SVAKODNEVNI OBIČAJ NEPOZNATOG POREKLA: Zašto kucamo u drvo?
Danas simbolično potiskivanje strahova, ali kako je sve počelo?
U raznim situacijama, na primer nakon što pomenemo nešto za šta se nadamo da će se desiti, ili dok razgovaramo o nečemu dobrom što želimo da tako i ostane, kucnemo u drvo. Ovaj običaj je sredstvo za sprečavanje nesreće, kojim ne želimo da „iskušavamo sudbinu“. Iako poreklo „kucanja u drvo“ možda nikada neće biti poznato, običaj opstaje do danas, širom sveta i ima samo nekoliko lokalnih varijacija.
Naučnici koji se bave proučavanjem „ekspresivne kulture svakodnevnog života“ ističu da je odgovor zašto ovaj običaj vekovima opstaje na svim meridijanima prilično komplikovan.
Uobičajeno objašnjenje zašto kucamo u drvo tvrdi da je ritual ostatak iz evropskih paganskih dana, apel duhovima koji žive na drveću da odbiju lošu sreću ili izraz zahvalnosti za dobru sreću, piše RTS.
Možda vas zanima:
Znate li kad treba da raskitite novogodišnju jelku? Ljudi koji je drže do februara sebi čine medveđu uslugu, evo i zašto
Ova "nepisana pravila" treba da se poštuju kada je u pitanju novogodišnja jelka, a evo i zašto
TRADICIONALNA SRPSKA PRAVILA Narodna verovanja koja su vekovima stara a ona kažu da pojedine stvari privlače nesreću
U našem narodu ima dosta običaja vezanih za ono što ne valja raditi. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Možda vas zanima:
Znate li kad treba da raskitite novogodišnju jelku? Ljudi koji je drže do februara sebi čine medveđu uslugu, evo i zašto
Ova "nepisana pravila" treba da se poštuju kada je u pitanju novogodišnja jelka, a evo i zašto
TRADICIONALNA SRPSKA PRAVILA Narodna verovanja koja su vekovima stara a ona kažu da pojedine stvari privlače nesreću
U našem narodu ima dosta običaja vezanih za ono što ne valja raditi. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Možda vas zanima:
Znate li kad treba da raskitite novogodišnju jelku? Ljudi koji je drže do februara sebi čine medveđu uslugu, evo i zašto
Ova "nepisana pravila" treba da se poštuju kada je u pitanju novogodišnja jelka, a evo i zašto
TRADICIONALNA SRPSKA PRAVILA Narodna verovanja koja su vekovima stara a ona kažu da pojedine stvari privlače nesreću
U našem narodu ima dosta običaja vezanih za ono što ne valja raditi. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Prema Bruesovom rečniku fraza i legendi iz 1870. godine (Brewer's Dictionary of Phrase and Fable), „tradicionalno, određena stabla, kao što su hrast, jasen, lešnik, glog i vrba, imala su sveto značenje, a samim tim i zaštitničke moći.“
Svako ko ih je molio za nešto – morao je da dodirne koru drveta kako bi stupio u kontakt sa njima. Ako bi se želja ostvarila, morao je ponovo da dođe i zahvali božanstvu na isti način.
Štaviše, kaže teorija, hrišćanski reformatori u Evropi su verovatno namerno transformisali ovo pagansko verovanje u prihvatljivije hrišćansko uvođenjem ideje da se „drvo“ u „kucanju o drvo“ odnosi na drvo krsta na kome je Isus razapet.
Međutim, nijedan opipljiv dokaz ne podržava ove priče o poreklu.
Oksfordski rečnik engleskog jezika uvodi frazu „dodirni drvo“ tek početkom 19. veka, locirajući njeno poreklo u britanskoj dečijoj igrici pod nazivom Tigi tačvud (Tiggy Touchwood), u kojoj se igrač „oslobađa“ tako što se uhvati za drvo.
Naravno, većina običaja se usvaja neformalno, prenoseći se iz generacije u generaciju. Tako da moguće je – čak i verovatno – da fraza i ritual prethode pisanim tragovima o njima.
Kucanje u drvo spada u kategoriju drugih „rituala konverzije“ kao što je bacanje soli preko ramena: radnje koju ljudi izvode, skoro automatski, da „ponište“ bilo kakvu nesreću koja se upravo pojavila.
Antropolog Bronislav Malinovski, koji se smatra utemeljivačem etnografije i jednim od najznačajnijih antropologa XX veka, ima teoriju o takvim radnjama, nazvanu „teorija anksioznosti i rituala“. U njemu se navodi da anksioznost koju stvara neizvesnost navodi ljude da se okrenu magiji i ritualu kako bi stekli osećaj kontrole.
Kucanje u drvo može izgledati trivijalno, ali to je jedan mali način na koji ljudi potiskuju svoje strahove u životu punom anksioznosti. Možda ne sprečava da se dogodi nešto loše, ali sudeći po brojnim istraživanjima, uspešno umanjuje naše strahove.
UKLETI SRPSKI PRINC ĐORĐE! Srbija ga VOLELA više od KARAĐORĐA, brat ga je IZDAO, odbio je Hitlera a umro kod Tita
Princ Đorđe iz ugla koji malo ko zna u Srbiji...
Optužen da je izdao Dražu, sve muške članove porodice mu streljali: Smrt rehabilitovanog četničkog vojvode i danas je misterija
Nikola Kalabić je likvidiran i proglašen ratnim zločincem bez suđenja. Posle 8 decenija je rehabilitovan, ali jasan sud istorije o njemu još uvek nije dat.
Ako uradite ovu jednu stvar, račun za struju će vam se prepoloviti: Lako je, a Srbi za to nemaju pojma
Trikovi za smanjenje troškova energije
Hteli su da bude novi Draža, a onda je upao u zamku ustaša! Ko je Pavle Đurišić čiji je spomenik zabranjen u Crnoj Gori: Četničkog vojvodu živog spalili
Pavle Đurišić je kao oficir vojske Kraljevine Jugoslavije i istaknuti četnički komandant tokom II svetskog rata igrao značajnu ulogu u nizu vojnih i političkih događaja koji su oblikovali tok rata u Crnoj Gori, Raškoj oblasti i šire. Njegovo delovanje je i danas predmet podeljenih mišljenja u istoriografiji.
OVAJ SRBIN JE IZAZVAO RAT U KOJEM JE POGINULO 18 MILIONA LJUDI I U KRVI SRUŠIO SRPSKU DINASTIJU: Pre 100 godina, STRELJALI SU GA SRBI, a rehabilitovao ga je TITO!
U vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića, zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski puč kraljevskog para Obrenović
Komentari(0)