SVAKODNEVNI OBIČAJ NEPOZNATOG POREKLA: Zašto kucamo u drvo?
Danas simbolično potiskivanje strahova, ali kako je sve počelo?
U raznim situacijama, na primer nakon što pomenemo nešto za šta se nadamo da će se desiti, ili dok razgovaramo o nečemu dobrom što želimo da tako i ostane, kucnemo u drvo. Ovaj običaj je sredstvo za sprečavanje nesreće, kojim ne želimo da „iskušavamo sudbinu“. Iako poreklo „kucanja u drvo“ možda nikada neće biti poznato, običaj opstaje do danas, širom sveta i ima samo nekoliko lokalnih varijacija.
Naučnici koji se bave proučavanjem „ekspresivne kulture svakodnevnog života“ ističu da je odgovor zašto ovaj običaj vekovima opstaje na svim meridijanima prilično komplikovan.
Uobičajeno objašnjenje zašto kucamo u drvo tvrdi da je ritual ostatak iz evropskih paganskih dana, apel duhovima koji žive na drveću da odbiju lošu sreću ili izraz zahvalnosti za dobru sreću, piše RTS.
Možda vas zanima:
Znate li kad treba da raskitite novogodišnju jelku? Ljudi koji je drže do februara sebi čine medveđu uslugu, evo i zašto
Ova "nepisana pravila" treba da se poštuju kada je u pitanju novogodišnja jelka, a evo i zašto
TRADICIONALNA SRPSKA PRAVILA Narodna verovanja koja su vekovima stara a ona kažu da pojedine stvari privlače nesreću
U našem narodu ima dosta običaja vezanih za ono što ne valja raditi. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Možda vas zanima:
Znate li kad treba da raskitite novogodišnju jelku? Ljudi koji je drže do februara sebi čine medveđu uslugu, evo i zašto
Ova "nepisana pravila" treba da se poštuju kada je u pitanju novogodišnja jelka, a evo i zašto
TRADICIONALNA SRPSKA PRAVILA Narodna verovanja koja su vekovima stara a ona kažu da pojedine stvari privlače nesreću
U našem narodu ima dosta običaja vezanih za ono što ne valja raditi. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Možda vas zanima:
Znate li kad treba da raskitite novogodišnju jelku? Ljudi koji je drže do februara sebi čine medveđu uslugu, evo i zašto
Ova "nepisana pravila" treba da se poštuju kada je u pitanju novogodišnja jelka, a evo i zašto
TRADICIONALNA SRPSKA PRAVILA Narodna verovanja koja su vekovima stara a ona kažu da pojedine stvari privlače nesreću
U našem narodu ima dosta običaja vezanih za ono što ne valja raditi. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Prema Bruesovom rečniku fraza i legendi iz 1870. godine (Brewer's Dictionary of Phrase and Fable), „tradicionalno, određena stabla, kao što su hrast, jasen, lešnik, glog i vrba, imala su sveto značenje, a samim tim i zaštitničke moći.“
Svako ko ih je molio za nešto – morao je da dodirne koru drveta kako bi stupio u kontakt sa njima. Ako bi se želja ostvarila, morao je ponovo da dođe i zahvali božanstvu na isti način.
Štaviše, kaže teorija, hrišćanski reformatori u Evropi su verovatno namerno transformisali ovo pagansko verovanje u prihvatljivije hrišćansko uvođenjem ideje da se „drvo“ u „kucanju o drvo“ odnosi na drvo krsta na kome je Isus razapet.
Međutim, nijedan opipljiv dokaz ne podržava ove priče o poreklu.
Oksfordski rečnik engleskog jezika uvodi frazu „dodirni drvo“ tek početkom 19. veka, locirajući njeno poreklo u britanskoj dečijoj igrici pod nazivom Tigi tačvud (Tiggy Touchwood), u kojoj se igrač „oslobađa“ tako što se uhvati za drvo.
Naravno, većina običaja se usvaja neformalno, prenoseći se iz generacije u generaciju. Tako da moguće je – čak i verovatno – da fraza i ritual prethode pisanim tragovima o njima.
Kucanje u drvo spada u kategoriju drugih „rituala konverzije“ kao što je bacanje soli preko ramena: radnje koju ljudi izvode, skoro automatski, da „ponište“ bilo kakvu nesreću koja se upravo pojavila.
Antropolog Bronislav Malinovski, koji se smatra utemeljivačem etnografije i jednim od najznačajnijih antropologa XX veka, ima teoriju o takvim radnjama, nazvanu „teorija anksioznosti i rituala“. U njemu se navodi da anksioznost koju stvara neizvesnost navodi ljude da se okrenu magiji i ritualu kako bi stekli osećaj kontrole.
Kucanje u drvo može izgledati trivijalno, ali to je jedan mali način na koji ljudi potiskuju svoje strahove u životu punom anksioznosti. Možda ne sprečava da se dogodi nešto loše, ali sudeći po brojnim istraživanjima, uspešno umanjuje naše strahove.
Bogata Kanađanka borila se u srpskoj vojsci kao muško: Na ratište došla kao dobrovoljac sa samo 22 godine, a pucala je bolje od muškaraca
Kako je krenula okupacija, tako su se njena spretnost sa oružjem i veštine na otvorenom pokazale vitalnijim nego ikada ranije. Kako su se često nalazile na meti krađa očajnih meštana, ratnih zarobljenika i neprijatelja, bolnice za škotske žene regrutovale su Vajthedovu kao "čuvarku" kako bi sprečila svakodnevne pljačke resursa i zaliha.
MISTERIJA TITOVE SAHRANE: Sumnja se da u sanduku uopšte nije bilo njegovo telo, nego nešto sasvim bizarno! (VIDEO)
Tog dana zemlja je bila zavijena u crno
Nijedan sin me nije zvao na svadbu: Majka im mozak isprala, zgadila bi im se kad bi znali s kim je bila i šta je radila
Adil je imao težak život, ali mu najveći bol zadaju sinovi koji ga ni na svadbu nisu zvali
DŽEJU PISAO PESME, PRETUKAO ARKANA, DIVILI MU SE I NAJŽEŠĆI MOMCI: Legendarni Dorćolac stradao je jezivom smrću!(FOTO)
Džambina sudbina toliko je jeziva da ju je teško i prepričati...
Evo ko nikako ne sme da se pričesti na Ostrogu pred moštima Svetog Vasilija: Vladika Jovan otkrio zbog čega je određenim ljudima to zabranjeno u ovoj svetinji
U svojoj bedeci nekadašnji iguman manastira Ostrog, umirovljeni vladika Jovan, istakao je da ljudi bez milosti, koji ne praštaju, ne bi trebalo ni da poste, jer je u tom slučaju sve - prazno.
Komentari(0)