Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Mirisna čuvarica zdravlja
Rtanj, planina čuvena po svom savršenom piramidalnom obliku i legendama o skrivenim blagima, iznedrila je još jedno svoje blago – rtanjsku majčinu dušicu (Thymus serpyllum). Ova aromatična biljka raste na sunčanim obroncima i pašnjacima planine, gde je čist vazduh i netaknuta priroda čine posebno jakom i mirisnom.
Lekovitost potvrđena vekovima
U narodnoj medicini majčina dušica se koristi za jačanje imuniteta, olakšavanje disanja, ublažavanje kašlja i prehlade. Čaj od nje smiruje stomačne tegobe, podstiče varenje i opušta mišiće. Posebno je cenjena kod plućnih oboljenja – nekada su je davali rudarima i radnicima u teškim uslovima, kako bi im „otvorila pluća“.
K.R.
Biljka ljubavi i zaštite
Možda vas zanima:
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Možda vas zanima:
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Možda vas zanima:
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Možda vas zanima:
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Shutterstock
Možda vas zanima:
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Možda vas zanima:
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Možda vas zanima:
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Možda vas zanima:
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Možda vas zanima:
Mitovi i legende planine Rtanj: Magično mesto u srcu Srbije
Planina Rtanj je poznata po svojim mitovima i legendama koje privlače mnoge posetioce.
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Kako se bere i koristi
Rtanjsku majčinu dušicu beru od juna do avgusta, dok cveta i najviše miriše. Biljka se suši u hladu, a od osušenih cvetova i listova priprema se čaj. Kašičica osušene biljke prelije se šoljom ključale vode, ostavi da odstoji 10 minuta, a zatim procedi. Može se piti topla, zaslađena medom, ili hladna – kao osvežavajući napitak u letnjim danima.
Dar planine koji traje
Danas se rtanjska majčina dušica smatra jednim od najboljih prirodnih čajeva sa naših prostora. Njena lekovitost, miris i povezanost sa mitskom planinom Rtanj čine je simbolom spoja prirode, zdravlja i narodnog verovanja.
KADA TURCI PRIČAJU SRPSKI A DA TO I NE ZNAJU: Reči koje su preživele vekove
Kada narod živi vekovima u dodiru s drugim narodom, reči postaju mostovi. Srpske reči ulazile su u svakodnevni turski govor, prilagođavale se izgovoru i pisanju, ali nikada nisu nestale. One su preživele promene carstava, padove i uspon civilizacija – i do danas ostale u jeziku miliona ljudi.
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Mesto gde je kralj Ričard Lavlje Srce vidao rane – mitovi o zakopanom zlatu i misterije bazilike Arača
Smeštena usred banatske ravnice, između Novog Bečeja i Novog Miloševa, Bazilika Arača predstavlja jedan od najtajanstvenijih spomenika srednjovekovne arhitekture u Srbiji. Njene ruševine i danas plene pažnju, podsećajući na vekove kada su u ravnici Banata preplitane religije, narodi i legende.
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Kad su Crnjanskog smestili u duševnu bolnicu, ležao je go i ljut kao ris jer je još uvek bio živ: Hranu odbijao, a poslednjim rečima rasplakao sve doktore
Bolnica “Dr Dragiša Mišović” saopštila je da je 30. novembra 1977. godine oko 17.30 umro pesnik i pripovedač, romansijer i dramski pisac Miloš Crnjanski, u osamdeset četvrtoj godini
Komentari(0)