Od neobičnog imena do mesta susreta velikana srpske kulture – priča o svetinji koja krije istorijske i duhovne dragocenosti.
Ime koje budi radoznalost
Na južnim padinama Fruške gore, među zelenim proplancima i vinogradima, nalazi se manastir čije ime odmah izaziva osmeh i radoznalost – Šišatovac. Prema predanju, ime potiče od šišarki koje su monasi zatekli u izobilju kada su došli na ovo mesto. Druga priča kaže da su ih koristili kao prirodne pera za pisanje. Bilo kako bilo, ime je ostalo, a svetinja je vekovima čuvala svoju duhovnu i kulturnu ulogu.
Poreklo iz Žiče i novo duhovno ognjište
Osnivači manastira bili su monasi iz manastira Žiče, predvođeni igumanom Teofilom i monasima Ilarionom i Visarionom. Bežeći od turske opasnosti, stigli su do male crkvice posvećene Svetom Nikoli. Na njenom mestu su 1520. godine podigli novu crkvu posvećenu Rođenju Presvete Bogorodice, čime je započeta istorija Šišatovca.
Sveti Stefan Štiljanović – čuvar manastira
Manastir je ubrzo postao čuvar moštiju svetitelja Stefana Štiljanovića. One su ovde prenete 1543. godine i ostale sve do 1760, kada su položene u ukrašen kovčeg obložen crvenom kadifom. Dolazak moštiju još više je učvrstio značaj Šišatovca u očima vernika.
Barokni dragulj Fruške gore
Današnji izgled manastir je dobio između 1758. i 1778. godine, u baroknom stilu retkom među pravoslavnim svetinjama. Dodati su zvonik, kapela Svetog Petra i Pavla, a ikonostas je oslikao čuveni slikar Grigorije Davidović-Obšić krajem 18. veka.
Mesto susreta velikana
Početkom 19. veka, arhimandrit Lukijan Mušicki u Šišatovcu je ugostio Vuka Karadžića i guslara Filipa Višnjića. U ovom manastiru zapisani su stihovi o Karađorđevom ustanku, čime je svetinja ostavila neizbrisiv trag u srpskoj kulturi.
Svetinja koja i dalje živi
Manastir Šišatovac danas je ne samo mesto molitve već i čuvar bogate istorije, umetničkog nasleđa i legendi. Njegova priča spaja veru, kulturu i duh prošlih vekova, ostavljajući posetiocima osećaj da su zakoračili u vreme kada su duhovnost i umetnost bili neraskidivo povezani.
Ovo mesto u Čačku danas postaje Park mira: Memorijalni kompleks prostire na brdu iznad grada, a iza zidina krije se velika istorija
Na konkursu Međunarodnog instituta za mir kroz turizam, raspisanom krajem prošle godine u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije, izabrano je nekoliko lokacija u Srbiji za obeležavanje Parkova mira. Odlukom Upravnog odbora Instituta, donetom 10. jula 2025, za Čačak je odabrana prijava Turističke organizacije Čačka – Spomen park borbe i pobede, uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.
Vratna i njene kamene kapije: Priroda koja podseća na bajku
Na istoku Srbije, u blizini Negotina, krije se jedan od najlepših i najređih prirodnih fenomena u Evropi – prerasti Vratne, poznati i kao Vratnjanske kapije. To su ogromni kameni mostovi koje je reka Vratna oblikovala milionima godina, probijajući se kroz krečnjačke stene i ostavljajući za sobom monumentalne lukove koji i danas prkose vremenu.
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, tu je iskovan prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Ostaci antičkog hrama u naselju dokaz su da su ovde metal tražili i Rimljani
Ne, ovo nisu Alpi - ovo je srpska planina na samo 200 km od Beograda
Ako tražite mesto gde priroda ostavlja bez daha, a svaki pogled podseća na razglednicu, planina Tara je pravi izbor. Sa svojim prostranim šumama, mirnim jezerima i vidikovcima koji oduzimaju dah, Tara je jedno od najlepših mesta u Srbiji za sve zaljubljenike u prirodu i aktivni odmor.
Sirogojno: Zlatiborsko selo starih drvenih kuća pod šindrom i čuvenih džempera
Na padinama Zlatibora, u selu Sirogojno, vreme kao da je stalo. Tu se nalazi jedinstveni muzej na otvorenom „Staro selo“, gde posetioci mogu da zakorače u prošlost i vide kako su Srbi živeli pre više od dva veka.
Komentari(0)