Sušna godina i ekstremni vremenski uslovi uzeli su danak srpskoj poljoprivredi – rod voća i povrća prepolovljen je u odnosu na prošlu godinu, dok cene na tržištu beleže rekordne vrednosti.
Sve vidljivije klimatske promene, veliki uticaj imaju i na srpsku poljoprivredu. Neretko možemo čuti da je voće procvetalo kad mu vreme nije, mahom u kasnu jesen, da su u Šumadiji rodile banane, ili da je suša već treću godinu za redom uništila prinose u voćnjacima. Mnogi naučnici smatraju da su baš klimatske promene razlog što su pojedine stare sorte voća na putu ka nestajanju ili su potpuno nestale sa nekog područja.
Šljiva, jedan od simbola Srbije, kroz vekove nije samo bila osnova za tradicionalne poslastice poput rakije i slatka, već je postala simbol zajedništva, gostoprimstva i tradicionalnih vrednosti koje karakterišu srpski narod.
Sa prvim sunčanim danima završava se i pauza kod vrednih poljoprivrednika, a pripremni radovi u voćnjacima i na njivima već su počeli. Velika potražnja je i za sadnim materijalom, tako da je u čačanskom institutu za voćarstvo skoro sve rasprodato.
Srbija je nadaleko čuvena kao zemlja u kojoj se pravi najbolja rakija, a šljivovica se čak našla i na UNESKO listi.
Neverovatno čudo prirode, Miholjsko leto se poigrava u Šumadiji
Srbija je među vodećim zemljama kada je reč o proizvodnji šljive, zajedno sa Kinom i Rumunijom.
Treba znati da jedan radnik u proseku bere 300 kg plodova za jedan radni dan
Izuzetno su pogodne za zdravlje creva, jer podstiču varenje i ubrzavaju metabolizam.
Srbi je vole u svim oblicima, a uz njen uzgoj negovali su i sebe
Srpska šljivovica mogla bi se naći na UNESKO-oj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a nadaleko je poznato da se najbolja prepečinica, ljuta i mučenica, kako još nazivaju šljivovicu, pravi u Šumadiji.
Nakon nekoliko teških godina, šljiva se ove sezone vratila na velika vrata.
Posledica ove bolesti je previše sedenja i loša ishrana.
Knedle sa šljivama ili gomboce, nebitno kako ih zovete, jedna su od rado viđenih poslastica na svakoj trpezi.