VODEĆI SMO U SVETU KAD JE U PITANJU ŠLJIVA Koje sorte ostaju kako bismo pravili DŽEM? (FOTO/VIDEO)

Lepote Srbije

14:00

Gastronomija 0

Srbija je među vodećim zemljama kada je reč o proizvodnji šljive, zajedno sa Kinom i Rumunijom.

VODEĆI SMO U SVETU KAD JE U PITANJU ŠLJIVA Koje sorte ostaju kako bismo pravili DŽEM? (FOTO/VIDEO)
Shutterstock/Šljiva čačanka

A, među najpoznatijim su svakako šljivici na teritoriji grada Čačka jer je pod ovim voćem zasaćeno na stotine hektara. Veselin Vujović iz sela Lipnica ističe da uprkos suši i lošim vremenskim uslovima ovogodišnji rod je solidan.

VODEĆI SMO U SVETU KAD JE U PITANJU ŠLJIVA Koje sorte ostaju kako bismo pravili DŽEM? (FOTO/VIDEO) FOTO:RINA/Najbolje šljive idu za Evropu
 

"Voće prve klase se izvozi za Evropu, a ono lošijeg kvaliteta ide u prerađivačku industriju, u džem ili rakiju. Rod je dobrog kvaliteta i kvantiteta, tako da nema bojazni za srpsku šljivu. Potražnja je velika, ali moraju da se ispoštuju strogi kriterijumi inostranog tržišta", rekao je Veselin.

VODEĆI SMO U SVETU KAD JE U PITANJU ŠLJIVA Koje sorte ostaju kako bismo pravili DŽEM? (FOTO/VIDEO) FOTO:RINA/Najbolje šljive idu za Evropu
 

Ove godine dnevnica branja šljiva veća je nego prethodnih godina, međutim, uprkos tome, u nekim mestima primetan je manjak radne snage što proizvođačima tog voća stvara probleme. Sezona branja šljiva u čačanskom kraju se završava, a berači su ove sezone mogli dnevno da zarede 4000 dinara, što je za 1000 više nego prošle godine.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

"Ove godine nismo imali problem sa radnom snagom, berača je bilo dovoljno u svim šljivicima i na plantažama, koji se prostiru na oko 20 hektara. Dobri berači su jako važan deo celokupnog procesa, stoga radnike uvek obezbedimo na vreme", rekao je Veselinović.

VODEĆI SMO U SVETU KAD JE U PITANJU ŠLJIVA Koje sorte ostaju kako bismo pravili DŽEM? (FOTO/VIDEO) FOTO:RINA/Najbolje šljive idu za Evropu
 

Veoma rane i pozne sorte šljive imaju veću cenu. Sorta čačanka rana dostiže znatno veću cenu od sorti poput stenleja i čačanske lepotice, a ujedno je i manje zastupljena.

"Proizvođači koji gaje najranije i najpoznije sorte postižu višu cenu od onih koji su se opredelili da u svojim voćnjacima imaju stenlej i čačansku rodnu. Ujedno, manji rod znači i veća potražnja”, kaže Nebojša Milošević, naučni saradnik čačanskog Instituta za voćarstvo.

Izvor: RINA

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

 

Komentari(0)

Loading