Ko su bile noćne senke: Verovanje o bićima koja ulaze kroz otvorena vrata, ali izlaze tek kad nešto ostave

Kiza R

21:00

Kultura 0

U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.

senka
Shutterstock

Noćna bića u srpskoj mitologiji nisu uvek sablasti, niti jezivi duhovi. Ponekad su senke koje ne traže pažnju, već mesto. U pojedinim delovima Srbije, posebno u planinskim predelima i selima na granici šume, verovalo se da postoje noćne senke – bića bez oblika, bez glasa i bez zle namere. Dolaze tiho, kada su vrata od sobe ili kuće ostavljena otvorena tokom noći. Uđu kad svi spavaju. Ne uzimaju ništa. Samo ostave. Osećaj, misao, trag. I kada odu – više ne znaš da li je ono što misliš zaista tvoje.

Tiho prisustvo koje menja ritam kuće

Prva pojava noćnih senki se ne prepoznaje odmah. Ljudi u kući postaju razdražljivi, deca loše spavaju, pas laje u prazno, a jastuk postaje tvrd. Svi se bude umorni. Ako tri noći zaredom neko iz kuće ima isti san, a niko o tome ne govori – starije žene znaju: senka je došla.

Možda vas zanima:

Nije došla da naškodi, već da se smesti dok ne ostavi ono što nosi.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Otvorena vrata – znak da je kuća „spremna da primi“

U predanju se veruje da senke ne ulaze ako nisu pozvane. Ali otvorena vrata, posebno prema šumi, nisu samo fizički znak – već poziv. Ako se vrata ostave otvorena noću, a neko u kući ima neraščišćene misli, ili ako je u kući bio težak razgovor tog dana – senka će doći.

Zato su vrata pre spavanja zatvarana sa rečenicom:
„Ostaj napolju, ako nisi moj trag.“

Kako se senka prepoznaje, i kako se „odnosi“

Ne vidi se, ali se zna. Najčešći znak su tri ponovljene stvari:
– tri puta ispadne predmet s istog mesta,
– tri iste rečenice izgovorene od različitih ljudi,
– tri sna sa istim nepoznatim licem.

Tada se, prema običaju, ujutru poliva prag vodom u kojoj je stajao list koprive i grančica bosiljka. Kuća se ne usisava taj dan, a poslednja osoba koja ustane mora ćutati do prvog zalogaja.

Senke nisu prokletstvo – one podsećaju

U srpskom predanju, senke nisu zlo. One samo dolaze kad zaboraviš da nešto kažeš. I odlaze kad ono što su donele – nađe reč.
Zato su žene znale da kažu:
„Ne bojim se senke koja ćuti. Bojim se one koja ostane kad ja više ne govorim.“

POVEZANE VESTI
Tagovi:
senka otvorena vrata stara srpska verovanja

Komentari(0)

Loading