SRPSKA ŠLJIVOVICA BOLJA OD ŠKOTSKOG VISKIJA Ovaj domaćin među prvima otvorio muzej rakije, a u njemu se nalazi i prepečenica iz Drugog svetskog rata
Srpska šljivovica mogla bi se naći na UNESKO-oj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a nadaleko je poznato da se najbolja prepečinica, ljuta i mučenica, kako još nazivaju šljivovicu, pravi u Šumadiji.
U čačanskim selima nema kuće koja ne poseduje „veselu mašinu“, a brojni domaćini su baš od proizvodnje domaće rakije napravili uspešan biznis. Jedan od njih je i Cane Minić iz Donje Trepče čije rakije su već godinama unazad ovenčane zlatnim medaljama širom Srbije.
„Dobra šljivovica ne može da bude ako nema dobre šljive, a to je upravo crvena okrugla ranka, a zatim madzarke koje nažalost sve manje ima. Ne zaostaju ni čačanska lepotica i rodna. Dobro se zna da se u kazan ne stavlja plod koji se ne bi i pojeo. Onaj koji je ukusan, sočan i pun treba da se stavi i u kacu“, kazao je Cane Minić, dugogodišnji proizvođač rakija.
Možda vas zanima:
VELIKA ČAST ZA SRBIJU Šljivovica upisana na UNESKO listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva
"Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice", element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, potvrdili su u Ministarstvu kulture.
SRUŠENE SVE GRANICE I REKORDI Domaća prepečenica zapažena na Međunarodnom sajmu u Nemačkoj, osiguran plasman na evropsko tržište
Da je za domaću mučenicu - prepečenicu čuo ceo svet u to nema sumnje.
Možda vas zanima:
VELIKA ČAST ZA SRBIJU Šljivovica upisana na UNESKO listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva
"Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice", element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, potvrdili su u Ministarstvu kulture.
SRUŠENE SVE GRANICE I REKORDI Domaća prepečenica zapažena na Međunarodnom sajmu u Nemačkoj, osiguran plasman na evropsko tržište
Da je za domaću mučenicu - prepečenicu čuo ceo svet u to nema sumnje.
Da bi rakija bila dobra plodovi bi trebalo bi da ostanu na grani što je duže moguće, da dobro sazru jer se na taj način dobija najveći procenat šećera. Nakon branja, šljiva se odlaže u posebne sudove ili kace i ostavlja se u njima dok se ne završi proces vrenja. Tokom ova dva procesa potrebno je razlikovati dva stadijuma, kada je šljiva zrela za branje i kada je zrela za pripremu koma.
rina.rs
„Rakija od šljiva se pravi nakon što se završi proces fermentacije. Komina koja se stavlja u lampek mora da odleži dvadesetak dana, onda se dobija meka rakija koja se kasnije prepecava i odlazi na odležavanje u hrastova burad. Time se dobija vrhunska rakija. Da bi proizvodnja bila dobra mora se ulagati, pa smo mi naš stari lampek već zamenili savremnim koji olakšava i pospešuje proces“, kazao je vrstan majstor ovog srpskog pića.
Canetove rakije obišle su čitav svet, kupci se nižu od Čačka do Australije, a ovaj domaćin pravi rakije od svih voćnih vrsta, pa čak i od kupusa, ali nijedna nije kao ona napravljena od srpske šljive.
rina.rs
Kao veliki ljubitelji i poznavaoci dobrih rakija, Minići su na svom imanju među prvima napravili i muzej rakije. U njemu se mogu pronaći rakije od 1941. pa sve 2016 godine.
„Posebno čuvamo tu najstariju koja je preživela čak i Drugi svetski rat. Nju je sačuvala moja majka i tako je opstala do dan danas. Rakije iz svih godina čuvaju se u burićima, a njihov ukus zaista je jedinstven. Naš muzej vrlo često posećuju putnici namernici, ali i ljubitlji ljute kapljice. Vrlo često nakon degustacije kažu da ništa bolje nisu pili i da je srpska rakija bolja čak i od američkog viskija i francuskog konjaka“, kaže Cane.
Ovaj manastir je dobio ime po šišarci?! Za njegovu istoriju kažu da je najstrašnija, a evo gde se nalazi
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Ima posla ko hoće da radi - na Zlatiboru najveća potražnja za kuvarima, konobarima i pomoćnim osobljem: Sezona na srpskoj planini sada traje skoro 12 meseci u godini
Planina Zlatibor je već odavno poznata kao destinacija koja živi 365 dana u godini. Uz veliki trud i rad turističkih radnika, jaz između letnje i zimske turističke sezone gotovo da više ne postoji. Tokom prolećnih meseci, po završetku zimske i pre početka letnje sezone, organizuju se škole u prirodi i rekreativne dečje nastave, dok je jesen rezervisana za poslovne skupove, kongrese i seminare.
MNOGI JOŠ NISU OTKRILI OVO SKIJALIŠTE U SRBIJI: Bez gužvi, cene za svačiji džep, a imate osećaj kao da ste u najluksuznijem planinskom centr
Prekrivena snegom pet meseci u godini, Stara planina predstavlja idealno skijalište za sve koje vole da se sklone od gužvi i komercijalnog sadržaja.
Zlatibor postaje srpski Saint Moritz: Luksuzni hotel gradi se na srpskoj planini a postoji samo još jedan takav u državi - stižu nova radna mesta i svetski gosti
Planina Zlatibor postaje sve prepoznatljivija kada su svetski investitori u pitanju, a u prilog tome najbolje govori činjenica da hoteli iz najluksuznijih grupacija grade svoje objekte na ovoj popularnoj srpskoj destinaciji. Sada je potpisivanjem ugovora ozvaničen i dolazak luksuznog hotelskog brenda Crowne Plaza koji je prepoznatljiv na svetskom tržištu po visokom standardu smeštaja i usluge.
Manastir krije zakopano blago: Ovde se deca krste u ledenoj vodi, mnogi dolaze zbog jedne legende
Na obroncima planine Baba, na koju se naslanja Rtanj, nalazi se manastir Lešje, podignut na temeljima bogomolje iz 14. veka!
Komentari(0)