Tradicionalna metoda pravljenja sira iz mješine u Pešterskoj visoravni

Kiza R

16:00

Gastronomija 0

Sir sa ukusom vetra i vune: Kako se vekovima pravi najautentičniji pešterski sir u ovčijoj mješini

sir
Shutterstock

Na surovom, vetrovitom Pešteru, gde se smenjuju sunce i sneg u istom danu, pravi se jedan od najređih i najautentičnijih sireva u Srbiji – sir iz mješine.

Zaboravite na industrijske kačkavalje i vakumirane feta kocke. Ovo je sir koji ne stari u plastici, već u koži. Tačnije, u dobro osušenom, očišćenom i pripremljenom ovčijem želucu – mješini, kako se ovde kaže.

Tajna stara koliko i nomadski život

Možda vas zanima:

domaći sir

Lekovito bilje u siru, mudrost u ukusu: Zanat sa obronaka Srbije

Gastronomija

16:00

1 avgust, 2025

U srpskim krajevima, gde se pašnjaci spajaju s planinskim vetrovima i šumama punim lekovitog bilja, nastaju sirevi koji u sebi nose više od ukusa — oni nose duh predela. Dodavanje aromatičnog i lekovitog bilja u sir nije nova praksa, već povratak starim znanjima, gde se miris i zdravlje susreću u svakom zalogaju.

Možda vas zanima:

domaći sir

Lekovito bilje u siru, mudrost u ukusu: Zanat sa obronaka Srbije

Gastronomija

16:00

1 avgust, 2025

U srpskim krajevima, gde se pašnjaci spajaju s planinskim vetrovima i šumama punim lekovitog bilja, nastaju sirevi koji u sebi nose više od ukusa — oni nose duh predela. Dodavanje aromatičnog i lekovitog bilja u sir nije nova praksa, već povratak starim znanjima, gde se miris i zdravlje susreću u svakom zalogaju.

Možda vas zanima:

domaći sir

Lekovito bilje u siru, mudrost u ukusu: Zanat sa obronaka Srbije

Gastronomija

16:00

1 avgust, 2025

U srpskim krajevima, gde se pašnjaci spajaju s planinskim vetrovima i šumama punim lekovitog bilja, nastaju sirevi koji u sebi nose više od ukusa — oni nose duh predela. Dodavanje aromatičnog i lekovitog bilja u sir nije nova praksa, već povratak starim znanjima, gde se miris i zdravlje susreću u svakom zalogaju.

Ova tehnika potiče iz vremena kada su stočari Pešteri živeli sezonski, pomerajući se sa stadima. Mješina je bila pokretna ambalaža – prirodna, praktična i čudesno efikasna. U nju se sipao svež ovčiji sir u fazi zgrušavanja, a zatim zatvarala, vezivala i ostavljala da sazri zakopana u zemlju, pod kamenjem ili u hladovini pećine.

– Moj đed je govorio: „Sir iz mješine se ne jede – on se poštuje“, priseća se Mehmed iz sela Tuzinje, čuvar ove tradicije.

Ukus koji ne liči ni na šta drugo

Sir iz mješine ima intenzivan miris, punu strukturu i specifičan, pomalo dimljen ukus. Neki bi rekli da "udara u nos", ali pravi gurmani znaju – to je ono što ga izdvaja. Najčešće se jede uz domaći hleb i mladi luk, a stari pastiri tvrde da je najbolji tek posle 60 dana zrenja.

Proces pravljenja: od mleka do meke „kožne“ kore

Sveže ovčije mleko se prokuva i ostavi da se zgruša prirodnim sirilom (često iz jagnjećeg želuca).

Sir se ručno cedi, pa pažljivo puni u mješinu.

Mješina se zatvara drvenim klinovima i konopcem, a zatim stavlja na zrenje u prirodnim uslovima.

Nakon 30-60 dana, sir dobija čvrstu koru i karakterističan miris.

Zašto ova tradicija izumire?

Zbog higijenskih normi, nestanka zanatskih stočara i sve strožih propisa, sir iz mješine se retko nalazi na pijacama, a u marketima – nikada. Pravi ga svega nekoliko porodica na Pešteri i u okolini Sjenice, uglavnom za lične potrebe ili za verne mušterije koje dolaze „po dogovoru“.

Gastronomski dragulj Srbije koji vredi zaštititi

Ako postoji nešto što bi trebalo nositi oznaku "geografsko poreklo" i biti brendirano kao srpski gurmanski proizvod, to je upravo ovaj sir. Njegova tekstura, priča i ukorenjenost u nomadski način života Pešteri – čine ga jedinstvenim.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
pešter sir

Komentari(0)

Loading