SVAKODNEVNI OBIČAJ NEPOZNATOG POREKLA: Zašto kucamo u drvo?
Danas simbolično potiskivanje strahova, ali kako je sve počelo?
Danas simbolično potiskivanje strahova, ali kako je sve počelo?
U našem narodu ima dosta običaja vezanih za ono što ne valja raditi. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Neka potpuno neverovatna verovanja i danas su aktuelna i prenose se sa kolena na koleno.
Ovaj običaj zadržao se sve do danas.
Nekad su prisustvovali i sveštenici SPC, ali je danas zabranjena.
Vezan je za praznik Petrovdan posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu, koji se proslavlja 12. jula. Ovo je magijsko-religijski narodni običaj koji se kod Srba, osim na Petrovdan, upražnjava i pred Velike poklade, uoči Ivanjdana, Spasovdana i Đurđevdana. Slične običaje nalazimo kod svih Slovena i kod mnogih drugih naroda.
Cepanje košulje ocu pri rođenju deteta, običaj je sa dugom tradicijom
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetim mučenicima Julijanu i Vasilisi, svetiteljima koji su živeli i za hrišćansku veru stradali početkom 4. veka.
Kako je to jedan od najvećih hrišćanskih praznika, razvili su se mnogi narodni običaji vezani za sam dan, kao i noć uoči Bogojavljenjа.
Za Badnji dan i Božić vezuje se mnogo narodnih običaja, a jedan od omiljenih je onaj koji uključuje glavicu crnog luka.
Pravoslavna crkva obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić, vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića.
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
Sveta velikomučenica Anastasija se smatra sveticom koja se smatra izbaviteljkom od magije i vradžbina i svih volšebnih zamki nečastivog.
Kad god su narodni običaji vezani za bilo koji verski praznik u pitanju, priča se potegne i oko toga šta je pagansko, a šta iskonsko.
Elevterije je rođen u Rimu, a najveći deo života proveo je kao episkop u Valoni (današnja Albanija)
Etnografski muzej u Beogradu je osnovan 1901. izdvajanjem Etnografskog odeljenja iz okvira Narodnog muzeja.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Prepodobnog Savu Osvećenog, a jedan lep običaj obavezan je večeras.