Kako se neguje PAPRAT? Pretvorite dom u zelenu oazu uz 5 jednostavnih koraka
Paprat je jedna od najlepših i najčešće uzgajanih sobnih biljaka, poznata po svojim raskošnim zelenim listovima koji unose svežinu i prirodnu lepotu u svaki dom.
Iako može delovati zahtevno za održavanje, uz prave savete, imaćete zdravu i bujnu paprat koja će krasiti vaš prostor tokom cele godine.
Jedna popularna tiktokerka podelila je svoje trikove kako da održavate paprat u svom domu.
Zalivanje odozdo
Paprat zalivajte odozdo tako što ćete u jednu veću činiju sipati vodu s đubrivom, ukoliko je potrebno. Zatim biljku ostavite da prenoći u toj vodi. Sutradan je izvadite i stavite na poslužavnik ili neko drugo mesto da se ocedi. Ova metoda omogućava biljci da apsorbuje potrebnu količinu vode bez rizika od prekomernog zalivanja.
Visoka vlažnost vazduha
Paprat zahteva visoku vlažnost vazduha od oko 60%. Da biste to postigli, redovno orošavajte listove biljke. Ovo će pomoći da ostanu sveži i sprečiće njihovo sušenje.
Odabir idealnog mesta
Prilikom biranja mesta za paprat, setite se njenog prirodnog staništa – raste ispod drveća u vlažnim sredinama, daleko od direktnog sunčevog svetla. Stavite je na mesto gde će imati dovoljno svetlosti, ali ne direktnog sunca, i gde će vlažnost vazduha biti optimalna.
Redovno zalivanje
Paprat ne podnosi potpuno osušenu zemlju. Tokom zimskog perioda, zalivajte je jednom nedeljno, dok u letnjem periodu zalivanje treba obavljati dva do tri puta nedeljno. Redovno proveravajte vlažnost zemlje kako biste bili sigurni da je biljka uvek dovoljno hidrirana.
Vraćanje na mesto
Kada se saksija ocedi, možete vratiti paprat na njeno uobičajeno mesto.
Održavanje paprati može biti izazovno, ali uz ove savete poznate tiktokerke, vaša biljka će rasti bujno i zdravo, unoseći svežinu i prirodnu lepotu u vaš dom. Ne zaboravite da je svaka biljka jedinstvena i da treba pažljivo pratiti njene potrebe kako biste postigli najbolje rezultate.
(Blic žena)
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)