Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Glas koji nije mogao da se utiša
Desanka Maksimović, jedna od najvoljenijih srpskih pesnikinja, poznata je po stihovima koji slave ljubav, mladost i domovinu. Ali malo je poznato da je tokom Drugog svetskog rata bila proterana iz Beograda od strane nemačkih okupacionih vlasti. Razlog? Njene pesme i javni nastupi odavali su slobodoumnog i nepokornog duha, što se nije uklapalo u planove okupatora.
Povratak u rodni kraj
Možda vas zanima:
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
Možda vas zanima:
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
Možda vas zanima:
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
Prognana iz glavnog grada, Desanka se vratila u zavičaj, u okolicu Valjeva. Tamo je, u skromnim uslovima, nastavila da piše, a njeni stihovi dobijali su još snažniji ton otpora. Koristila je bogate metafore kako bi prikrila pravu poruku i izbegla zabrane, ali su čitaoci prepoznavali duboku patriotsku poruku između redova.
„Učiteljica koja leči rečima“
Tokom tih teških godina, Desanka je bila mnogo više od pesnikinje – postala je oslonac zajednici. Meštani su dolazili kod nje po savet, utehu i ohrabrenje. Zbog svoje blagosti i mudrosti, nazvali su je „učiteljica koja leči rečima“.
Printscreen/RTS/Trezor
Rukopis na papiru od šećera
Jedan od najneobičnijih trenutaka iz njenog života dogodio se kada je inspiracija stigla, a papira nije bilo. Desanka je tada zapisala pesmu na list hartije iz pakovanja šećera. Taj rukopis, kažu, čuvala je dugo kao uspomenu na dane kada ni rat ni nemaština nisu mogli da uguše pesničku iskru.
Nasleđe otpora i blagosti
Desankine ratne pesme i danas se čitaju kao svedočanstvo snage duha. U njima je spojila ljubav prema narodu, nežnost prema običnom čoveku i čvrstinu otpora, ostavivši trag koji prevazilazi granice književnosti.
KADA TURCI PRIČAJU SRPSKI A DA TO I NE ZNAJU: Reči koje su preživele vekove
Kada narod živi vekovima u dodiru s drugim narodom, reči postaju mostovi. Srpske reči ulazile su u svakodnevni turski govor, prilagođavale se izgovoru i pisanju, ali nikada nisu nestale. One su preživele promene carstava, padove i uspon civilizacija – i do danas ostale u jeziku miliona ljudi.
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Mesto gde je kralj Ričard Lavlje Srce vidao rane – mitovi o zakopanom zlatu i misterije bazilike Arača
Smeštena usred banatske ravnice, između Novog Bečeja i Novog Miloševa, Bazilika Arača predstavlja jedan od najtajanstvenijih spomenika srednjovekovne arhitekture u Srbiji. Njene ruševine i danas plene pažnju, podsećajući na vekove kada su u ravnici Banata preplitane religije, narodi i legende.
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Kad su Crnjanskog smestili u duševnu bolnicu, ležao je go i ljut kao ris jer je još uvek bio živ: Hranu odbijao, a poslednjim rečima rasplakao sve doktore
Bolnica “Dr Dragiša Mišović” saopštila je da je 30. novembra 1977. godine oko 17.30 umro pesnik i pripovedač, romansijer i dramski pisac Miloš Crnjanski, u osamdeset četvrtoj godini
Komentari(0)