Desanka Maksimović oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, što je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo veći od drame i vike!
Književna vila koja je stihove nizala u grane bisera, krišom nam je poturala pod nos ljubavne reči koje su nam se večno urezale u mislima - “Ne, nemoj mi prići… sreća je lepa samo dok se čeka”
Desanka Maksimović doživela je duboku starost i umrla u 95oj godini, davne 1993. godine
Svojim stihovima Desanka Maksimović je uspela da zadivi, čak, i patrijarha Pavla, koji joj je lično uručio orden Svetog Save.
Sergej je preminuo 1976. godine, a Desanka 1993. godine. Sahranjeni su jedno pored drugog, u Brankovini kod Valjeva, u porti Crkve Svetih arhanđela.
Rukopis poeme "Krvava bajka" Desanke Maksimović sačuvan je tokom rata u sanduku. Ova pesma, koja svedoči o tragediji masovnog streljanja u Kragujevcu, simbol je antifašizma i trajno podsećanje na nevine žrtve Drugog svetskog rata.
Desanka Maksimović, jedna od najvećih pesnikinja koju je Srbija ikada imala, ostavila je neizbrisiv trag u svetu poezije, svojim delima koja odražavaju duboku emotivnost, ljubav prema životu, prirodi, rodnoj zemlji, i neugasivu borbu za humanost. Rođena 1898. godine u Rabrovici, kroz svoje stihove, ona je tkala tapiseriju srpske kulturne baštine, istovremeno bivajući glas svoje generacije i večiti simbol poetskog izraza.
Dobrotu i mudrost isijavale su njene oči, a prelepi stihovi obeležili su odrastanje mnogih
"Ceo narod će Branka žaliti i kao čoveka i kao pisca koji je našem narodu mnogo dao.", pisala je Desanka Maksimović. U poruci koju je ostavio svojoj supruzi napisao je: “Zbogom lijepi i strašni živote!”
Kada se udala, mnogi su bili iznenađeni. Govorili su kako je mogla bolje da se uda. Da su je mnogi tražili i za njom uzdisali
Ovo mesto odiše pričama, legendama, kao i magijama njenih voda, a dragulj je kojim se ponosi čitava zemlja.
Desanka Maksimović nikada nije prebolela tragičnu smrt Branka Ćopića
Muzejske postavke u ovom selu godišnje imaju više od 30.000 posetilaca.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
U okviru mesta Brankovina postoje i dve kulturno - istorijske celine koje čine znamenito mesto Brankovina. Crkva Svetih Arhanđela, koja je završena 1830. godine, zadužbina je Prote Mateje Nenadovića
Manastir Pustinja nalazi se kod zaseoka Vujinovača, desetak kilometara od sela Poćuta iznad Valjeva.
To je priča o oficiru Relji i mladoj učiteljici Nadi, mladim Vrnjčanima, koji su se zavoleli i zaručili. Njihova ljubav, otpočela je i nastavila se u znaku sastajanja na jednom od 20-ak vrnjačkih mostova, koji spajaju dve obale Vrnjačke reke.