Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Glas koji nije mogao da se utiša
Desanka Maksimović, jedna od najvoljenijih srpskih pesnikinja, poznata je po stihovima koji slave ljubav, mladost i domovinu. Ali malo je poznato da je tokom Drugog svetskog rata bila proterana iz Beograda od strane nemačkih okupacionih vlasti. Razlog? Njene pesme i javni nastupi odavali su slobodoumnog i nepokornog duha, što se nije uklapalo u planove okupatora.
Povratak u rodni kraj
Možda vas zanima:
PRVI PUT SE POLJUBILA S 35: Za nju je sreća lepa samo dok se čeka, volela je jednog Sergeja, sahranili su ih zajedno
Kada kažemo "Desanka Maksimović", pomislimo na najvoljeniju Srpkinju. S razlogom!
Kada bi je neko uvredio ili ponizio, Desanka Maksimović imala je spreman odgovor: Ovim kulturnim postupkom bi bezobraznu osobu posramila i "vratila na mesto"
Desanka Maksimović oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, što je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo veći od drame i vike!
Možda vas zanima:
PRVI PUT SE POLJUBILA S 35: Za nju je sreća lepa samo dok se čeka, volela je jednog Sergeja, sahranili su ih zajedno
Kada kažemo "Desanka Maksimović", pomislimo na najvoljeniju Srpkinju. S razlogom!
Kada bi je neko uvredio ili ponizio, Desanka Maksimović imala je spreman odgovor: Ovim kulturnim postupkom bi bezobraznu osobu posramila i "vratila na mesto"
Desanka Maksimović oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, što je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo veći od drame i vike!
Možda vas zanima:
PRVI PUT SE POLJUBILA S 35: Za nju je sreća lepa samo dok se čeka, volela je jednog Sergeja, sahranili su ih zajedno
Kada kažemo "Desanka Maksimović", pomislimo na najvoljeniju Srpkinju. S razlogom!
Kada bi je neko uvredio ili ponizio, Desanka Maksimović imala je spreman odgovor: Ovim kulturnim postupkom bi bezobraznu osobu posramila i "vratila na mesto"
Desanka Maksimović oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, što je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo veći od drame i vike!
Prognana iz glavnog grada, Desanka se vratila u zavičaj, u okolicu Valjeva. Tamo je, u skromnim uslovima, nastavila da piše, a njeni stihovi dobijali su još snažniji ton otpora. Koristila je bogate metafore kako bi prikrila pravu poruku i izbegla zabrane, ali su čitaoci prepoznavali duboku patriotsku poruku između redova.
„Učiteljica koja leči rečima“
Tokom tih teških godina, Desanka je bila mnogo više od pesnikinje – postala je oslonac zajednici. Meštani su dolazili kod nje po savet, utehu i ohrabrenje. Zbog svoje blagosti i mudrosti, nazvali su je „učiteljica koja leči rečima“.
Printscreen/RTS/Trezor
Rukopis na papiru od šećera
Jedan od najneobičnijih trenutaka iz njenog života dogodio se kada je inspiracija stigla, a papira nije bilo. Desanka je tada zapisala pesmu na list hartije iz pakovanja šećera. Taj rukopis, kažu, čuvala je dugo kao uspomenu na dane kada ni rat ni nemaština nisu mogli da uguše pesničku iskru.
Nasleđe otpora i blagosti
Desankine ratne pesme i danas se čitaju kao svedočanstvo snage duha. U njima je spojila ljubav prema narodu, nežnost prema običnom čoveku i čvrstinu otpora, ostavivši trag koji prevazilazi granice književnosti.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Kad je pun mesec u septembru 2025. i šta znači Žetveni Mesec
Spektakularan astronomski događaj obasjaće nebo početkom jeseni, a evo kada i zašto nosi posebno ime.
Minhenski psaltir: Najskuplja srpska knjiga od čistog zlata koja vekovima čeka povratak kući
Dragoceni molitvenik iz 14. veka, ukrašen zlatom i nekada čuvan u manastiru Privina Glava, danas se nalazi daleko od Srbije – u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu.
ZABRANJEN TEKST ARČIBALDA RAJSA O KRALJU ALEKSANDRU: Komunisti sprečili štampanje svedočanstva prijatelja Srba
Tekst Arčibalda Rajsa o kralju Aleksandru objavljen je u knjizi: “Naš najveći kralj” koja je za vreme komunizma bila zabranjena
Komentari(0)