SRPSKA ŠLJIVOVICA BOLJA OD ŠKOTSKOG VISKIJA Ovaj domaćin među prvima otvorio muzej rakije, a u njemu se nalazi i prepečenica iz Drugog svetskog rata
Srpska šljivovica mogla bi se naći na UNESKO-oj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a nadaleko je poznato da se najbolja prepečinica, ljuta i mučenica, kako još nazivaju šljivovicu, pravi u Šumadiji.
U čačanskim selima nema kuće koja ne poseduje „veselu mašinu“, a brojni domaćini su baš od proizvodnje domaće rakije napravili uspešan biznis. Jedan od njih je i Cane Minić iz Donje Trepče čije rakije su već godinama unazad ovenčane zlatnim medaljama širom Srbije.
„Dobra šljivovica ne može da bude ako nema dobre šljive, a to je upravo crvena okrugla ranka, a zatim madzarke koje nažalost sve manje ima. Ne zaostaju ni čačanska lepotica i rodna. Dobro se zna da se u kazan ne stavlja plod koji se ne bi i pojeo. Onaj koji je ukusan, sočan i pun treba da se stavi i u kacu“, kazao je Cane Minić, dugogodišnji proizvođač rakija.
Možda vas zanima:
VELIKA ČAST ZA SRBIJU Šljivovica upisana na UNESKO listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva
"Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice", element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, potvrdili su u Ministarstvu kulture.
SRUŠENE SVE GRANICE I REKORDI Domaća prepečenica zapažena na Međunarodnom sajmu u Nemačkoj, osiguran plasman na evropsko tržište
Da je za domaću mučenicu - prepečenicu čuo ceo svet u to nema sumnje.
Možda vas zanima:
VELIKA ČAST ZA SRBIJU Šljivovica upisana na UNESKO listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva
"Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice", element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, potvrdili su u Ministarstvu kulture.
SRUŠENE SVE GRANICE I REKORDI Domaća prepečenica zapažena na Međunarodnom sajmu u Nemačkoj, osiguran plasman na evropsko tržište
Da je za domaću mučenicu - prepečenicu čuo ceo svet u to nema sumnje.
Da bi rakija bila dobra plodovi bi trebalo bi da ostanu na grani što je duže moguće, da dobro sazru jer se na taj način dobija najveći procenat šećera. Nakon branja, šljiva se odlaže u posebne sudove ili kace i ostavlja se u njima dok se ne završi proces vrenja. Tokom ova dva procesa potrebno je razlikovati dva stadijuma, kada je šljiva zrela za branje i kada je zrela za pripremu koma.
rina.rs
„Rakija od šljiva se pravi nakon što se završi proces fermentacije. Komina koja se stavlja u lampek mora da odleži dvadesetak dana, onda se dobija meka rakija koja se kasnije prepecava i odlazi na odležavanje u hrastova burad. Time se dobija vrhunska rakija. Da bi proizvodnja bila dobra mora se ulagati, pa smo mi naš stari lampek već zamenili savremnim koji olakšava i pospešuje proces“, kazao je vrstan majstor ovog srpskog pića.
Canetove rakije obišle su čitav svet, kupci se nižu od Čačka do Australije, a ovaj domaćin pravi rakije od svih voćnih vrsta, pa čak i od kupusa, ali nijedna nije kao ona napravljena od srpske šljive.
rina.rs
Kao veliki ljubitelji i poznavaoci dobrih rakija, Minići su na svom imanju među prvima napravili i muzej rakije. U njemu se mogu pronaći rakije od 1941. pa sve 2016 godine.
„Posebno čuvamo tu najstariju koja je preživela čak i Drugi svetski rat. Nju je sačuvala moja majka i tako je opstala do dan danas. Rakije iz svih godina čuvaju se u burićima, a njihov ukus zaista je jedinstven. Naš muzej vrlo često posećuju putnici namernici, ali i ljubitlji ljute kapljice. Vrlo često nakon degustacije kažu da ništa bolje nisu pili i da je srpska rakija bolja čak i od američkog viskija i francuskog konjaka“, kaže Cane.
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Komentari(0)