morate imati na stolu za Badnje veče
Mnogi etnolozi ističu značaj tradicionalnog jelovnika tokom Badnje večere
NARODNA VEROVANJA NA ROĐENDAN Evo šta bi obavezno trebalo preskočiti na ovaj dan
Rođendan je važan dan za našu energiju. To bi trebalo da bude dan radosti, slavlja, dobrih vibracija, trenutak kada se možete još više povezati sa sobom.
U određene praznične dane, najčešće oko Đurđevdana ili Petrovdana, meštani bi dolazili da ukrase vodeničko kolo cvećem, travama i vezovima, a zatim bi se igralo i pevalo. Smatralo se da će tako godina biti plodna, a domaćinstvo berićetno.
Kako izgleda ritual kićenja?
Učešće u ovom običaju imale su posebno mlade devojke, koje bi rano ujutru brale sveže poljsko cveće, koprivu, hajdučku travu i druge bilje. Uz pesmu bi ih donosile do vodenice, gde bi zajednički kitile drveno kolo. Neretko se sve završavalo igrankom i narodnim veseljem, a sama vodenica bila je mesto susreta i zbližavanja.
Simbolika običaja – voda, ljubav i sreća
Vodeničko kolo se nije kitilo samo zbog lepote. Verovalo se da ukrašena vodenica donosi sreću, da voda tada “pamti” dobre želje i da će ih poneti dalje niz reku. Mladići su dolazili da gledaju devojke, a nije bila retkost da se baš tu rađa ljubav.
Takođe, vodeničko brašno dobijeno tog dana smatralo se posebno blagoslovenim i čuvalo se u kući za posebne prilike.
Gde se običaj još čuva?
Danas se ovaj ritual zadržao u nekoliko sela u Pomoravlju, posebno u okolini Jagodine, Ćuprije i Despotovca. Etno-manifestacije poput “Dani vodenice” u selu Lukovica ponovo vraćaju ovaj običaj u centar pažnje, okupljajući meštane, folklorne grupe i turiste željne autentičnog doživljaja.
Ovaj običaj je ne samo lepa tradicija, već i podsetnik na vreme kada su ljudi živeli u ritmu prirode i jedni s drugima – bez žurbe, u skladu i radosti.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Komentari(0)