OVA NARODNA VEROVANJA ODLIKE SU SUJEVERJA Ovo je jedini običaj koji treba da se ispoštuje za Božić

Jovan Kragović

19:21

Kultura 0

Kad god su narodni običaji vezani za bilo koji verski praznik u pitanju, priča se potegne i oko toga šta je pagansko, a šta iskonsko.

OVA NARODNA VEROVANJA ODLIKE SU SUJEVERJA Ovo je jedini običaj koji treba da se ispoštuje za Božić
Shutterstock

 

Pravoslavni vernici 7. januara slave Božić, dan kada se rodio Isus Hrist. Neki od najlepših običaja u našem narodu vezani su za ovaj i dane posle njega – od paljenja badnjaka, postavljanja slame u kući, po kojoj bi trebalo da “pijuču” deca, dok traže poklončiće – poneki slatkiš, suvo voće, bombonu ili neku paricu, preko dolaska položajnika u kuću, lomljenja česnice…

Ali, pre svega, važno je da se svi tokom ovog najradosnijeg hrišćanskog praznika rođenja Hristovog, pa do Bogojavljenja (19. januara) pozdravljamo rečima “Mir Božji, Hristos se rodi!”, a otpozdravljamo sa: “Vaistinu se rodi”.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Nisu se mnogo promenili narodni običaji za Božić. I nekad i sad pozdrav je isti, božićna pečenica i česnica važne, a položajnik veoma poštovan. Prilagođavani su, naravno, u zavisnosti od sredine u kojoj se proslavlja, i prema mogućnostima u urbanim sredinama, u kojima, na primer, ne može badnjak da se pali u šporetu “smederevcu”, uz reči: “Koliko varnica – toliko parica”, ili da se stavi slama ispod stola na kome je svečana božićna trpeza, jer jednostavno u gradu slamu nemamo gde da nabavimo. Ali su suština i simbolika obeležavanja praznika iste – skromno slavljenje čestitosti i dobrote.

Kad god su narodni običaji vezani za bilo koji verski praznik u pitanju, priča se potegne i oko toga šta je pagansko, a šta iskonsko. Međutim, Goran Radenković, profesor Bogoslovije “Svetog Save” u Beogradu, sa kojim za Premium Srbija razgovaramo o Badnjem danu, Božiću, svečanoj trpezi, običajima i suštini ovog praznika, kaže da “pagansko nije nužno i ružno”:

– Iza svih paganskih običaja stoji jedan socijalni racio, samo ga treba otkrivati. Pored Starog zaveta, na fakultetu predajem i istoriju religije, pa onda u paganskim običajima prepoznajem nešto što je mnogo važno. To pagansko je kršteno, jer stari običaji žive i dalje. U nekim običajima u Francuskoj, Srbiji i bilo gde u svetu, vidimo nešto što je živelo 3.000 godina, možda još i duže, u Neolitu, ko zna. Tako da pagansko ne mora da znači nešto što je i nužno ružno. Naprotiv – objašnjava profesor Radenković.

BOŽIĆ BATA – KAD BOŽIĆ LUPA NA VRATA

Deci su se, pre Drugog svetskog rata, isključivo na Božić davali pokloni koje im donosi Božić Bata – pravoslavni pandan Deda Mrazu, odnosno Svetom Nikoli. Naziv je dobio po reći “bat” (lupanje, udaranje), pa bi se u doslovnom značenju Božić Bata mogao tumačiti kao da Božić lupa, udara, dolazi na vrata. Među italijanskim hrišćanima običaj je nekada bio da poklone donosi Bobo Natale, a među francuskim La Befan, sve dok jedna velika kompanija nije izmislila Deda Mraza i lansirala ga na tržište 20.veka.

PRAVOSLAVNI OBIČAJI ZA BADNJE VEČE I BOŽIĆ

Slavimo ih dan za danom, a običaji i shvatanja vezana za njih su veoma ispreplitana, pa su tako Badnji dan i Božić neraskidivo povezani.

Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, domaćin u rano jutro odlazi u šumu i donosi granu mladog cerovog ili hrastovog drveta. Badnjak – po kome je ovaj dan i dobio ime, se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom Badnjaka se nekada ložila vatra, pa kad pregori nosio se u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio sutradan, na Božić. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnje drvce ili grančica se kupuje na pijaci, i u kuću unosi čak i dan-dva ranije. Mnogi ga kite suvim voćem i bombonama, a ispod njega stavljaju poklone za najdraže.

Po pravoslavnom običaju, na Badnji dan se vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari.

Sutradan ujutru, na Božić, odlazi se u crkvu na pričest posle posta koji je trajao 40 dana, a čiji je cilj duhovno i fizičko pročišćenje. Iako su vernici na Badnje veče u ponoć prisustvovali paljenju badnjaka u najbližem hramu ili crkvi, običaj je i da svaka porodica isto uradi u svojoj kući. Badnjak u kući, dakle, treba da pali takozvani položajnik – muška osoba koja nije iz kruga porodice, a koja je prva ujutru prešla kućni prag. Običaj je da položajnik dok gori badnjak govori: “Koliko varnica – toliko parica”, čime porodici kuće u koju je došao želi blagostanje i sreću cele sledeće godine.

Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao – grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana, jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu, a svetlošću vatre razgoni se mrak praznoverja, neznanja i neverovanja i ukućani se ozaruju miljem i obiljem.

– Slava Bogu, mir na zemlji, i među ljudima dobra volja, to je esencija Božića. koji pripada starijem sloju praznika. Spomen rođenja Hristovog nekada se slavio zajedno sa Bogojavljenjem, koji je stariji praznik, nastao u 2. veku na Nilu, kada su praznici, zapravo bili tesno vezani za žrtvovanje dece, čime se praktično osvećivala voda Nila – objašnjava profesor Radenković i dodaje da je Božić najsvečaniji od 12 velikih praznika:

– Mesec i dan rođenja Isusa Hrista su nepoznati, jer se tada vreme nije računalo kao danas. Tek u 4. i u 5. veku se uvodi praznik Božić u istočnom delu Hrišćanstva, kada su Istok i Zapad bili jedinstvena vaseljena, odnosno dva plućna krila kojima diše čovek. Nama je Zapad dao taj predivan praznik, kao što smo mi njima darovali Bogojavljenje i Hristovo Vaskrsenje. Božić je lep praznik koji je Istok na jedan lep način prihvatio preko Svetog Grigorija Bogoslova, tada vaseljenskog patrijarha, a on od pape Liberija, i počeo da ga praznuje 25. decembra, po Gregorijanskom, odnosno 7. januara po Julijanskom kalendaru – kaže profesor Radenković.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
običaj kultura božić praznik

Komentari(0)

Loading